U redovima koji slede moći ćete podrobno da se upoznate sa odsluženjem zakonske kazne u kućnim uslovima i pravnom regulacijom ovog vida kažnjavanja.
Kućni zatvor i kućni pritvor – Koja je razlika?
Pre nego što se upustimo u pojašnjavanje prirode tzv. kućnog zatvora, želimo da razgraničimo terminološke sličnosti između tzv. Kućnog zatvora i tzv. Kućnog pritvora.
Naime, tzv. Kućni zatvor je kazna, dok je Kućni pritvor samo mera obezbeđenja prisutnosti okrivljenog radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka.
Dakle, Kućni zatvor se izriče presudom licu koje je oglašeno krivim. Tačnije, ovo je samo modalitet (način) izvršenja kazne zatvora, a koja će se umesto u kazneno popravnom zatvoru sprovesti u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.
S druge strane, Kućni pritvor se određuje posebnim rešenjem za vreme trajanja postupka. Ovim rešenjem okrivljenom se zabranjuje da bez posebnog odobrenja napusti prostorije u kojima stanuje, a posebno se uređuju i uslovi pod kojima će u tom stanu boraviti (zabrane korišćenja sredstava komunikacije (telefona i interneta), primanje poseta i dr.).
Za razliku od zatvorske kazne čije je trajanje poznato od početka odsluženja, Kućni pritvor može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravosnažnosti presude, odnosno dok se ne ispune neki od posebih razloga zbog kojih pritvor mora biti ukinut.
Kućni zatvor
Kazna zatvora nije jedina krivična sankcija u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Postoje još tri vida krivičnih sankcija, a to su novčana kazna, rad u javnom interesu i oduzimanje vozačke dozvole. Pormenute tri kazne sa sobom povlače i meru upozorenja, a to je uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom, uz jednu hibridnu meru, a to je kvazisankcija – poravnanje počinioca krivičnog dela i oštećenog lica.
Ukoliko se proceni da će se primenom jedne od pomenute tri sankcije uticati na dobro vladanje i neponavljanje krivičnog dela, opšteprihvaćen stav je da kaznu zatvora treba izbeći.
Kazna kućnog zatvora je alternativna krivična sankcija, jer je benefitarna na mnogo načina: pored rasterećenja kazneno popravne ustanove i uštede u budžetu, ovaj vid kazne koji se propisuje za lakša krivična dela, podstiče resocijalizaciju optuženih lica.
Član 45. Krivičnog zakonika predviđa kaznu Kućnog zatvora, koja je regulisana na sledeći način:
(3) Ako učiniocu krivičnog dela izrekne kaznu zatvora do jedne godine, sud može istovremeno odrediti da će se ona izvršiti tako što će je osuđeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje ukoliko se s obzirom na ličnost učinioca, njegov raniji život, njegovo držanje posle učinjenog dela, stepen krivice i druge okolnosti pod kojima je delo učinio može očekivati da će se i na taj način ostvariti svrha kažnjavanja.
(4) Osuđeni kojem je određeno izvršenje kazne zatvora na način predviđen u stavu 3. ovog člana ne sme napuštati prostorije u kojima stanuje, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija. Ukoliko osuđeni jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u zavodu za izvršenje kazne zatvora.
(5) Osuđenom za krivično delo protiv braka i porodice koji živi sa oštećenim u istom porodičnom domaćinstvu ne može se odrediti izvršenje kazne zatvora na način propisan u stavu 3. ovog člana.
Kazna kućnog zatvora se u našem krivičnom zakonodavstvu sprovodi od 2009. godine, uz strogo poštovanje citiranih zakonskih odredbi.
Tzv. Kućni zatvor nije posebna vrsta kazne, već predstavlja modalitet kazne zatvora. Iako Zakon predviđa samo jednu vrstu kazne lišenja slobode – zatvorsku kaznu, suštinski ovaj modalitet predstavlja sasvim drugačiju kaznu budući da se menja skoro svaki aspekt njenog sprovođenja.
Ovakvo odsluženje kazne sud određuje presudom i to tako što izriče kaznu zatvora, pa istovremeno odredi da će se izvršenje kazne sprovesti u prostorijama u kojima osuđeni stanuje.
Tom prilikom sud će ispitati da li za to postoje tehnički uslovi. Odsluženje kazne u kućnim uslovima sprovodi se u kontrolisanim uslovima pa je potrebno pružiti dokaze o postojanju priključka električne energije, telefonskog priključka, dokaz o izmirenim dugovanjima za ove komunalne usluge, kao i priložiti saglasnost vlasnika nepokretnosti u kojima će se kazna sprovoditi.
Kućni zatvor i odlazak na posao
Tokom izdržavanja alternativne kazne kućnog zatvora odlukom direktora Uprave osuđeno lice može napustiti prostorije u kojima stanuje u određenim slučajevima, od kojih je jedan odlazak na posao, ali ako i samo ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom.
Kako bi osuđeno lice dobilo dozvolu za odlazak na posao neophodno je da se pismenim putem obrati direktoru Uprave, u formi Molbe. Molba se podnosi preko Poverenika koji je dostavlja Povereničkoj službi, skupa sa svojim mišljenjem o osnovanosti molbe. Ukoliko Molba naiđe na odobrenje, sa istom će biti upoznati sud i nadležna policijska uprava u mestu stanovanja optuženog.
Direktor Uprave može opozvati odluku o dozvoli za napuštanje prostorija u cilju odlaska na posao, ako ne postoje okolnosti zbog kojih bi osuđeno lice izlazilo (recimo firma se zatvorila, u toku je kolektivni godišnji odmor ili je lice dobilo otkaz), ako se utvrdi da su podaci izneti u molbi neistiniti ili ako osuđeno lice zloupotrebljava dozvolu za napuštanje prostorija u kojima izdržava kaznu kućnog zatvora.
