Poslednjih godina smo svedoci ekspanzije nasilja u porodici, koje se po žrtve neretko završava fatalno. Usled crne statistike koja prati problematiku nasilja u porodici, Ministarstvo pravde s posebnom pažnjom prati primenu odredbi Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji se primenjuje od druge polovine 2017. godine.
“Cilj ovog zakona je da na opšti i jedinstven način uredi organizaciju i postupanje državnih organa i ustanova i time omogući delotvorno sprečavanje nasilja u porodici i hitnu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici.” (Član 2)
Nasilje u porodici je pre donošenja gorepomenutog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici bilo regulisano odredbama Porodičnog zakona i Krivičnog zakonika Republike Srbije. Međutim, porast broja žrtava (procenjuje se da svaka treća osoba trpi neki vid porodičnog nasilja) je iziskivao konkretnije zakonske regulative koje bi sankcionisale ponašanje nasilnika.
Šta je nasilje u porodici?
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici definiše ponašanje vršioca nasilja koje se smatra nasiljem u porodici.
Ovaj zakon jasno propisuje da nasilje u porodici ne podrazumeva samo fizičko nasilje u smislu zadavanja telesnih povreda članu porodice. Nasilje u porodici je i ekonomsko nasilje, seksualno nasilje, psihičko zlostavljanje ili psihičko nasilje. Psihičko nasilje ne ostavlja vidljive posledice kao drugi oblici nasilja, ali jednako je traumatično kao i oni. Manifestuje se upućivanjem pretnji po život i telo, ograničavanjem komunikacije i kretanja, oduzimanjem stvari od vrednosti i novca, prinudama, izazivanjem straha i osećaja nesigurnosti, ponižavanjem i vređanjem i drugim radnjama koje za cilj imaju narušavanje samopouzdanja i zdravorazumskog razmišljanja žrtve.
Na koga se odnose odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici?
Krug lica na koje se odredbe Zakona o sprečavanju nasilja u porodici odnose je prilično širok. To mogu biti:
- Lica sa kojim se učinilac nasilja nalazi u sadašnjem ili se nalazio u ranijem bračnom, vanbračnom ili partnerskom odnosu.
- Lica sa kojima je učinilac nasilja krvni srodnik u pravoj liniji.
- Lica sa kojima je učinilac nasilja u pobočnoj liniji do drugog stepena.
- Lica sa kojima je učinilac nasilja srodnik po tazbini do drugog stepena.
- Odnos usvojitelj i usvojenik, ili hranjenik i hranitelj.
- Druga lica sa kojima učinilac nasilja živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Kao što možete videti iz priloženog, porodično nasilje ima širi kontekst od najužeg kruga porodice na koji se obično misli. Bitno je naglasiti da učinioci nasilja mogu biti i žene i muškarci, što je u praksi češće. Takođe, žrtve nasilja u porodici mogu biti pripadnici oba pola.
Kome se obratiti za nasilje u porodici?
Za sprečavanje nasilja u porodici i pružanje zaštite i podrške žrtvama nadležni su policija, javna tužilaštva, sudovi opšte nadležnosti i prekršajni sudovi, kao nadležni državni organi, i centri za socijalni rad, kao ustanove.
U sprečavanju nasilja u porodici, putem pružanja pomoći i podrške žrtvama učestvuju i druge ustanove u oblasti dečje, socijalne zaštite, obrazovanja, vaspitanja i zdravstva, kao i tela za rodnu ravnopravnost na nivou lokalnih samouprava.
Žrtve nasilja u porodici mogu pozvati SOS telefon za nasilje u porodiciako žele da porazgovaraju o svom problemu sa obučenim volonterima, psiholozima ili pravnicima.
Osoba koja je žrtva nasilja u porodici kao prvi korak i prvu liniju zaštite ima mogućnost obraćanja policiji. Službenici policije su dužni da reaguju odmah po pozivu, odnosno da izađu na lice mesta, da pruže neophodnu zaštitu žrtvi nasilja i izvrše procenu rizika, te da, ukoliko utvrde da za to postoje osnovi – izreknu hitne mere zaštite od nasilja u porodici.
Kao što smo spomenuli, žrtva nasilja se može obratiti i Centru za socijalni rad, radi savetovanja. Tom prilikom službenici Centra dužni su da, ukoliko ustanove da postoje elementi nasilja u porodici, podnesu krivičnu prijavu protiv označenog vršioca nasilja, a koju krivičnu prijavu dalje razmatra Osnovni javni tužilac i odlučuje o pokretanju krivičnog postupka.
