Stečaj – osnovni pojmovi

Stečaj u našem pravu prvi put je zakonski uređen 2009. godine, kada je i donet Zakon o stečajukoji je zaslužan za uređenost ovog instituta i za njegovu što lakšu i kvalitetniju primenu u praksi. Zakon o stečaju treba da omogući veći stepen namirenja poverilaca, manje troškove i kraće trajanje samog stečajnog postupka.

U daljem tekstu, budući da se radi o veoma širokoj i komplikovanoj materiji, nastojaćemo da što bliže pojasnimo osnovne pojmove vezane za stečajni postupak.

Šta je stečaj?

Stečaj predstavlja institut kolektivnog namirenja poverilaca opštim izvršenjem na imovini stečajnog dužnika, uz što manje troškova i u što kraćem vremenskom roku, nakon čijeg završetka on prestaje da postoji kao pravni subjekt – to je bankrotstvo. Jedna od opcija je i uspešno sprovođenje reorganizacije kada stečajni dužnik nastavlja da postoji u pravnom prometu.

Kada govorimo o stečaju, uvek je reč o prezaduženom društvu koje nema dovoljno sredstava da izmiri sve svoje obaveze prema poveriocima.

Koje su vrste stečaja?

Stečaj se sprovodi bankrotstvom i reorganizacijom.

Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine stečajnog dužnika, odnosno stečajnog dužnika kao pravnog lica, dok se pod reorganizacijom podrazumeva namirenje poverilaca prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa, statusnim promenama dužnik ili na drugi način koji je predviđen planom reorganizacije.

Šta je stečajna masa?

Stečajna masa je celokupna imovina stečajnog dužnika u zemlji i inostranstvu na dan otvaranja stečajnog postupka, kao i imovina koju stečajni dužnik stekne tokom stečajnog postupka. Na imovinu koja se nalazi u inostranstvu primenjuju se odredbe zakona o stečajnom postupku kojima se uređuje međunarodni stečaj. Stečajna masa se dobija unovčenjem celokupne imovine stečajnog dužnika.

Koji je cilj stečaja?

Kao što smo gore pomenuli, društvo u ovom slučaju nema dovoljno sredstava za namirenje obaveza prema poveriocima, stoga je cilj stečaja najpovoljnije kolektivno namirenje stečajnih poverilaca ostvarivanjem najveće moguće vrednosti stečajnog dužnika, odnosno njegove imovine.

Načela stečaja

Načela stečaja su sledeća:

• Načelo zaštiite stečajnih poverilaca. Ovim načelom stečaj omogućava kolektivno i srazmerno namirenje stečajnih poverilaca.
• Načelo jednakog tretmana i ravnopravnosti. Obezbeđuje se jednak tretman i ravnopravan položaj poverilaca istog isplatnog reda odnosno iste klase u postupku reorganizacije.
• Načelo ekonomičnosti. Stečajni postupak treba da omogući ostvarivanje najveće moguće vrednosti imovine stečajnog dužnika, i najvećeg mogućeg stepena namirenja poverilaca u što kraćem vremenu i sa što manje troškova.
• Načelo sudskog sprovođenja postupka. Stečajni postupak sprovodi Sud po službenoj dužnosti.
• Načelo imperativnosti i prekluzivnosti. Stečaj se uređuje Zakonom o stečaju, a na pitanja koja nisu regulisana ovim zakonom primenjuje se zakon kojim je uređen parnični postupak. Propisani rokovi su prekluzivni, ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
• Načelo hitnosti. Stečajni postupak je hitan, te u njemu nema zastoja i prekida.
• Načelo dvostepenosti. Stečajni postupak je dvostepen, osim ako je ovim zakonom isključen pravni lek.
• Načelo javnosti i informisanosti. Stečajni postupak je javan i svi učesnici u stečajnom postupku imaju pravo na blagovremeni uvid u podatke vezane za sprovođenje postupka, osim podataka koji predstavljaju poslovnu ili službenu tajnu. Svi poverioci imaju pravo da od stečajnog upravnika dobiju informacije koje se odnose na celokupni stečajni postupak.

Koji su razlozi za stečaj?

Stečajni postupak može biti pokrenut samo ukoliko su prethodno ispunjeni određeni materijalnopravni i formalnopravni uslovi propisani zakonom.

Na strani materijalnopravnih uslova javljaju se:

• Trajnija nesposobnost plaćanja
• Preteća nesposobnost plaćanja
• Prezaduženost
• Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije ili ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način. 

Trajnija nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik ne može da isplati svoje novčane obaveze u roku od 45 dana od dana prispeća ili ako stečajni dužnik potpuno obustavi sva plaćanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Preteća nesposobnost plaćanja postoji ako stečajni dužnik sam uviđa verovatnoću da svoje već postojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.

