U Republici Srbiji, nasledno pravo je uređeno Zakonom o nasleđivanju, kao i drugim zakonima poput Zakona o vanparničnom postupku kojim je uređena ostavinska rasprava.
Ova pravila su važna za prenos imovine umrlog lica, odnosno ostavioca, na njegove naslednike. Imovina koja se nasleđuje se naziva zaostavština.
Postupak nasleđivanja može pokrenuti sud po službenoj dužnosti ili lice sa pravnim interesom.
Kada se radi o nasleđivanju, postoje dva osnovna načina na koje naslednik može da ostvari pravo na imovinu, i to:
Međutim, pravila koja regulišu nasleđivanje nisu uvek jednostavna i lako razumljiva.
Nasleđivanje se po zakonu sprovodi po naslednim redovima, a samo određeni krvni srodnici (uključujući srodnike po usvojenju) i bračni supružnik mogu da budu naslednici.
U nekim situacijama pravo nasleđivanja bračnog supružnika može biti manje ili više od onog koje mu po zakonu pripada.
Sa druge strane, testament predstavlja poseban način ostvarivanja prava na nasleđivanje. Da bi bio validan, mora biti sačinjen u strogo zakonom predviđenim formama i mora da sadrži precizne pravne termine.
Takođe, važno je napomenuti da testament može biti predmet poništaja, a ukoliko je njime povređeno pravo zakonskog naslednika, on ima pravo na nužni deo bez obzira na sadržinu testamenta.
Upravo zbog složenosti nasleđivanja, kao i čestih pravnih sporova koji se javljaju u vezi sa nasleđivanjem, pravni saveti u vezi nasledstva mogu biti od velikog značaja.
Zaostavština uključuje prenosiva prava, kao što su pravo vlasništva nad nekretninama i pokretnim stvarima, pravo služnosti, udeo u pravnom licu, novac, pravo zaloge, autorska prava i prava industrijske svojine, kao i potraživanja koja je ostavilac imao prema trećim licima. Međutim, neka lična imovinska prava, kao što je pravo lične službenosti, ne mogu se naslediti.
Važno je znati da novčana naknada za pretrpljenu nematerijalnu štetu, kao što su fizičke i duševne patnje, narušenost ili smrt bliske osobe, prelazi na naslednike samo ako je ostaviocu priznata pravosnažna presuda ili je potpisao sporazum tokom svog života.
Takođe, ako je ostavilac pokrenuo sudski postupak, a umro pre nego što je presuda postala pravosnažna, naslednici ne mogu da nastave postupak.
Ako su deca živela sa roditeljem i doprinela povećanju njegove imovine svojim radom i zaradom, tada ta imovina neće biti deo zaostavštine, već će pripasti detetu u skladu sa delom koji su doprineli.
Predmeti domaćinstva manje vrednosti, kao što su nameštaj i posteljina, takođe neće biti deo zaostavštine, već će postati zajednička svojina članova porodice sa kojima je ostavilac živeo.
Nakon smrti voljene osobe, naslednici se često suočavaju sa složenim procesom ostavinske rasprave.
Iako sud poverava vođenje ovog postupka javnom beležniku, odnosno notaru, nasledničko pravo može značajno zavisiti od prve faze postupka, u kojoj se preduzimaju ključne radnje.
Jedna od njih je procena i popis imovine pokojnika, koja može biti i predmet spora.
Zato je bitno angažovati stručnog pravnog zastupnika, koji će pomoći u odbrani prava i pružiti savete tokom celog postupka.
Ukoliko se ne vodi dovoljno računa o ovom procesu, poverioci mogu izgubiti pravo na prvenstvo u naplati svojih potraživanja.
Doživotno izdržavanje i ustupanje imovine su kompleksni pravni koncepti koji zahtevaju preciznu i pažljivu obradu.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je pravni dokument kojim se osigurava da primaocu izdržavanja bude obezbeđeno primanje redovnih plaćanja i pomoći u starosti, dok se davalac izdržavanja obavezuje da se brine o primaocu.
S druge strane, Ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života omogućava osobi da svoju imovinu preda naslednicima dok je još u životu.
Međutim, ova pravna pitanja mogu biti složena i komplikovana, a nepravilno sročeni dokumenti mogu dovesti do neželjenih posledica.
Zbog toga je važno angažovati stručnog advokata za pomoć u procesu izrade ovih dokumenata. Kvalifikovani advokat može pružiti neophodnu pomoć u razumevanju kompleksnih zakonskih propisa, i osigurati da dokumenti budu tačno i precizno sročeni.
Na ovaj način se mogu izbeći nejasnoće i nesporazumi, a sve ugovorne strane će imati jasno definisane obaveze i prava.
Stoga, u slučaju izrade ovakvih dokumenata, preporučuje se angažovanje stručnog advokata koji će vas voditi kroz ovaj proces na najbolji mogući način.
Ako ste naslednik po osnovu nasleđivanja, imate pravo na zaostavštinu preminulog, ali raspodela nije uvek laka. Zato je bitno da se obratite stručnom pravnom timu za podršku i zaštitu u ostavinskom postupku.
Takođe, ukoliko postoji nejasnoća u procesu nasleđivanja, može biti od ključne važnosti da se angažuje najbolji advokat za nasledno pravo kako bi se izbegli mogući nesporazumi i nesuglasice unutar porodice.
Advokat za nasledno pravo izvršava poslove u sledećim oblastima:
Advokatska kancelarija dr Gvozden M. Grgur je specijalizovana za obavljanje poslova unutar naslednog prava.
Ako vam je potrebna pravna pomoć, možete nas kontaktirati, a naš tim će se potruditi da odgovori na sva vaša pitanja i izađe u susret kako bi se rešila pitanja iz nasledno pravnog odnosa.
Copyright © Advokatska kancelarija Grgur & Partneri | Sva prava zadržana