Svakome je poznato da dugotrajni sudski postupci mogu biti vrlo skupi za prosečnog građanina. Dužina trajanja postupka zavisi od mnogo faktora, kao što su složenost predmeta, potrebni dokazi, sposobnost advokata da iskoristi različite procesne mogućnosti za produžetak ili ubrzavanje postupka, kao i od toga da li je neko tužilac ili optuženi.
Šta kažu zakoni o brzini postupka?
Postoji mnogo faktora koji utiču na trajanje sudskog postupka, a nekad ni zakonska odredba koja nalaže brzinu postupka nije dovoljna da spreči njegovo dugotrajno trajanje.
Prema Zakoniku o krivičnom postupku, sud je dužan da sprovede krivični postupak bez nepotrebnog odlaganja i da spreči bilo kakvu zloupotrebu prava koja bi mogla dovesti do produženja postupka.
S druge strane, Zakon o parničnom postupku propisuje da stranke imaju pravo da sud odluči o njihovim zahtevima u razumnom roku i da sud mora da sprovede postupak bez odugovlačenja, u skladu sa unapred određenim vremenskim okvirom i najmanjim mogućim troškovima..
Kako nepoštovanje zakonskih normi produžava rok suđenja
U praksi se često ne poštuju zakonske norme, i to može biti uzrokovano različitim razlozima koji mogu uticati na produženje roka suđenja. Na primer, neko može da izbegava da primi poziv ili dostavi podnesak, što može dovesti do neizvesnog roka u kom će viša sudska instanca doneti odluku na uloženu žalbu.
Međutim, ovaj problem je rešen uvođenjem pretpostavke da je pismeno primljeno ako je pribijeno na vrata stana ili prostorija pravnog lica ili isticanjem na oglasnoj tabli suda nakon izvesnog roka.
Odlaganje ročišta može dovesti do odugovlačenja postupka. Primera radi, u krivičnom postupku se može odložiti početak glavnog pretresa najduže do 30 dana, ako su to važni razlozi i ako je predloženo od strane stranaka ili branioca ili po službenoj dužnosti.
Takođe, veće će odložiti glavni pretres ako je potrebno izvesti nove dokaze ili ako optuženi ne može da učestvuje u postupku zbog duševnog oboljenja, duševne poremećenosti ili druge teške bolesti ili drugih smetnji.
Šta se dešava kada se promeni sudija ili veće?
U rešenju kojim se glavni pretres odlaže, obično se određuje vreme i mesto kada će se nastaviti. Ako se sastav veća promeni, odloženi glavni pretres mora početi iznova.
Međutim, veće može odlučiti da se svedoci i veštaci ne ispituju ponovo, nego da se izvrši uvid u zapisnike o njihovim iskazima ili da se kratko iznese sadržina njihovih izjava. Žalba protiv ovog rešenja nije dozvoljena.
U slučaju da se odloženi glavni pretres održava pred istim većem, nastaviće se kratkim izveštajem predsednika veća o toku ranijeg pretresa. Pri tom, ako se održava pred drugim predsednikom veća, mora početi nanovo i svi dokazi moraju ponovo biti izvedeni.
Izuzetna situacija u krivičnom postupku i kazne za veštake i svedoke
Postoji izuzetak kada veće može da odluči da svedoci i veštaci neće biti ponovo ispitivani, ali se to retko dešava. U tim situacijama, sudija se praktično menja usred postupka i sve kreće ispočetka.
Kada dođe do odlaganja procesa dužeg od 60 dana, predsednik veća mora da obavesti predsednika suda. Na žalost, Zakonik o krivičnom postupku ne navodi kakve mere će predsednik suda preduzeti povodom ovog obaveštenja.
Često se dešava da se dugo čeka na nalaze i mišljenja veštaka. Zbog toga je Zakonom propisana novčana kazna za veštaka koji neopravdano odugovlači sa davanjem nalaza i mišljenja, kao i za svedoke koji odbijaju da svedoče ili izbegavaju da dođu na saslušanje ili se na sudu ne žele da svedoče.
Kako sud odlaže ročišta u parnicama?
Slično je i u parnicama gde sud može da odloži ročište radi izvođenja dokaza ili zbog sprečenosti sudije. Zakon o parničnom postupku propisuje da se u takvim situacijama odredi novi vremenski okvir, koji ne sme da bude duži od jedne trećine prvobitno određenog.