Prezaduženost postoji ako je imovina manja od obaveza stečajnog dužnika. Ako je pravna forma stečajnog dužnika društvo (DOO, akcionarsko, ortačko, komplementarno) prezaduženost neće postojati ako to društvo ima najmanje jednog člana koji je fizičko lice.

Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije postoji kada stečajni dužnik ne postupa po planu reorganizacije ili postupa suprotno ovom planu i ugrožava njegovo sprovođenje.

Stečajni postupak se otvara ako se utvrdi postojanje najmanje jednog od ovih razloga.

Formalnopravni uslov jeste predlog za pokretanje stečajnog postupka koji se podnosi nadležnom sudu. Njega mogu podneti poverilac, dužnik ili likvidacioni upravnik.

Ko pokreće stečajni postupak?

Stečajni postupak pokreće ovlašćeno lice, a to može biti stečajni poverilac koji ima neobezbeđeno potraživanje, stečajni dužnik ili likvidacioni upravnik.

Kako bi stečajni postupak bio pokrenut, od strane bilo kojeg od ovih lica, moraju biti ispunjeni zakonski osnovi za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni postupak sprovodi nadležni privredni sud, na čijem području se nalazi sedište stečajnog dužnika.

Organi stečajnog postupka

U slučaju da se ispune uslovi za pokretanje stečajnog postupka, javljaju se određeni organi koji prate ovaj postupak, a to su:

• Stečajni sudija
• Stečajni upravnik
• Skupština poverilaca
• Odbor poverilaca.

Svaki od njih ima određene nadležnosti koje Zakon o stečajnom postupku izričito propisuje, te ih u ovom tekstu nećemo posebno navoditi. Stečajni postupak otpočinje predlogom koji mogu podneti gorenavedeni predlagači.

Troškovi stečajnog postupka

Organ stečajnog postupka koji pokreće predlog za njegovo otpočinjanje ima obavezu da u roku od pet dana od dobijanja sudskog naloga uplati avans na ime troškova koji će uslediti i neminovni su za otpočinjanje stečajnog postupka. Ukoliko avans ne bude uplaćen u datom roku stečajni sudija će odbaciti predlog za otpočinjanje stečajnog postupka.

Iznos predujma zavisi od veličine pravnog lica i različit je za mikro, malo, srednje ili veliko pravno lice. Iznos predujma ne može biti veći od:

• 50.000 dinara za mikro pravna lica;
• 200.000 dinara za mala pravna lica;
• 600.000 dinara za srednja pravna lica;
• 1.000.000 dinara za velika pravna lica.

Predujam koji se uplaćuje na ime otpočinjanja stečajnog postupka spada u troškove stečajnog postupka, a plaća se iz stečajne mase.

Šta je prethodni stečajni postupak?

Stečajni sudija u roku od tri dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje stečajnog postupka donosi rešenje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka. Prethodni stečajni postupak prethodi glavnom stečajnom postupku, a pokreće se radi utvrđivanja razloga za pokretanje stečajnog postupka.

Protiv rešenja o pokretanju prethodnog stečajnog postupka ne postoji mogućnost žalbe.

Stečajni sudija može pokrenuti glavni stečajni postupak bez vođenja prethodnog stečajnog postupka ako stečajni dužnik podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka sa potrebnim ispravama i prilozima; ako poverilac podnese predlog za pokretanje stečajnog postupka, a stečajni dužnik prizna postojanje stečajnog razloga i u slučaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaćanja iz člana 12. ovog zakona.

Stečajni dužnici i njihova ovlašćena lica su u obavezi da stečajnom sudiji i stečajnom upravniku, na njihov zahtev i bez odlaganja, pruže sve podatke i obaveštenja.

Stečajni sudija će rešenjem o pokretanju prethodnog stečajnog postupka, odrediti mere obezbeđenja radi sprečavanja promene imovinskog položaja stečajnog dužnika, odnosno uništavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da će stečajni dužnik otuđiti imovinu odnosno uništiti dokumentaciju do otvaranja stečajnog postupka.

Stečajni sudija može izreći jednu ili više mera, a to su imenovanje privremenog stečajnog upravnika, zabrana plaćanja sa računa stečajnog dužnika bez saglasnosti stečajnog sudije ili upravnika, zabrana raspolaganja imovinom stečajnog dužnika bez saglasnosti sudije ili upravnika i zabrana ili privremeno odlaganje sprovođenja izvršenja prema stečajnom dužniku.

