Ostavinski postupak

Ostavinski postupak advokat u novom sadu

Ostavinski postupak ili ostavinska rasprava vodi se u cilju utvrđivanja naslednika i zaostavštine preminulog lica.

Ostavninski postupak – Procedura

Kada lice umre ili bude proglašeno za umrlo (po posebnoj proceduri), matičarska služba vrši upis u matičnu knjigu umrlih. Matičarksa služba dužna je da u roku od 30 dana od dana sprovedenog upisa u knjigu umrlih dostavi nadležnom sudu izvod iz matične knjige umrlih. Odmah po prijemu izvoda, sud donosi Rešenje kojim poverava javnom beležniku da sastavi smrtovnicu. Nadležnost javnog beležnika određuje se prema poslednjem prebivalištu preminulog lica. Treba napomenuti da za lica koja prebivalište nemaju u Republici Srbiji, nadležnost javnog beležnika odrediće se prema mestu nalaženja zaostavštine ili bar pretežnog dela zaostavštine. Javni beležnik će u roku od 30 dana sačinjenu smrtovnicu dostaviti sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka.

Smrtovnica će se sačiniti na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog ili od drugih lica koja mogu dati relevantne podatke. Smrtovnica će se sastaviti bez obzira na postojanje imovine.

Prilikom sačinjavanja smrtovnice, javni beležnik će pronađenu imovinu preminulog lica popisati i izvršiti procenu ukoliko to naloži sud ili zahteva neko od naslednika (ili legatara i poverilaca). Popis obuhvata celokupnu imovinu koja se nalazi u posedu umrlog lica u trenutku njegove smrti, a imovinu koja nije u vlasništvu preminulog lica, a nalazi se u njegovom posedu javni beležnik će popisati i naznačiti podatke o vlasniku. Pored navedenog, javni beležnik zabeležiće sve poznate poverice, potraživanja i dugove umrlog.

Ostavinski postupak advokat u novom sadu

Nepokretnosti će se popisati pojedinačno, sa naznačenjem preciznim naznačenjem zemljišno-knjižnih podataka, ako su poznati. Pokretna imovina se može popisati pojedinačno ili prema vrsti, rodu, broju i dr. Popis se vrši u prisustvu svedoka, a ako nije moguće tačno proceniti vrednost određenog dela imovine, može se zatražiti procena od strane veštaka. Učesnici postupka mogu podneti prigovore na popis ili procenu u roku od osam dana od prijema zapisnika o popisu i proceni imovine. Po ovom prigovoru rešava sud nadležan za vođenje ostavinskog postupka. Nakon sačinjenja smrtovnice, popis i procene imovine koja će predstavljati predmet rasprave zaostavštine.

Donošenje rešenja od strane suda

Ostavinski sud može doneti rešenje kojim će vođenje postupa poveriti javnom beležniku. U tom slučaju, ukoliko za to ne postoje smetnje, dalju raspravu sprovešće javni beležnik koji je sačinio smrtovnicu. Ovde ćemo istaći da će se postupak obustaviti u slučaju da se utvrdi da ne postoji imovina koja bi predstavljala zaostavštinu ili ukoliko postoji samo pokretna imovina – a niko od zakonskih naslednika ne zahteva vođenje postupka. Lica koja su zakonski naslednici mogu kasnije tražiti pokretanje ostavinske rasprave.

Ostavinski postupak advokat u novom sadu

Za raspravljanje zaostavštine odrediće se ročište za koje će se učesnicima poslati pismeni poziv. Sud će pozvati učesnike da na zakazano ročište donesu zaveštanje (testament) ili ispravu o usmenom testamentu ukoliko postoje. Ujedno, ukoliko je postojalo deponovano sudsko zaveštanje sud će u pozivu obavestiti učesnike o postojanju istog. Lica koja su pozvana kao zakonski naslednici mogu se do kraja rasprave izjasniti da li se prihvataju nasledstva ili ne. U slučaju nedolaska ili izostanka izjašnjenja uzeće se zakonska pretpostavka da su se nasledstva prihvatili.

