Krivična dela protiv života i tela se odnose na narušavanje telesnog integriteta ili zdravlja čoveka. Ova dela obuhvataju teške telesne povrede, lake telesne povrede i učestvovanje u tuči. Kategorizacija zavisi od stepena povređivanja tela ili zdravlja.
Definicija teških telesnih povreda opisuje ih kao povrede koje ozbiljno narušavaju zdravlje oštećene osobe. Ove povrede često dovode do trajnog oštećenja važnog dela tela ili organa, što može rezultirati dugotrajnom nesposobnošću za rad ili čak smrću.
Kako je propisano članom 123. Krivičnog zakonika Republike Srbije, za krivično delo učestvovanje u tuči, kazna za teške telesne povrede u tuči, ukoliko neko izgubi život ili pretrpi ozbiljne telesne povrede, može biti novčana ili zatvorska, i to do tri godine.
Šta spada u teške telesne povrede?
Krivični zakonik Republike Srbije (KZ RS, čl. 121) detaljno reguliše različite oblike teških telesnih povreda i propisuje odgovarajuće kazne u zavisnosti od posledica i okolnosti izvršenja:
- Obična teška telesna povreda kažnjava se zatvorom od šest meseci do pet godina i obuhvata povrede koje ne ugrožavaju život, ali mogu trajno oštetiti ili oslabiti telo.
- Naročito teška telesna povreda može rezultirati različitim oblicima ozbiljnih posledica, uključujući opasnost po život, trajno oštećenje tela ili organa, trajnu radnu nesposobnost, teško narušavanje zdravlja ili unakaženost, sa kaznama od jedne do osam godina zatvora.
- Teška telesna povreda kvalifikovana smrću, koja se dogodi ako smrt usledi nakon obične ili naročito teške telesne povrede. U slučaju smrti povređenog nakon ovih dela, izvršilac se kažnjava od dve do 12 godina zatvora. Delo iz nehata podložno je kazni do tri godine zatvora.
- Teška telesna povreda na mah, koja može biti izvršena u jakom razdraženju nakon napada, zlostavljanja ili vređanja.
- Teška telesna povreda iz nehata, s blažom kaznom za slučaj kada nema umišljaja.
Privilegovani oblici ovih krivičnih dela postoje ako su izvršeni iz nehata u trenutku jakog razdraženja usled napada, zlostavljanja ili teškog vređanja od strane povređenog.
Krivično delo teške telesne povrede može se izvršiti samo sa umišljajem, a umišljaj se takođe odnosi i na kvalifikacijske okolnosti.
Pravila se razlikuju za postupke iz nehata i za slučajeve izazvane jakim razdraženjem. Takođe, ako su povrede nanete maloletnom licu, trudnoj ženi ili osobi koja poslove od javnog značaja, kazna može biti stroža.
Umišljaj je potreban za izvršenje većine oblika ovog krivičnog dela, a kod nekih varijanti zahteva se umišljaj i u pogledu kvalifikacijskih okolnosti.
Statistike ukazuju na veći broj muškaraca kao izvršilaca, pri čemu žene češće povređuju nakon dužih poremećaja međuljudskih odnosa. Punoletni izvršioci dominiraju među počiniocima teških telesnih povreda u odnosu na maloletnike.
Vrste štete zbog teških telesnih povreda u tuči
Kada dođe do ozbiljnih fizičkih povreda usled tuče, osoba koja je pretrpela te povrede ima pravo da traži obeštećenje putem pravnog postupka. To obeštećenje može da obuhvata stvarnu ili materijalnu štetu, ili nematerijalnu štetu za duševne patnje koje je pretrpela.
Materijalna šteta
Materijalna šteta u ovakvim situacijama može obuhvatiti troškove lečenja povređene osobe i gubitak prihoda zbog toga što ne može da radi tokom perioda oporavka.
Ako osoba zbog povrede postane nesposobna za rad, ili ako se njeni životni troškovi povećaju, a sposobnost za dalji razvoj ili napredak je smanjena ili uništena, osoba koja je izazvala te teške povrede moraće da plaća određen iznos novca povređenoj osobi. Ovo se smatra kompenzacijom za štetu i može se isplaćivati doživotno ili za određeno vreme.
Nematrijalna šteta
Nematerijalna šteta, kao pravni koncept, obuhvata različite oblike patnje koje pojedinac može pretrpeti usled tuče. To uključuje emocionalne aspekte, poput straha i psihičke traume koje su posledica nasilja.
Pored toga, može obuhvatiti i fizičke bolove koje je osoba trpela tokom incidenta. Dodatno, smanjenje kvaliteta života, kao i estetske promene, kao što su ožiljci, ulaze u domen nematerijalne štete. U najtežim slučajevima, ako je tuča dovela do smrti voljene osobe, to takođe predstavlja oblik nematerijalne štete koji se uzima u obzir u pravnom okviru.
Šta su lake telesne povrede?
Lake telesne povrede predstavlja blago narušavanje telesnog integriteta ili zdravlja. Ova povreda ne ugrožava život povređene osobe i ne ostavlja trajna oštećenja.
KZ RS u članu 122 precizno definiše šta se podrazumeva pod lakšim telesnim povredama:
(1) Osoba koja lakše povredi drugu osobu ili joj lakše naruši zdravlje, može biti kažnjena novčanom kaznom ili zatvorom do godinu dana.
(2) Ako takva povreda bude izvršena oružjem, opasnim oruđem ili sličnim sredstvom koje može teže povrediti telo ili ozbiljno narušiti zdravlje, kazna može biti zatvor do tri godine.