Prethodni stečajni postupak traje najduže 30 dana od dana podnošenja predloga za pokretanje stečajnog postupka.

Stečajni postupak

Nakon usvajanja predloga, kada su ispunjeni svi uslovi, stečajni sudija donosi rešenje kojim pokreće glavni stečajni postupak. Rešenje o otvaranju stečajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja stečajnom dužniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, registru privrednih subjekata, i drugim licima ako sud proceni da za tim postoji potreba.

Rešenjem o otvaranju stečajnog postupka stečajni sudija zakazuje ročište za ispitivanje potraživanja i prvo poverilačko ročište, koje će se održati u roku koji nije kraći od 30 dana i duži od 60 dana od dana isteka roka određenog rešenjem za prijavljivanje potraživanja.

Postoje i posebni slučajevi u kojima se stečajni postupak obustavlja ili zaključuje bez odlaganja:

• Ako se utvrdi da stečajni dužnik ima samo jednog poverioca
• Ako se utvrdi da je imovina stečajnog dužnika manja od visine troškova stečajnog postupka ili da je imovina stečajnog dužnika neznatne vrednosti.

Koje su pravne posledice otvaranja stečajnog postupka?

Pravne posledice koje nastupaju, budući da se radi o veoma složenom procesu, su brojne i razlikuju se u odnosu na lica ili stvari koje su njima pogođene, a mi ćemo pisati o onima koje se tiču stečajnog dužnika, s obzirom da se radi o glavnom i nepovoljno najizloženijem akteru stečajnog postupka.

• Prvo, uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje se oznaka “u stečaju”;
• Zatim, danom otvaranja stečajnog postupka prestaju zastupnička prava direktora, zastupnika i punomoćnika, kao i organa upravljanja i nadzornih organa stečajnog dužnika i ta prava prelaze na stečajnog upravnika;
• Takođe, punomoćja koja je dao stečajni dužnik, a koja se odnose na imovinu koja ulazi u stečajnu masu, prestaju otvaranjem stečajnog postupka;
• Računi stečajnog dužnika bivaju blokirani, čime prestaju prava lica koja su bila ovlašćena da raspolažu sredstvima sa tih računa;
• Otvaranje stečajnog postupka postaje razlog za otkaz ugovora o radu koji je stečajni dužnik zaključio sa zaposlenima;
• Pravo preče kupovine u pogledu imovine stečajnog dužnika se gasi ;
• Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u stečajnu masu, koji je stečajni dužnik zaključio posle otvaranja stečajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim u slučaju raspolaganja za koja važe opšta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima pravo da zahteva vraćanje protivčinidbe iz stečajne mase kao stečajni poverilac;
• Ako je stečajni dužnik stekao nasledstvo posle otvaranja stečajnog postupka, nasledničku izjavu daje stečajni upravnik.

Šta su stečajni isplatni redovi?

Iz stečajne mase se namiruju troškovi stečajnog postupka, a stečajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraživanja, svrstavaju u isplatne redove. Prvo se namiruju stečajni poverioci višeg isplatnog reda, a zatim stečajni poverioci nižeg isplatnog reda.

Stečajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovih potraživanja.

Postoje četiri isplatna reda:

Prvi isplatni red čine neisplaćene zarade zaposlenih i bivših zaposlenih i neplaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za poslednje dve godine pre otvaranja stečajnog postupka.

Drugi isplatni red čine potraživanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih u poslednja tri meseca pre otvaranja stečajnog postupka, osim doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih;

Treći isplatni red čine potraživanja ostalih stečajnih poverilaca;

Četvrti isplatni red čine potraživanja nastala dve godine pre dana otvaranja stečajnog postupka po osnovu zajmova, kao i drugih pravnih radnji koje u ekonomskom pogledu odgovaraju odobravanju zajmova.

Kako se završava stečajni postupak?

Stečajni postupak se završava donošenjem rešenja o zaključenju stečajnog postupka od strane stečajnog sudije. Stečajni postupak se ne završava nužno bankrotstvom – može se završiti i reorganizacijom. Plan reorganizacije se podnosi istovremeno sa predlogom za pokretanje stečajnog postupka ili najkasnije 90 dana od podnošenja predloga.

Plan reorganizacije može podneti stečajni upravnik, razlučni poveioci, stečajni poverioci ili lica koja su vlasnici najmanje 30% kapitala stečajnog dužnika. Predlagač plana reorganizacije snosi njegove troškove, a o usvajanju glasaju poverioci. Ako je plan izglasan, odnosno usvojen, posmatra se kao novi ugovor za izmirenje poverilaca.

Nepostupanje po planu reorganizacije može dovesti do pokretanja novog stečajnog postupka.