Žrtva nasilja može i samostalno podneti krivičnu prijavu policiji ili neposredno Osnovnom javnom tužiocu, za krivično delo Nasilje u porodici iz čl. 194 Krivičnog zakonika.
Žrtva nasilja može pokrenuti i parnični postupak radi zaštite od nasilja u porodici, pred mesno nadležnim Osnovnim sudom. U ovom postupku žrtva može, primera radi, tražiti da sud izrekne mere zaštite od nasilja u porodici i to tako što će u svojoj presudi Sud naložiti zabranu daljeg uznemiravanja, zabranu daljeg vršenja nasilja, kao i zabranu prilaska žrtvi nasilja, sve u trajanju od godinu dana. Ovakav tužbeni zahtev najčešći je u praksi i omogućava žrtvi da se vrati normalnom životu.
Koje su mere zaštite od nasilja u porodici?
Protiv učinioca nasilja u porodici sud može odrediti jednu ili više mera za sprečavanje nasilja u porodici i zaštitu žrtava. Ove mere za cilj imaju zabranu ili ograničenje kontakta između nasilnika i članova porodice koji trpe nasilje.
Mere zaštite od nasilja u porodici su: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti zbog ugrožavanja drugog lica, izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću, bez obzira na pravo svojine odnosno zakupa nepokretnosti, zabrana približavanja članu porodice na određenoj udaljenosti, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice, zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice.
Za kršenje ovih mera, vršilac nasilja odgovara u prekršajnom postupku u kom mu se može izreći kazna zatvora do 30 dana.
Mere zaštite od nasilja u porodici najduže mogu trajati godinu dana, a vreme provedeno u pritvoru za počinjeno krivično delo nasilja u porodici računa se u vreme trajanja mere. Mere zaštite se mogu produžavati, ukoliko postoji potreba, sve dok razlog zašto su određene ne prestane da postoji.
Ipak, Krivični zakonik propisuje nešto drugačije sankcije za krivična dela:
- Za ugrožavanja telesnog integriteta ili duševnog mira predviđena je kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine.
- Ukoliko nasilnik prilikom pretnji koristi oružje ili oruđe koje bi moglo žrtvi da nanese teške telesne povrede, kazna zatvora koja mu preti je od 6 meseci do 5 godina.
- Ako žrtva zadobije teške telesne povrede ili je povređena osoba maloletno lice, kazna zatvora za učinioca nasilja je od 2 do 10 godina.
- Ako prilikom vršenja nasilja u porodici nastupi smrt žrve, kazna zatvora za učinioca nasilja je 3 do 15 godina.
Ako učinilac nasilja prekrši mere koje je sud odredio u cilju sprečavanja nasilja u porodici, zaprećena je kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 3 godine, kao i novčana kazna!
Šta su hitne mere zaštite od nasilja u porodici?
Ako nakon procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu nasilja. Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Obe hitne mere mogu biti izrečene istovremeno u cilju zaštite žrtve.
Hitne mere zaštite od nasilja u porodici izriču se najpre u trajanju od 48h, a koje se kasnije mogu produžiti u trajanju do 30 dana. U slučaju da je hitna mera produžena, učinilac nasilja može uzeti lične stvari iz stana, ali u pratnji policijskih službenika.
Ističemo da se mehanizam donošenja hitnih mera zaštite od nasilja u porodici sve češće i zloupotrebljava!
Naime, policijski službenici dužni su da izvrše procenu rizika kako bi procenili da li postoji osnov za izricanje hitnih mera. Postupak procene rizika je hitan i zbog toga ne omogućava upuštanje u detaljno proveravanje istinitosti navoda žrtve nasilja. Stoga, hitne mere se najčešće izriču već na osnovu sumnje da je nasilje u porodici postojalo.
Upravo tako se dešava da se velikom broju lica neosnovano izriču hitne mere od strane policije. Ovakvo postupanje posebno je štetno za stvarne žrtve nasilja, budući da zbog čestih zloupotreba i usled mnoštva prijava, postupajući organi u budućnosti previde nasilje koje se zaista desilo, a koje je moglo da se spreči na vreme.
Takođe, i sami vršioci nasilja često pribegavaju podnošenju prijava protiv žrtvi nasilja, u nastojanju da preduprede vođenje postupka u kome bi bilo okrivljeni, pa se ovo pitanje postavlja kao vrlo osetljivo u praksi.
Pomoć i zaštitu u slučaju nasilja u porodici žrtve mogu zatražiti i od advokata. Uloga advokata u postupku radi zaštite od nasilja u porodici ogleda se u adekvatnom i pravovremenom pružanju stručne pravne pomoći u cilju zaštite prava, kako žrtve nasilja, tako i neosnovano prijavljenih lica.