U slučaju da su među strankama sporne činjenice od kojih zavise njihova prava, prekinuće se raspravljanje zaostavštine. U tom slučaju, stranke će biti upućene da u određenom roku pokrenu parnični postupak pred sudom, odnosno poseban postupak pred državnim organom. Ovo naročito važi (i najčešće se u praksi dešava) u slučaju kada se osporava validnost testamenta, kada se osporava validnost ugovora o doživotnom izdržavanju ili drugog pravnog posla kojim je ostavilac raspolagao svojom imovinom, veličina naslednog dela, nedostojnost naslenika, nužni deo, i drugo.

Na kraju, kada se konačno utvrdi zaostavština i naslednici, ta lica će se oglasiti za naslenike Rešenjem o nasleđivanju.

Sastavljanje testamenta

Ostavilac može svoj testament sačiniti samostalno i on će proizvoditi pravno dejstvo, bez obzira da li su o sačinjenom zaveštanju navedeni svedoci. Ipak, ukoliko se u jednom pismenom zaveštanju navedu i dva svedoka, taj testament može biti podoban da se deponuje u sud. Što je važno deponovati testament u sud? Sud će primljeni testament čuvati u svojoj arhivi, i po obaveštenju o smrti ostavioca, testament će se izvaditi iz arhive i proglasiti, bez straha od njegovog gubljenja, oštećenja i dr. S druge strane, testament koji je ostavilac čuvao na mesto po svom izboru može biti izgubljen, sakriven ili u određenim okolnostima i zloupotrebljen. Testamentom se pobraja imovina kao i naslednici kojima će ona pripasti nakon otvaranja testamenta. Naravno, naslednici su ti koji imaju poslednju reč u pogledu prihvatanja testamentalnih delova zaostavštine. Takođe treba navesti i da testament može biti i usmen! Ovo samo u izuzetnim prilikama, kada je opravdana nemogućnost sastavljanja pismenog zaveštanja. Ostavilac svoju poslednju volju izražava usmeno, pred tri prisutna svedoka.

Sastavljanje testamenta

Posebno ćemo istaći da se u slučaju postojanja Ugovora o doživotnom izdržavanju, sva imovina koja je predmet tog ugovora – neće raspravljati. Drugim rečima, ta imovina ne predstavlja zaostavštinu, davalac izdržavanja po Ugovoru o doživotnom izdržavanju slobodan je da se uknjiži kao novi vlasnik nepokretnosti.  Naslednici imaju pravo da ovaj ugovor poništavaju prema zakonom predviđenim uslovima.

Validnost testamenta

Validnost testamenta zavisi od brojnih faktora. Kao najvažniji jeste uslov sposobnosti za rasuđivanje  ostavioca. U slučaju kada postoji sumnja u sposobnost rasuđivanja ostavioca, pre sačinjenja testamenta on se može podvrgnuti psihijatrijskom veštačenju, kojom prilikom će veštak potvrditi njegovu testamentalnu sposobnost – odnosno sposobnost da ostavi punovažan testament. Određene vrste testamenta, ipak, zahtevaju zakonom propisanu formu (usmeno zaveštanje), te ukoliko se ta forma ne ispuni, ono će biti nepodesno za proizvođenje dejstva. Takođe, testament se može osporavati i ukoliko se sumnja u njegovu autentičnost. U tom slučaju, najčešće se angažuje veštak olografske struke koji veštači autentičnost potpisa ostavioca.

Budući da je nasledno pravo kompleksno, savet naše kancelarije je da se svi učesnici ostavinskih postupaka ili lica koja nameravaju da sačine svoj testament, najpre obaveste o svojim pravima,  obavezama, kao i pravima drugih učesnika u postupku. Stručna pravna pomoć svakako je najefikasniji način obezbeđenja vaših pravnih interesa.

Autor: Nemanja Anđelković, advokat.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin
Close Menu