Ugovor o poklonu ili Darovni ugovor, kako se u literaturi i praksi još naziva poznat je u našem pravnom sistemu još od pamtiveka, a njegovo značenje i dejstvo se nije menjalo od donošenja Srpskog građanskog zakonika tačnije 1844. godine. Donošenjem Srpskog građanskog zakonika regulisan je njegov pojam i značenje, a to je najjednostvanije rečeno pravni posao na osnovu koga se prenosti svojina ili neko pravo sa jednog lica na drugo i koji pravni posao deluje za života (inter vivos) ugovornih strana.
Ugovor o poklonu podrazumeva postojanje dve ugovorne strane – lica koje poklon čini (poklonodavac) i lica koje poklon prima (poklonoprimac). U načelu, ugovor o poklonu je dobročin pravni posao kojim se obavezuje samo poklonodavac.
Za razliku od većine ugovora o prometu roba i usluga u našem pravu na koje se primenjuju odredbe Zakona o obligacionim odnosima, ugovor o poklonu nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, već je kao netipičan pravni posao regulisan odredbama Srpskog građanskog zakonika.
Jedan je osnovnih elemenata ugovora o poklonu jeste namera (animus donandi) poklonodavca da poklon učini. Upravo se na osnovu namere – pobude, a koja se ogleda u darežljivosti da se poklon učini, ugovor o poklonu razlikuje od drugih pravnih poslova na osnovu kojih se takođe može vršiti pravni promet, kao što su to npr. ugovor o kupoprodaji ili pak ugovor o razmeni. Kada postoji namera za zaključenje ugovora o poklonu za njegovu punovažnost neophodan je i predmet ugovora (causa).
Šta sve može biti predmet ugovora o poklonu?
Predmet ugovora o poklonu može biti: nepokretnost (prepis kuće na poklon, placa, stana, garaže, poljoprivrednog zemljišta i drugog), pokretne stvari (novac, automobil, nakit, sat, knjiga itd), ali to mogu biti i imovinska prava, pravo potraživanja ili pak druga prava kao što je autorsko pravo ili pravo plodouživanja.
Predmet Ugovora o poklonu može postojati u momentu zaključenja ugovora, ali ne nužno: moguće je pokloniti i nepokretnost ili pokretnu stvar koju će poklonodavac u budućnosti naslediti, kupiti ili na drugi način pribaviti.
Ono što je bitno istaći jeste da predmet ugovora o poklonu u našem pravu može biti i oprost duga, te je ta vrsta ugovora o poklonu najčešće zastupljena kod poslovnih saradnika radi prevažilaženja gubitaka i stvaranja dobrih poslovnih odnosa.
Kada je ugovor o poklonu ništav?
Kako bi Ugovor o poklonu bio punovažan, predmet Ugovora mora biti određen i zakonom dozvoljen. Ukoliko je predmet Ugovora o poklonu neodređen i neodrediv, nedopušten ili čak nemoguć, Ugovor će biti ništav. Objasnićemo na primerima:
Nemoguć predmet Ugovora o poklonu je pokretna ili nepokretna imovina koja ne postoji i nije je moguće obezbediti. Recimo, nakit koji je nestao ili predmet koji je uništen.
Neodređen predmet Ugovora o poklonu je takođe osnov ništavosti pravnog akta. Predmet poklanjanja mora biti određen – poklonoprimac mora tačno znati za primanje kojeg poklona daje saglasnost.
Nedopušten predmet Ugovora o poklonu je pokretnost koja je u suprotnosti sa zakonima, običajima i poretkom Republike Srbije. Recimo nemoguće je pokloniti dete (ili bilo koju drugu osobu), hemijske otrove, nacionalni park, neprenosive licence koje se vezuju za ličnost osobe, moralna prava autora i slično.
Ko može zaključiti ugovor o poklonu?
Jedno od najčešćih pitanja koja nam postavljaju klijenti, jeste upravo pitanje: “Ko može biti potpisnik ugovora o poklonu?” Tumačenjem odredaba Srpskog građanskog zakonika potpisnik ugovora o poklonu može biti bilo koje poslovno sposobno lice na strani poklonodavca, a kada je u pitanju poklonoprimac to može učiniti svako čak i onaj koji neki drugi ugovor ne može zaključiti kao što je to maloletno dete.