(3) Sud može izreći sudsku opomenu umesto kazne za slučaj iz stava 2. ako je povreda izazvana nepristojnim ili grubim ponašanjem žrtve.
Dakle, da bi se osoba smatrala krivom za teži oblik povređivanja, mora postojati namera da upotrebi sredstvo koje može teže povrediti ili narušiti zdravlje, uključujući svest o potencijalnoj ozbiljnoj povredi.
Ako je žrtva provocirala napadača nepristojnim ili grubim ponašanjem, sud može izreći upozorenje umesto kazne.
Gonjenje za osnovni oblik se pokreće privatnom tužbom, dok za teže oblike nadležne institucije pokreću postupak po službenoj dužnosti.
Cenovnik telesnih povreda u Srbiji
Kada se određuje iznos za nadoknadu telesnih povreda, sud uzima u obzir faktore kao što su:
- Ozbiljnost povrede,
- Posledice po žrtvu,
- Finansijski troškovi izazvani povredom,
- Eventualna krivica ili namere počinioca.
U Srbiji ne postoji zvaničan cenovnik za nadoknadu telesnih povreda ili duševnih patnji. Sudska praksa ima ključnu ulogu u utvrđivanju okvirnih iznosa za nadoknadu u ovakvim situacijama.
Vlada Srbije je, na osnovu Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju, donela Uredbu o naknadi štete na licima, gde su bili navedeni iznosi za različite vrste telesnih povreda i psihičke patnje.
Prema ovoj uredbi, smanjenje opšte životne aktivnosti za jedan odsto kod osoba starosti od 35 do 55 godina iznosi do 18.000 dinara. Visina novčane kazne za lake telesne povrede sa srednjim i slabim bolovima iznosi do 60.000 dinara.
Iako je ovaj cenovnik telesnih povreda bio važeći, Ustavni sud je odlučio da nije usaglašen sa zakonima, što je rezultiralo prepuštanjem sudske prakse za određivanje nematerijalne štete.
Iz sudskih presuda se može zaključiti da su česti iznosi od oko 20.000-30.000 dinara za svaki procenat smanjenja opšte životne aktivnosti, dok su za lakše telesne povrede iznosi za fizičke bolove varirali od 70.000-190.000 dinara, zavisno od medicinskih nalaza i okolnosti.
Visina odštete za lake telesne povrede
Određivanje visine naknade za povrede sa lakšim telesnim posledicama često zahteva medicinsko veštačenje. Stručnjak za sudski postupak ima ključnu ulogu u ovom procesu, dajući svoje mišljenje i analizu kako bi se donela odluka o visini nadoknade.
Veštačenje se fokusira na sledeće tačke:
- Priroda povrede: Veštak identifikuje vrstu povrede i njen karakter, ozbiljnost i potencijalne posledice.
- Trajanje bolova: Veštak analizira trajanje bolova različitih intenziteta – od jakih do blagih. Ovi podaci pomažu u razumevanju nivoa nelagodnosti i fizičke patnje koju je žrtva pretrpela.
- Intenzitet bolova: Pored trajanja, intenzitet bolova je takođe značajan faktor. Razdvajanje bolova na jake, srednje i blage pomaže u preciznoj proceni stepena nelagodnosti i fizičkog stresa koji je žrtva doživela.
- Vremenski okvir: Veštak izražava trajanje bolova u konkretnim vremenskim jedinicama, kao što su dani ili sati.
Veštačenje pruža stručne podatke koji omogućavaju sudovima da procene odgovarajuću visinu naknade, uzimajući u obzir medicinske činjenice, intenzitet bolova i trajanje patnje žrtve. Naknada za ovakve povrede retko je manja od 100.000 dinara.
Visina odštete za teške telesne povrede
Naknada za teške telesne povrede zavisi od smanjenja sposobnosti osobe nakon povrede. To znači da se procenjuje kako je povreda uticala na njihovu svakodnevnu funkcionalnost, i na osnovu tog procenata se određuje iznos odštete.
Ovo smanjenje u funkcionalnosti procenjuje se kroz medicinsko veštačenje. Medicinski stručnjak analizira opseg, ozbiljnost i trajanje posledica povrede i na osnovu toga određuje stepen smanjenja funkcionalnosti.
Na primer, ako osoba više ne može da obavlja uobičajene svakodnevne zadatke zbog povrede, smanjenje se izražava u procentima.
Visina odštete za teške telesne povrede se često usklađuje sa procenjenim procentom smanjenja funkcionalnosti. Što je smanjenje veće, to će i iznos naknade biti veći, kako bi osoba bila pravedno kompezovana za gubitak sposobnosti ili udobnosti u svakodnevnom životu.
Kada i kako se podnosi tužba za naknadu štete za telesne povrede?
Tužba za naknadu štete se podnosi protiv osobe koja je prouzrokovala teške telesne povrede žrtvi. Ovo se čini pred nadležnim sudom na području gde tužena osoba ima prebivalište ili gde žrtva ima prebivalište ili boravište.
Rok za podnošenje tužbe za naknadu štete je tri godine od trenutka kada žrtva sazna za povredu ili kada povredilac prouzrokuje štetu. Ako prođe pet godina od trenutka kada se šteta dogodila, žrtva gubi pravo da traži naknadu.
Uz tužbu, oko koje advokat za krivično pravo može značajno pomoći, treba priložiti svu medicinsku dokumentaciju koju žrtva poseduje, policijski izveštaj, stručno mišljenje veštaka, i druge relevantne dokaze koji mogu biti korisni tokom sudskog procesa.
