Probijanje pravne ličnosti

Probijanje pravne ličnosti

Institut probijanja pravne ličnosti regulisan je Zakonom o privrednim društvima (“Sl. glasnik RS”, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019). 

Ustanovljen je radi zaštite poverilaca u slučaju zloupotrebe pravnog lica od strane komanditora, članova društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionara, koji inače ne odgovaraju za obaveze društva. 

Ipak, u njegovoj primeni, naša sudska praksa je i dalje nedovoljno razvijena, ali budući da je reč o efikasnom načinu zaštite poverilaca, pokušaćemo što više da pojasnimo ovaj institut. 

Koja lica odgovaraju za zloupotrebu? 

Komanditor, član DOO, akcionar koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva. 

U kojim slučajevima dolazi do probijanja pravne ličnosti? 

Zakon propisuje kakvo ponašanje gore navedenih lica će se smatrati zloupotrebom, te se navodi da će ona postojati ukoliko to lice: 

  • Upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
  • Koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
  • Koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
  • Radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.

Probijanje javne ličnosti - Advokat Novi Sad

Podnošenje tužbe 

Primena ovog instituta ostvaruje se podnošenjem tužbe nadležnom sudu, prema sedištu društva, od strane aktivno legitimisanog lica – poverioca, na čijoj je strani teret dokazivanja. 

Što se tiče rokova za podnošenje tužbe, poznajemo subjektivni i objektivni rok. Kao subjektivni, uzima se rok od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a objektivni podrazumeva pet godina od dana zloupotrebe. 

Dakle, eventualnu odgovornost pomenutih lica može uspostaviti samo nadležni sud svojom odlukom, kojom određuje i iznos naknade štete koju je to lice dužno da plati poveriocima. 

Probijanje javne ličnosti - Advokat Novi Sad

“Probijanje pravne ličnosti” kao krivično delo

Ranijim odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), njegovim članom 238, bilo je predviđeno krivično delo Zloupotreba ovlašćenja u privredi, kako u osnovnom, tako i u kvalifikovanom obliku. 

Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) ovo krivično delo je prestalo da postoji, ali iz većinskog stava sudova, nalazimo da ranije krivično delo nije dekriminalizovano, jer su njegova bitna obeležja sadržana u krivičnom delu Prevara u obavljanju privredne delatnosti iz čl. 223. Krivičnog zakonika.