Poklonodavac obično čini poklon da bi na taj način izrazio zahvalnost, pažnju, poštovanje, dakle jednostavno rečeno darežljivost prema drugoj ugovornoj strani – poklonoprimcu. U našoj praksi najšešće je ugovor o poklonu vezan za svojstva ličnosti ili rodbinske odnose pa se na drugoj ugovornoj strani – strani poklonoprimca najčešće nalaze: supružnik, dete, brat, sestra. Ali je važno istaći da ugovor o poklonu može da se zaključi bez obzira na lična odnosno krvna svojstva.
Forma ugovora o poklonu
Da bi ugovor o poklonu kao vrsta dobročinog pravnog posla proizvodio pravno dejstvo on mora biti sačinjen u pisanoj formi, dakle načelo formalnosti mora biti ispoštovano prilikom sačinjavanja ugovora o poklonu, o čemu naša advokatska kancelarija prilikom izrade istog vodi računa.
Jedan od najčešćih vidova Ugovora o poklonu u našoj pravnoj praksi je Ugovor o poklonu nepokretnosti.
Ugovor o poklonu nepokretnosti mora biti u pisanoj formi, jer je u suprotnom ništav – ne proizvodi pravno dejstvo. Ugovor o poklonu nepokretnosti sačinjava advokat, a zatim se vrši overa ugovora o poklonu kod javnog beležnika (solemnizacija). Ako je poklonodavac u braku, Ugovor o poklonu nepokretnosti treba da potpiše i njegov bračni drug, osim ako je predmet poklona nasleđena ili imovina stečena pre stupanja u bračnu zajednicu.
Da li i kada ugovor o poklonu može biti usmen?
Ugovor o poklonu može biti usmen kada je predmet Ugovora pokretna imovina, a osnova punovažnosti usmenog Ugovora o poklonu jeste da predmet poklona bude predat. Ako poklonodavac učini usmeno obećanje, a predmet Ugovora ne preda poklonoprimcu, poklonoprimac svoja prava, odnosno obećanu pokretnost, može zahtevati pred Sudom.
Saglasnost – najbitniji element Ugovora o poklonu
Bez saglasnosti ugovornih strana Ugovor o poklonu je nemoguć. Recimo, ako poklonodavac želi da učini poklon, a poklonoprimac ne daje saglasnost, odnosno ne želi da primi poklon, Ugovor o poklonu nije moguće realizovati. Takođe, poklonodavac predmet ugovora o poklonu treba da daje slobodnom voljom, ne pod prisilom ili ucenom.
Saglasnost ugovornih strana se odnosi i na treća lica. Dve ugovorne strane se ne mogu dogovoriti o primopredaji poklona nad kojim pravo svojine ima treće lice, bez njegove saglasnosti.
Da li postoji obaveza plaćanja poreza na učinjeni poklon?
Kao i svaki promet nepokretnosti, tako i učinjeni poklon podrazumeva zakonsku poresku obavezu, u konkretnom slučaju – porez na poklon. Porez na poklon regulisan je odredbama Zakona o porezima na imovinu i to članovima 14. do 22.
Prema odredbama Zakona o porezima na poklon porez na poklon se obračunava shodno vrednosti učinjenog poklona u procentu od 2.5%.
Ko je oslobođen plaćanja poreza na poklon?
Međutim, odredbama pomenutog Zakona predviđena su oslobađanja od plaćanja poreza na poklon. Tako su oslobođeni plaćanja poreza na poklon zakonski naslednici (deca, supružnici), dok su naslednici drugog naslednog reda (roditelji, braća, sestre) oslobođeni plaćanja poreza na poklon ako su živeli u zajedničkom domaćinstvu sa poklonodavcem u kontinuitetu godinu dana pre učinjenog poklona, dok u suprotnom plaćaju porez na poklon u visini od 1.5% od vrednosti učinjenog poklona.
Ugovor o poklonu odricanjem od nasleđa u tuđu korist
Prilikom ostavinskog postupka jedan naslednik se može odreći nasledstva u korist drugog naslednika, što Zakon o nasleđivanju i Poreska uprava posmatraju kao činjenje poklona.
Na učinjeni poklon će se u tom slučaju primeniti gorenavedena pravila oporezivanja.
Raskid ugovora o poklonu
Ugovor o poklonu se može raskinuti sporazumno. Takvu mogućnost raskida ugovora zakonodavac je predvideo ukoliko ugovor još uvek nije izvršen. Sa druge strane ukoliko ne dođe do sporazumnog raskida ugovora, raskid se mora zahtevati sudskim putem.
