Zakoni kojima se regulišu uslovi i postupak izdavanja radne dozvole i dobijanje odobrenja za privremeni boravak stranaca na teritoriji Republike Srbije jesu Zakon o strancima i Zakon o zapošljavanju stranaca.
Postupak izdavanja radne dozvole i odobrenja privremenog boravka vodi se prema mestu sedišta poslodavca, odnosno prema budućem sedištu privrednog društva koje registruje strani državljanin. Organ koji vodi postupak izdavanja dozvole za privremeni boravak je Policijska uprava, dok je Nacionalna služba za zapošljavanje nadležni organ za izdavanje radnih dozvola za strance.
Dozvola za privremeni boravak i radna dozvola
Kako bi se strancu izdala radna dozvola neophodno je odobrenje za privremeno boravište na teritoriji Republike Srbije. Radna dozvola izdaje se na određeni vremenski period, ne duži od dozvole za privremeni boravak. Odmah po ulasku u Srbiju, stranac je dužan da prijavi boravište, a najkasnije u roku od 24h od ulaska u državu. To može i bez ličnog prisustva stranca učiniti hotelijer, vlasnik privatnog smeštaja, punomoćnik, kao i sam stranac pred policijskom stanicom nadležnom za teritoriju opštine u kojoj se stranac nalazi.
Za slučajeve zapošljavanja u Srbiji, upućivanja na rad ili u slučaju samozapošljavanja (za strance koji registruju privredno društvo/preduzetničku radnju u Srbiji), neophodno je najpre prijaviti privremeni boravak.
Privremeni boravak radi zapošljavanja predstavlja osnov za strance koji nisu u radnom odnosu u inostranstvu i nameravaju da se zaposle u Srbiji sa Poslodavcem sa kojim su potpisali ugovor o radu. Domaće privredno društvo podnosi zahtev za izdavanje radne dozvole stranca Nacionalnoj službi za zapošljavanje, dok stranac samostalno podnosi zahtev za odobrenje privremenog boravka Upravi za strance, odnosno pred Ministarstvom unutrašnjih poslova (pred nadležnom policijskom upravom).
U kojim slučajevima poslodavac može zaposliti strane državljane?
Poslodavac koji želi da zaposli strane državljane je dužan da kod Nacionalne službe za zapošljavanje sprovede tzv. testiranje tržišta rada i na taj način ispita da li postoje domaći državljani sa odgovarajućim znanjem, iskustvom i stručnom spremom za posao koji nudi.
Takođe, u cilju zaštite domaćih radnika, Republika Srbija u ovom slučaju istima daje prednost, što naravno ne predstavlja nepremostivu prepreku u cilju zapošljavanja stranog državljanina. U ovom slučaju neophodno je samo obrazložiti iz kog razloga je ipak potrebno zaposliti stranog radnika. Naša advokatska kancelarija savetuje sprovođenje testiranja tržišta rada kod NSZ odmah po odluci budućeg poslodavca da zaposli strane državljane, budući da se ono sprovodi nezavisno od samog dolaska i angažovanja stranaca u R. Srbiji.
Dakle, jedan od uslova za dobijanje dozvole za rad jeste da na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nema domaćih državljana ili stranaca koji poseduju ličnu radnu dozvolu sa kvalifikacijama koje Poslodavac zahteva za rad na poziciji na kojoj se zapošljava stranac, odnosno u suprotnom obrazloženje i opravdanje za sklapanje radnog odnosa sa strancem.
Upućivanje stranih državljana na rad u Srbiji
S druge strane, upućivanje stranih državljana na rad u Srbiji takođe predstavlja osnov za dobijanje radne dozvole stranih državljana koji su već zaposleni kod poslodavca u inostranstvu (to može biti i organizaciono telo istog poslodavca koji će ih angažovati u Srbiji) kojim se lice zaposleno u stranoj firmi samo upućuje na rad u Srbiju. U ovom slučaju, strani državljanin formalno je i dalje zaposlen kod stranog poslodavca, dok u Srbiji samo obavlja rad.
U ovom slučaju nije neophodno sprovoditi testiranje tržišta rada kod Nacionalne službe za zapošljavanje. Takođe, ne dostavljaju se ni Ugovori o radu sa stranim državljanima. Potrebno je dostaviti Ugovor o poslovno tehničkoj saradnji između poslodavca koji upućuje strane radnike i poslodavca kojem se ti radnici upućuju, a kojim ugovorom je definisan vrsta posla i vremensko trajanje upućivanja, kao i overeni prevod ukoliko su dokumenta na stranom jeziku.
Samozapošljavanje stranih državljana u Srbiji
Takođe, kao jedan od čestih osnova prijavljivanja privremenog boravka i potrebe za radnom dozvolom jeste iz razloga samozapošljavanja, odnosno pokretanja sopstvenog biznisa u Srbiji.
U ovom slučaju, procedura je osnovi ista, mada postoje razlike po pitanju redosleda pokretanja pojedinih postupaka. Naime, pre nego što se podnese zahtev za odobrenje privremenog boravka nadležoj policijskoj upravi, potrebno je da strani državljanin registruje planirani biznis u Agenciji za privredne registre. Prilikom podnošenja zahteva za odobrenje privremenog boravka neophodno je, između ostale dokumentacije, priložiti dokaze iz APR, a sam zahtev potrebno je potpisati i overiti u kapacitetu preduzetnika.
Vrste radnih dozvola za strance
Radne dozvole za strance možemo kategorisati kao lične radne dozvole i radne dozvole.
