Od 2010. godine, Zakon o zaštiti od zlostavljanja na radu detaljno reguliše zaštitu zaposlenih od mobinga. Ako se pojavi problem zlostavljanja na radnom mestu, poslodavac može biti pravno odgovoran i suočiti se sa obavezom isplate naknade štete zbog mobinga zaposlenima.
Osim toga, postoji opasnost da takvi slučajevi negativno utiču na njegovu reputaciju. Ne treba zanemariti ni mogućnost prekršajne odgovornosti i visokih novčanih kazni. Čak i u slučajevima kada poslodavac nije direktno uključen u mobing, ali se on dešava unutar kolektiva, postoji rizik od pravnih posledica.
U daljem tekstu ćemo se detaljnije osvrnuti na temu naknade štete zaposlenima usled zlostavljanja na radu, kako zakon štiti prava radnika i koje su obaveze poslodavaca u takvim situacijama.
Kako se u zakonodavstvu definiše zlostavljanje na poslu?
Da bi se razumelo šta predstavlja mobing na poslu, važno je osvrnuti se na odredbe Zakona.
Za kvalifikaciju nekog akta kao zlostavljanja na radu, zakon postavlja određene kriterijume:
- Ponavljajuće ponašanje – nije dovoljan samo jedan incident da bi se smatrao mobingom; potrebno je da se neželjeno ponašanje sistematski ponavlja, obično u trajanju od najmanje šest meseci, kako je to prihvaćeno u pravnoj praksi.
- Namera takvog ponašanja – cilj je narušavanje časti, ugleda, ličnog i poslovnog integriteta, zdravlja ili pozicije zaposlenog.
- Efekti ponašanja – izazivanje straha, stvaranje neprijateljskog, ponižavajućeg ili uvredljivog radnog okruženja. To uključuje i pogoršanje uslova rada, izolaciju žrtve, ili pritisak na žrtvu da sama prekine radni odnos.
Definicija mobinga je namerno sveobuhvatna kako bi se različite vrste ponašanja mogle prepoznati kao zlostavljanje. Zakon takođe naglašava da se podstrekivanje ili navođenje na takvo ponašanje tretira kao zlostavljanje na radnom mestu.
Pravo na odštetu za mobing na osnovu ugovora
Koji tip ugovora radnik treba da poseduje da bi bio opravdan da primi odštetu za mobinga? Iz navedenog opisa proizilazi da pravo na zaštitu od mobinga na poslu nije ograničeno samo na one sa standardnim radnim ugovorom.
Pravo na zaštitu i potencijalnu naknadu štete se odnosi na sve zaposlene koji su u radnom odnosu sa poslodavcem gde se događa zlostavljanje, bez obzira na vrstu ugovora. Dakle, svaki radnik, bez obzira na tip ugovora, ima pravo na odštetu u slučaju mobinga.
To znači da pravo na naknadu štete imaju i oni sa:
- Ugovorom o obavljanju određenih poslova,
- Ugovorom o privremenim i povremenim poslovima,
- Ugovorom o radu, bilo da je na određeno ili neodređeno vreme.
Mogućnost ostvarivanja naknade štete zbog mobing van sudskog postupka
Može li se dobiti odšteta za mobing bez pokretanja sudskog postupka? Odgovor na ovo pitanje je ne, naknada štete se ne može ostvariti bez sudskog postupka.
Naime, u postupku pred nadležnim sudom zaposleni koji smatra da je izložen zlostavljanju može da zahteva naknadu materijalne i nematerijalne štete.
Ovo je važan korak u procesu zaštite prava zaposlenih i neophodan je za formalno priznanje štete i određivanje visine naknade.
Pravo na odštetu za materijalnu i nematerijalnu štetu zbog mobinga
Kada radnik koji je bio izložen zlostavljanju potražuje odštetu za materijalnu štetu, to implicira obavezu poslodavca da vrati situaciju u prvobitno stanje, pre nego što je šteta učinjena.
U slučaju zahteva za potpunom odštetom, iznos koji se dodeljuje treba da omogući oštećenom da se nađe u poziciji u kojoj bi bio da štetno delovanje nije izvršeno.
Odšteta za nematerijalnu štetu dodeljuje se zbog fizičkog i psihičkog bola, smanjenja životnih aktivnosti, povrede ugleda, časti, slobode ili ličnih prava, kao i zbog straha.
Značaj nematerijalne odštete
U kontekstu zlostavljanja na poslu, odšteta za nematerijalnu štetu, poznata i kao moralna šteta, ima veći značaj jer se odnosi na povredu ličnih prava pojedinca, sa posebnim osvrtom na intenzitet psihičke patnje koju je zlostavljani radnik doživeo.
Nematerijalna šteta se odnosi na psihičku uznemirenost i ne može se unapred odrediti ni po obliku ni po visini.
Procena i satisfakcija nematerijalne štete
Za materijalnu štetu može se precizno utvrditi iznos, dok je to za nematerijalnu štetu nemoguće. Stoga se ne govori o direktnoj naknadi za nematerijalnu štetu, već o satisfakciji, odnosno o načinima za ublažavanje posledica.
Psihički bol i strah su unutrašnji doživljaji oštećenog, a njihov intenzitet se procenjuje na osnovu izjava ili ponašanja osobe. Svaka osoba ima svoju jedinstvenu psiho-fizičku strukturu, te stoga ne postoji univerzalno merilo za procenu nematerijalne štete.
Uloga veštaka u oceni štete od zlostavljanja na poslu
U ovakvim sporovima, veštak ima zadatak da proceni subjektivni emotivni poremećaj oštećenog, kako bi sud mogao doneti odluku o visini odštete za nematerijalnu štetu, uzimajući u obzir značaj povrede i svrhu odštete.
Psihički pritisak kod zlostavljanja često uključuje strah od novog napada, a strah je jedno od najneugodnijih stanja koje osoba može da doži. Strah može da dovede do neurotičnih stanja, depresija i šokova. Pravična novčana naknada štete može se dodeliti za dugotrajan i intenzivan strah.
Kako se određuje visina naknade štete zbog mobinga
Cilj odštete za nematerijalnu štetu je pokušaj vraćanja prethodnog stanja i emotivne stabilnosti. Visina naknade treba da odražava povredu ličnih prava, a sud će uzeti u obzir i vreme čekanja na satisfakciju. Ako je strah ostavio trajne posledice, smanjujući životne aktivnosti, oštećeni ima pravo i na odštetu za duševne bolove.
Materijalna šteta za zaposlene može se ogledati u različitim oblicima, kao što su gubitak zarade zbog premeštanja na manje plaćene poslove ili odsustvo sa posla usled bolesti prouzrokovane zlostavljanjem.
Sudski postupci za zaštitu od zlostavljanja su prioritetni i odvijaju se brzo.
Naknada štete zbog mobinga: Značaj pravne pomoći
U svetlu svega što je rečeno, jasno je da je mobing na radnom mestu ozbiljan problem koji može imati dalekosežne posledice kako za zaposlene, tako i za poslodavce.
Ako ste se našli u situaciji gde trpite mobing na poslu, važno je da znate da niste sami i da postoji zakonska zaštita koja vam stoji na raspolaganju.
Zakon o zaštiti od zlostavljanja na radu pruža jasne smernice i mehanizme zaštite vaših prava i dostojanstva.
Ne dozvolite da strah i neizvesnost budu vaša svakodnevica. Pravna pomoć je dostupna i može vam pomoći da ostvarite pravo na naknadu štete zbog mobinga i vratite mir u vaš profesionalni život.