U našoj mnogobrojnoj praksi se pokazalo da je najčešći razlog za raskid ugovora taj što je osujećena pobuda poklonodavca da učini poklon odnosno osnov – darežljivost za učinjeni poklon se kasnije izgubio. To se najčešće ogleda u kasnijem ponašanju poklonoprimca tj. u gruboj neblagodarnosti ili nezahvalnosti prema poklonodavcu. Stoga poklonoprimcu na raspolaganju stoje određena pravna sredstva, a to je tužba za poništaj ugovora o poklonu.
Nedostatak sredstava za život je takođe osnov za raskid Ugovora o poklonu. Ukoliko poklonodavac nije u mogućnosti da izdržava sebe ili lice za koje je odgovoran, može jednostrano raskinuti Ugovor o poklonu, ako se predmet poklona još uvek nalazi u pravu svojine poklonoprimca. Ovaj razlog za raskid Ugovora o poklonu regulisan je Austrijskim građanskim zakonikom, koji se koristi naizmenično sa Srpskim, a koji datira iz 1812. Godine.
Razvod braka može biti još jedan osnov za raskid Ugovora o poklonu. Naravno, ne očekuje se vraćanje svih učinjenih poklona tokom trajanja bračne zajednice, već poklona koji su nesrazmerno veliki u odnosu na zajedničku imovinu.
Pored napred navedenog, a ne tako retko učinjenim poklonom se povrede i prava trećih lica, koja su imala neko pravo ili potraživanje prema poklonodavcu, koji u nameri da osujeti njihova prava ili potraživanja zaključi ugovor o poklonu. Tada treća lica mogu svoje potraživanje ostvariti sudskim putem podnošenjem tzv. pobojne tužbe (actio paulijana).
Dakle ugovorom o poklonu stiču se prava kada isti sadrži pobudu potrebu za zaključenje istog, a sa druge strane neretko se njim nastoje osujetiti prava. Bilo kako bilo naše pravo pruža različite mogućnosti za zaključenje i punovažnost ugovora o poklonu, a na ugovornim stranama je da li će i na koji način isti zaključiti.
Kako je pravno regulisan poklon strancu?
Nerezidenti (strani državljani), bilo da su fizička ili pravna lica, mogu biti ugovorna strana Ugovora o poklonu kada je reč o pokretnoj imovini poklonodavca. Međutim, kada se poklanjaju nepokretnosti postoje izvesna ograničenja koja su regulisana Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa i Zakonom o poljoprivrednom zemljištu.
Nerezident može Ugovorom o poklonu dobiti pravo svojine nad nekretninom, stanom ili kućom, baš kao i državljani Republike Srbije. Ukoliko nerezident posluje na teritoriji naše zemlje, pod uslovom uzajamnosti, koji određuje Ministarstvo Pravde, može sticati nekretnine koje su mu neophodne za obavljanje poslovne delatnosti. Ipak, nekretnine koje se nalaze na određenim teritorijama mogu biti izuzete od ovog pravila.
Pravo svojine nad poljoprivrednim zemljištem funkcioniše nešto drugačije.
Zakonom o poljoprivrednom zemljištu propisana je odredba da državljanin neke od zemalja članica Evropske Unije može steći poljoprivredno zemljište, ali pod sledećim uslovima: mora biti naseljen najmanje 10 godina u jedinici lokalne samouprave u kojoj se zemljište nalazi. Mora obrađivati dato zemljište bar tri godine. Mora u vlasništvu posedovati svu neophodnu mehanizaciju za obrađivanje zemljišta.
Ukoliko su svi uslovi ispunjeni, nerezident može Ugovorom o poklonu dobiti najviše dva hektara poljoprivrednog zemljišta, koje ne sme biti u zoni od 10km u blizini granice, niti se sme graničiti sa vojnim bazama i postrojenjima.
Bilo da želite da zaključite ugovor o poklonu i time pokažete darežljivost i poštovanje poklonoprimcu, ili pak želite da povratite učinjeni poklon usled nedostatka poštovanja i zahvalnosti na strani poklonodavca, možete se obratiti našem stručnom timu koji će se postarati da pobuda za zaključenje ugovora o poklonu ostvari svoje dejstvo, kako bi Vaš pravni posao bio punovažan u skladu sa pozitivno-pravnim propisima naše zemlje
