Međunarodna, roditeljska otmica dece

Međunarodna, roditeljska otmica dece

Međunarodna otmica dece nastaje kada se dete nezakonito odvede ili zadrži u inostranstvu. 

Budući da se kao “glavni akteri” u ovakvim slučajevima najčešće javljaju roditelji, odnosno jedan od njih, koji bez saglasnosti drugog odvede dete u inostranstvo, dalje u tekstu ćemo se bazirati upravo na to – međunarodnu, roditeljsku otmicu dece. 

Činjenica je da se u našem društvu, kao i u većini u savremenom vremenu, javlja zaključivanje brakova između lica različitog državljanstva, te samim tim dolazi do vezanosti tih lica za više država. 

Upravo najčešće u ovakvim brakovima, kada dođe do raspada porodice, odnosno dođe do razvoda, dešavaju se slučajevi roditeljske otmice dece. 

Zaštita deteta kao osnovni cilj

Naša država je ugovornica Haške konvencije o građanskopravnim aspektima međunarodne otmice dece koja je doneta 1980. godine, a koja reguliše ovu materiju. 

Međunarodna roditeljska otmica dece - Advokat Novi Sad

Osnovni cilj pomenute Konvencije jeste zaštita deteta, njegovih interesa i osnovnih prava, ostvarujući ga na način da se obezbeđuje što hitniji povratak deteta u zemlju uobičajenog boravišta, a sa druge strane, osiguravajući drugom roditelju, koji nije izvršio otmicu, pravo na staranje i održavanje ličnih odnosa koje postoji u jednoj državi, poštuje i u drugoj državi ugovornici. 

Koji je organ nadležan za sprovođenje Konvencije? 

U našoj državi je, kao centralni izvršni organ nadležan za sprovođenje Konvencije, određeno Ministarstvo pravde Republike Srbije

U zavisnosti od toga da li se zahteva vraćanje deteta ili ostvarivanje prava na viđanje dete, podnosi se zahtev nadležnom Ministarstvu, koje dalje, radi ispunjenja navedenih ciljeva, prosleđuje zahtev nadležnom organu druge države, odnosno države u koju je dete odvedeno. 

Podnosilac zahteva treba da, uz zahtev, dostavi i potrebnu dokumentaciju (izvod iz matične knjige rođenih za dete, odluke suda ili drugog organa koje se odnose na staranje nad detetom, i dr.), kao i dokaze koji porkrepljuju zahtev, a koji moraju biti sačinjeni na srpskom jeziku, ali i prevedeni na jezik države u koju je dete odvedeno, a koja je takođe potpisnica Konvencije. 

Problemi prilikom primene Konvencije

Budući da posebnim propisima nisu uređena pravila postupka pred redovnim sudom za primenu Konvencije o kojoj je reč, kao glavni pokazatelj ovog nedostatka javlja se nesnalaženje sudija u ovim postupcima, te neujednačena praksa naših sudova. 

Neki sudovi rešavaju zahteve po Konvenciji u parničnom, neki u vanparničnom, a neki u izvršnom postupku. Takođe, u sudskoj praksi se često javlja nepoštovanje hitnosti postupanja, te sporost u sprovođenju postupka za obezbeđenje ostvarivanja ličnih odnosa deteta sa roditeljem od koga je protivpravno odvedeno. 

Iz svih gore navedenih razloga, a sve u cilju zaštite deteta, kao posebne kategorije lica u društvu, zakonodavac bi trebao pristupiti donošenju propisa koji bi poboljšali trenutno stanje. 

Međunarodna roditeljska otmica dece - Advokat Novi Sad

Saglasnost za prelazak maloletnih lica preko granice kada je dete sudskom odlukom povereno jednom roditelju sa aspekta Porodičnog zakona .

Tumačeći odredbe Porodičnog zakona, koji reguliše ovu materiju, dolazimo do zaključka da takva saglasnost nije potrebna, jer se izričito navodi da je saglasnost drugog roditelja potrebna samo kada dete menja prebivalište.

Međutim, nasuprot slovu zakona, praksa je pokazala da granična policija i carinski organi traže ovu saglasnost prilikom prelaska granice. 

Razlog zašto je to tako, je bojazan zbog pojave velikog broja postupaka koji su u toku upravo zbog otmice dece, tako da se davanjem pismene saglasnosti drugog roditelja koji ne putuje izbegavaju nepotrebni nesporazmi između roditelja i sudski postupci.

Ova saglasnost se overava u sudu i poželjno je da se tačno navede u kom periodu ide dete, u koju zemlju i sa kim.