odlaganje krivičnog gonjenja - oportunitet

Oportunitet

Pravo na grešku i pravo na iskupljenje!

 Umesto novačnom i zatvorskom kaznom, krivični postupci se sve češće završavaju naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja, odnosno primenom Oportunita. Primenom ovog instituta krivičnog procesnog prava, ispunjenjem određenih uslova učinilac krivičnog dela izbegava podizanje optužnice protiv njega, celokupan krivični postupak pred sudom, izricanje kazne, a samim tim i uvođenje u kaznenu evidenciju.

Odlaganje krivičnog gonjenja, odnosno primena instituta Oportuniteta moguća je za određen broj krivičnih dela za koje je predviđena novčana kazna, odnosno kazna zatvora do pet godina. Oportunitet je uslovljen ispunjenjem jedne ili više obaveza koje predviđa čl. 283 Zakona o krivičnom postupku, a na koje okrivljeni mora pristati i ispuniti ih kako bi izbegao krivični progon.

Član 283. ZKP propisuje sledeće mere kojima javni tužilac može usloviti odlaganje krivičnog gonjenja (jednu ili više alternativno ili kumulativno):

  1. otklanjanje štetne posledicu nastale izvršenjem krivičnog dela ili naknada štete oštećenom;
  2. plaćanje određenog novčanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove;
  3. obavljanje društvenokorisnog ili humanitarnog rada;
  4. ispunjenje dospele obaveze obaveznog izdržavanja;
  5. odvikavanje od alkohola ili opojnih droga;
  6. podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji;
  7. izvršenje obaveza ustanovljenih odlukom suda

Odlaganje krivičnog gonjenja

Naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja najčešće se određuje otklanjanje štetne posledice nastale izvršenjem krivičnog dela, odnosno nadoknada štete oštećenom i plaćanje određenog iznosa u korist humanitarnih organizacija, fonda ili javne ustanove. Najmanji iznos koji se može odrediti jeste 30.000,00 dinara ukoliko se plaćanje vrši odjednom, dok je u drugim slučajevima minimum 40.000,00 dinara.

Kada se govori o „odlaganju“ krivičnog gonjenja,  to zapravo znači da Javni tužilac odlaže krivično gonjenje i ostavlja rok okrivljenom da izvrši preuzete obaveze. Rok za ispunjenje obaveza može biti do godinu dana. Ukoliko okrivljeni u ostavljenom roku ispuni sve preuzete obaveze određene Naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja, tužilac će podnetu krivičnu prijavu odbaciti.

Kada se oportunitet može primeniti?

Institut oportuniteta moguće je primeniti do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku, do donošenja rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku. Nakon ovog trenutka, nije više moguće primeniti institut odloženog krivičnog gonjenja, tj. oportuniteta.

Javni tužilac u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li su ispunjeni zakonski uslovi, kao i da li postoji celishodnost odlaganja krivičnog gonjenja. Tom prilikom, javni tužilac posebno vodi računa o ranijoj osuđivanosti okrivljenog, postojanje ranijih prekršajnih kazni, te okolnosti pod kojima je učinjeno krivično delo čije se odlaganje traži. S tim u vezi, ukoliko okrivljeni ispunjava zakonske uslove neophodne za odlaganje, javni tužilac će odrediti koje Zakonom propisane obaveze mora prihvatiti kako bi se sprovelo odlaganje krivičnog gonjenja.

odlaganje krivičnog gonjenja - oportunitet

Smatramo da je od posebne važnosti istaći i to, da bi pokrenuo odlaganje krivičnog gonjenja okrivljeni mora detaljno biti poučen o tom pravu koje ima. Međutim, javni tužilac to često ne čini budući da nije obavezan da predloži odlaganje čak ni kada okrivljeni i njegovo delo ispunjavaju neophodne uslove. U tim slučajevima, angažovanje advokata – branioca, osigurava okrivljenom da pravovremeno iskoristi pravo na odlaganje krivičnog gonjenja, te izbegne eventualno suđenje i izricanje kazne. Dakle, primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja okrivljeni izbegava i provođenje kroz kaznenu evidenciju budući da mu se kazna ne može izreći, kao što smo već ranije naveli.

Institut odlaganja krivičnog gonjenja – oportuniteta, u načelu se može iskoristiti samo jednom, međutim, često uz pomoć advokata, ovo pravo se u određenim slučajevima može iskoristiti i više puta. Ono što treba imati u vidu jeste da je mogućnost odlaganja gonjenja predviđeno za tzv. „bagatelna“ krivična dela gde okolnosti kod kojima je ono učinjeno nisu naročito teške i gde ne postoje teške posledice učinjenih radnji.

Institut odlaganja krivičnog gonjenja ne treba mešati sa institutom Sporazuma o priznanju krivice, o čemu će biti posvećen poseban tekst.

Autor:

advokat Anđelković Nemanja

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Close Menu