Lične radne dozvole stranim državljanima u Republici Srbiji omogućavaju zapošljavanje ili samozapošljavanje i ostvarivanje prava u slučaju nezaposlenosti. Lične radne dozvole se odobravaju stranim državljanima koji imaju pravo stalnog boravka na teritoriji Republike, stranim državljanima koji imaju izbeglički status ili posebnim kategorijama stranih državljana.
Radne dozvole možemo podeliti u tri podkategorije, a to su:
- Radna dozvola za zapošljavanje
- Radna dozvola za posebne slučajeve zapošljavanja (za upućena lica, kretanje u okviru privrednog društva, za nezavisne profesionalce i za osposobljavanje i usavršavanje)
- Radna dozvola za samozapošljavanje
U zavisnosti od vida zapošljavanja razlikuje se i vrsta radne dozvole koju će lice potraživati, kao i postupak i dokumentacija potrebna za njeno izdavanje.
Postupak izdavanja radne dozvole za strance
Sam postupak, po bilo kom osnovu izdavanja radne dozvole, vodi se na sličan način.
Nadležna policijska uprava određuje datum za obavljanje razgovora (intervjua) sa policijskim službenicima. Tom prilikom strani državljanin donosi svoju putnu ispravu radi isticanja vize koja na sebi sadrži datum do kog se privremeni boravak odobrava.
Nakon dobijanja odobrenja za privremeni boravak, pokreće se postupak radi izdavanja radne dozvole pred Nacionalnom službom za zapošljavanje. Postupak pre NSZ pokreće se prema sedištu Poslodavca, odnosno prema sedištu preduzetničke radnje stranog državljanina.
Na koji period se izdaje radna dozvola za strance?
Period na koji se izdaje radna dozvola za strance zavisi od vida dozvole, ali ni u kom slučaju ne može biti duži od perioda na koji je odobren privremeni boravak stranca u Republici Srbiji. Recimo, radna dozvola za zapošljavanje može biti produžavana neograničen broj puta, dok radna dozvola za upućena lica izdaje maksimalno na godinu dana, uz produženja do dve godine.
U praksi, boravak se najčešće odobrava na periode od 6 ili 12 meseci, uz dozvoljeno produžavanje privremenog boravka.
Da li stranac može da radi u Republici Srbiji bez radne dozvole?
Da, strani državljani mogu biti zapošljeni na teritoriji Republike Srbije i bez radne dozvole, ako njihov boravak Republici ne traje duže od 90 dana u roku od šest meseci od dana prvog ulaska u Republiku, i to na stranca koji:
- je vlasnik, osnivač, zastupnik ili član organa pravnog lica registrovan u Republici, u skladu sa zakonom, ako nije u radnom odnosu u tom pravnom licu;
- u Republici boravi radi uspostavljanja poslovnih kontakata ili prisustvovanja poslovnim sastancima i koji, bez ostvarivanja prihoda u Republici, obavlja druge poslovne aktivnosti koje se odnose na pripremu stranog poslodavca da uspostavi prisustvo i otpočne sa radom u Republici;
- je predavač ili istraživač koji učestvuje u organizovanim profesionalnim skupovima ili istraživačkim projektima ili obavlja rad u cilju predstavljanja ili sprovođenja različitih naučnih i tehničkih dostignuća, kao i njegovo prateće osoblje;
- obavlja privremene obrazovne, sportske, umetničke, kulturne i druge slične aktivnosti ili u Republici boravi na naučnom, umetničkom, kulturnom ili sportskom događaju, u organizaciji ovlašćenih organizacija, državnih organa ili organa autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave, kao i prateće organizacijsko i tehničko osoblje;
- je upućeno lice koje u Republici izvodi radove na osnovu ugovora o nabavci robe, nabavci ili zakupu mašina ili opreme i njene isporuke, instaliranja, montaže, opravke ili obučavanja za rad na tim mašinama ili opremi;
- samostalno ili za potrebe stranog poslodavca u Republici boravi radi obavljanja poslova opremanja i izlaganja opreme i eksponata na trgovinskim i drugim sajmovima i izložbama.
Ko podnosi zahtev za izdavanje radne dozvole?
Zahtev za izdavanje radne dozvole pod određenim okolnostima podnosi poslodavac, a pod drugim strani državljanin.
Ako je reč o radnoj dozvoli za zapošljavanje i posebne slučajeve zapošljavanja, zahtev za izdavanje radne dozvole će podneti poslodavac, koji prethodno treba da ispuni sve uslove, koje smo naveli gore u tekstu. Kod ovih vrsta radne dozvole troškove izdavanja snosi poslodavac. Poslodavac troškove plaća nalogom za prenos.
Ako je u pitanju radna dozvola za samozapošljavanje ili lična radna dozvola, zahtev podnosi stranac ili osoba koju je ovlastio da to učini (pravni zastupnik). Stranac plaća troškove izdavanja radne dozvole, a to može učiniti putem naloga za uplatu.
Naš tim advokata i saradnikapruža stručno i efikasno vođenje procedure prijavljivanja privremenog boravka stranaca pred Ministarstvom unutrašnjih poslova, vođenja postupaka radi izdavanja radnih dozvola za strance pred Nacionalnom službom za zapošljavanje, kao osnivanja privrednih društava i registracije preduzetnika pred Agencijom za privredne registre, te svih ostalih neophodnih koraka pred drugim državnim organima, bankama i sl.
Da li je državljanima EU za rad u Srbiji potrebna radna dozvola?
Državljani Evropske Unije imaju slobodno pravo na zapošljavanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava za slučaj nezaposlenosti, osim ako međunarodnim ugovorom koji obavezuje Republiku nije utvrđeno drugačije. Ova odredba se odnosi na lica koja su državljani EU i članove njihovih porodica koji nisu državljani EU i imaju odobrenje za privremeni boravak za ili stalno nastanjenje u tim državama.
