Krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, predviđeno članom 246 Krivičnog zakona, jedno je od najčešće procesuiranih krivičnih dela u domaćem pravosudnom sistemu u poslednjih nekoliko godina.
Čak ni pojačan fokus policije i tužilastva na otkrivanje i hapšenje počinilaca ovog krivičnog dela nisu doprineli smanjenju broja izvršilaca ili zaustavljanju ovog vida kriminala. Isto tako, ni visoke kazne i rigorozna pravila koja se primenjuju prilikom odmeravanja kazni nisu urodile plodom.
Naprotiv, ovi slučajevi postaju sve učestaliji u sudovima i advokatskim kancelarijama, a krug izvršilaca se širi, uključujući i sve mlađa lica.
Oblici, kvalifikacije i izmene u Krivičnom zakonu
Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga obuhvata bilo koju aktivnost kojom se opojna droga prodaje, kupuje, proizvodi ili se na bilo koji način stavlja u promet bez odgovarajuće dozvole.
Osim toga, da bi se radnja tretirala kao krivično delo, potrebno je da bude u nameri stavljanja droge u promet i da se supstanca nalazi na listi opojnih droga.
Postoje tri oblika ovog krivičnog dela: osnovni, lakši i teži. Takođe, kvalifikovana verzija ovog krivičnog dela je izvršena od strane grupe ili preprodavaca.
U poslednjim izmenama Krivičnog zakona, uvode se novi kvalifikovani oblici krivičnog dela, kao što su:
- Prodaja droga maloletnicima i zavisnicima, ili
- Prodaja droge pomešane sa drugim opasnim supstancama.
Među drugim oblicima su i prodaja droga u blizini škola, zatvora, javnih mesta i ustanova.
Uprkos jasnim odredbama ovog krivičnog dela, neke formulacije ostavljaju prostor za tumačenje.
Koja je kazna za trgovinu drogom?
Za izvršioce krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga kazne koje su propisane su veoma stroge.
Osnovni oblik ovog krivičnog dela predviđa kaznu zatvora u trajanju od tri do 12 godina. Za teže oblike ovog krivičnog dela kazne su još veće – od pet do 15 godina zatvora. Za najteži oblik, koji podrazumeva izvršenje dela od strane organizovane kriminalne grupe, zaprećeno je najmanje 10 godina zatvora.
Sudovi ne smeju izreći kaznu ispod zakonski propisanog minimuma. Na primer, čak i ako je lice prodalo samo pet grama marihuane ili dve tablete ekstazija, sud je dužan da izrekne kaznu zatvora od najmanje tri godine, bez obzira na sve olakšavajuće okolnosti.
Ovaj pristup kaznenom procesuiranju ima za cilj da spreči širenje ove vrste kriminala i zaštiti društvo od potencijalno štetnih posledica upotrebe opojnih droga.
Kazne za neovlašćeno držanje opojnih droga višestruko teže
Pored neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, Krivičnim zakonom su u članu 247 određene i kazne za neovlašćeno držanje opojnih droga. Ono podrazumeva držanje nedozvoljenih supstanci u manjoj količini za sopstvenu upotrebu.
Kao i kod člana 246 Krivičnog zakona i ovde je uveden teži oblik, u kome se inkriminiše neovlašćeno držanje supstanci ili preparata koji su proglašeni za opojne droge u velikoj količini.
Ova odredba se primenjuje od 1. decembra 2019. godine, a njen pozitivan efekat je što u slučajevima kada je teško dokazati prodaju droge i njeno neovlašćeno stavljanje u promet, okrivljeni će odgovarati i za držanje.
Kazna za držanje velike količine opojne droge
Treba napomenuti da je kazna za držanje velike količine opojne droge višestruko teža i kreće se u rasponu od tri do deset godina zatvora. To podrazumeva i obavezu javnog tužioca da pokrene istragu, a okrivljenog čeka višegodišnja kazna zatvora bez mogućnosti izdržavanja kazne kod kuće i ublažavanja.
Kazna za držanje manje količine opojne droge
Za držanje manje količine opojne droge za sopstvenu upotrebu predviđena je kazna zatvora do tri godine. Ovde se vodi skraćeni postupak, a okrivljeni najčešće biva osuđen na novčanu kaznu ili mu se izriče uslovna osuda. Kazna zatvora sledi ukoliko je prethodno više puta osuđivan.
Osnovno javno tužilaštvo i osnovni sud su nadležni za krivično gonjenje za ovo krivično delo. Osnovni javni tužilac ima važan i odgovoran zadatak da, nakon pronalaska opojne droge kod okrivljenog, odluči da li će ga krivično goniti za osnovni ili teži oblik krivičnog dela.
Međutim, postoji problem u tome što zakonodavac nije jasno i nedvosmisleno odredio šta se smatra velikom količinom opojne droge.
Zašto je advokat važan tokom postupka za krivično delo iz člana 246 Krivičnog zakona?
U skladu sa zakonom, osoba osumnjičena za krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga mora imati advokata tokom celog postupka.
Prvi iskaz koji osumnjičeni da pred policijom ili tužilaštvom, u prisustvu advokata, može biti od presudnog značaja za tok postupka.
Pre nego što se osumnjičeni brani prvi put, ima pravo na poverljiv razgovor sa advokatom. Saveti koje dobije u tom razgovoru mogu biti od presudnog značaja za tok postupka.
Advokat mora da bude oprezan i da se uveri da su dokazi protiv osumnjičenog prikupljeni u skladu sa zakonom. Isto tako, potrebno je da utvrdi da je pravna kvalifikacija krivičnog dela ispravna.
Tužilaštvo često kvalifikuje delo kao krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246 KZ RS, čak i kada je delo manje teško i kažnjivo mnogo blažom kaznom.
Angažovanje stručnog advokata može napraviti razliku u kazni koja se izriče, čak i kada dokazi i kvalifikacija nisu sporni.
Osim toga, postupci zbog ovog krivičnog dela često uključuju određivanje pritvora. Zadatak advokata je da redovno posećuje svog klijenta i brine da mu ljudska i građanska prava ne budu povređena.
Međutim, njegov osnovni cilj je da obezbedi da se pritvor okrivljenog ukine čim se steknu uslovi.