Šta je “nanogica” i da li se nosi u kućnom zatvoru?
Kontrola postavljenih ograničenja sprovodi se od strane Povereničke službe u okviru Uprave za izvršenje krivičnih sankcija. Kućni zatvor može i ne mora uključivati elektronski nadzor. Sud će u svojoj odluci odlučiti o primeni elektronskog nadzora – elektronska narukvica, tzv. nanogica, a o čemu nadzor takođe vrši poverenička služba.
Elektronska narukvica je uređaj koji se pričvršćuje za nogu osuđenog lica, te otuda i narodski poznat naziv nanogica. Nadzor se vrši putem računarskog sistema, koji je putem fiksne telefonske linije povezan sa odašiljačem u nanogici koju osuđeno lice neprestano nosi. Fiksna linija ne sme imati dvojnika, a neposedovanje fiksne telefonske linije onemogućava izdržavanje kazne kućnog zatvora. U komandnom centru se vrši monitoring da li je osuđeno lice u predviđenim prostorijama za izvršavanje kućne zatvorske kazne.
Uređaj za lociranje osuđenog – nanogica – otporna je na vodu i bilo kakve drudge spoljne uticaje, te se osuđeno lice može bez bojazni vršiti ličnu higijenu. Nanogicu instalira stručno lice.
Kazna kućnog zatvora i nanogica omogućavaju osuđenom licu lakše izdržavanje kazne, ali samo dok poštuje stroge zakonske odredbe. Ukoliko pokuša da napusti prostorije predviđene za izvršenje kazne kućnog zatvora, policija i sud će biti alarmirani. Ovakvo ponašanje povlači nove sankcije – osuđeno lice će biti upućeno na izdržavanje preostalog vremena kazne u kazneno popravnu ustanovu (zatvor).
Napominjemo da je upotreba tzv. nanogice neškodljiva za zdravlje i služi isključivo za praćenje kretanja osuđenog, odnosno praćenje njegove trenutne lokacije u prostoru.
Kao što smo već spomenuli, kazna kućnog zatvora je alternativna krivična sankcija koja se može sprovesti, ocenom Suda, za krivična dela za koja je predviđena zatvorska kazna do godinu dana.
Zanimljivo je napomenuti da za nanogicom vlada veliko interesovanje među okrivljenim licima poslednjih godina, naročito od kad su je neke javne ličnosti Srbije nosile, što je bilo propraćeno velikom medijskom pažnjom.
Prava osuđenog
Prava osuđenog koji kaznu izdržava u kućnim uslovima obuhvataju pravo na lečenje prema opštim propisima, s tim što odlazak u zdravstvenu ustanovu zahteva posebno odobrenje za napuštanje prostorija u kojima osuđeni stanuje. Takođe, osuđenom se može dozvoliti odlazak na posao, kao i boravak van prostorija u kojima stanuje u najdužem trajanju do 2h dnevno, u periodu između 13 i 17h.
Ističemo da Poverenička služba može i bez prethodne najave da izvršava provere da li se osuđeni nalazi u prostorijama u kojima stanuje, odnosno u kojima je određeno sprovođenje krivične sankcije. Provera se vrši posetom osuđenom licu, razgovorom sa članovima njegovog domaćinstva, telefonskim pozivom na fiksni broj u domaćinstvu.
Osuđeni može po posebnoj odluci napustiti prostorije u kojima izdržava kaznu zbog pružanja medicinske pomoći (pa čak i radi pružanja medicinske pomoći članu njegove porodice), radi odlaska na posao, pohađanja nastave ili za slične svrhe obrazovanja, na poziv državnog organa, obaveze staranja prema svojim članovima porodice, sezonskih poljoprivrednih poslova, svog venčanja ili venčanja bliskog srodnika (do II stepena srodstva), ili zbog drugih naročito opravdanih razloga.
Zahtev za napuštanje prostorija podnosi se Povereničkoj službi, a odluku donosi Direktor uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
Odluka o dozvoli napuštanja prostorija u kojima se izvršava kazna može biti opozvana u slučaju da okolnosti zbog kojih je dozvoljeno napuštanje više ne postoje, ako osuđeni zloupotrebi dozvolu napuštanja prostorije ili ako se naknadno ispostavi da su navedeni razlozi za napuštanje bili neistiniti.
Protiv odluke o opozivu dozvole za napuštanje prostorija u kojima se izvršava kazna Kućnog zatvora osuđeno lice može podneti žalbu sudiji za izvršenje, u roku od tri dana od prijema odluke o opozivu.
U slučaju samovoljnog napuštanja prostorija u kojima se sprovodi izvršenje krivične sankcije, Poverenička služba obavestiće sud koji je doneo prvostepenu presudu. Sud će tada u roku od 24h doneti rešenje kojim se osuđenom nalaže da dalje izvršenje krivične sankcije izdrži u zavodu (zatvoru). Ukoliko je trenutno nalaženje osuđenog nepoznato izdraće se poternica i vreme u bekstvu neće se računati u vreme odluženja kazne.
Direktor Uprave za odluženje krivičnih sankcija može osuđenog otpustiti sa izdržavanja kazne najviše tri meseca pred istek kazne, pod uslovom da je već izdržao najmanje 9/10 kazne, a što je po pitanju kućnog zatvora uvek ispunjen uslov budući da isti ne može trajati duže od 1. godine. Prevremeni otpust određuje se kada Direktor nađe da je ispunjena svrha kazne, odnosno zbog dobrog vladanja i postignutih rezultata u programu postupanja sa osuđenikom. Predlog za prevremeni otpust podnosi Poverenička služba.