Kad se ročište odloži, sud odmah treba da odredi novo mesto i vreme održavanja odloženog ročišta. Važno je napomenuti da se protiv rešenja o odlaganju ročišta ne može uložiti žalba.
Ako se ročište odloži, po pravilu se novo ročište održava pred istim sudijom ili sudskim većem, a glavna rasprava se samo nastavlja.
U slučaju da se ročište održava pred drugim sudijom ili sudskim većem, glavna rasprava počinje iznova. Međutim, sud može da odluči da se ponovo ne saslušavaju stranke, svedoci i veštaci, već da se samo pročitaju zapisnici o njihovim ranijim izjavama.
Zakon o suđenju u razumnom roku u Srbiji
Ustav Republike Srbije osigurava pravo na pošteno suđenje. To znači da svaka osoba ima pravo na sud koji je nezavisan, objektivan i uspostavljen zakonom.
Takođe, svaka osoba ima pravo na javno suđenje u razumnom roku i donošenje pravednih odluka o svojim pravima i obavezama, sumnjama koje su dovele do pokretanja postupka i optužbama protiv nje.
Kako bi se osigurala zaštita prava na suđenje u razumnom roku i ovaj problem rešio, donet je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku.
Ovaj zakon garantuje pravo na brzo i efikasno suđenje svakoj stranci u sudskom postupku, uključujući izvršni postupak, učesnike u vanparničnim postupcima, žrtve u krivičnom postupku, privatne tužioce i oštećene koji su izneli imovinskopravni zahtev.
Zakon takođe propisuje da javni tužilac kao stranka u krivičnom postupku nema pravo na suđenje u razumnom roku.
Kako zaštititi pravo na suđenje u razumnom roku?
Postoje i pravna sredstva koja štite pravo na suđenje u razumnom roku, kao što su:
- Prigovor radi ubrzavanja postupka,
- Žalba,
- Zahtev za pravično zadovoljenje.
U toku sudskog postupka, stranka može da podnese prigovor ili žalbu, ali one ne smeju uticati na činjenice ili pravna pitanja koja se razmatraju u suđenju ili istrazi.
Prigovor na razumnu dužinu postupka
Prigovor se podnosi sudu koji vodi postupak i o njemu odlučuje predsednik suda ili drugi sudija koga je predsednik suda odredio. Sudija mora da odluči o prigovoru u roku od dva meseca od prijema prigovora.
Ako se prigovor usvoji i utvrdi da je došlo do povrede prava na suđenje u razumnom roku, predsednik suda može da naloži procesne radnje koje će ubrzati postupak. Sudija ima određeni rok u kome treba da sprovede te radnje i da o tome obavesti predsednika suda.
Pravo na žalbu
U hitnim situacijama, predmet može biti oduzet od sudije i dodeljen drugom. Ukoliko je prigovor odbijen ili ako predsednik suda ne donese odluku o njemu u roku od dva meseca, stranka ima pravo da podnese žalbu.
Žalba se može podneti i ako je prigovor usvojen, ali nisu preduzete procesne radnje koje su naložene. U tom slučaju, žalba se podnosi predsedniku suda, a on je šalje predsedniku neposredno višeg suda koji je nadležan da odluči o njoj.
Ako se radi o Vrhovnom kasacionom sudu, odluku o žalbi donosi veće od troje sudija u roku od 30 dana od prijema žalbe. Protiv rešenja predsednika neposredno višeg suda nova žalba nije dozvoljena.
Kako do novčane naknade za povredu prava na suđenje u razumnom roku?
Kada se usvoji žalba ili prigovor, stranka ima pravo na pravično zadovoljenje, a to uključuje:
- Isplatu novčanog obeštećenja za nematerijalnu štetu koja joj je nanesena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.
- Pravo na objavljivanje pismene izjave Državnog pravobranilaštva kojom se potvrđuje da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
- Pravo na objavljivanje presude kojom se utvrđuje da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.
Sud je dužan da se pridržava odluke kojom je utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku. Ako stranka želi da pokrene tužbu protiv Republike Srbije radi novčanog obeštećenja, to može učiniti u roku od godinu dana od dana kada je stekla pravo na pravično zadovoljenje.
Za razmatranje ove tužbe nadležan je osnovni sud na čijem području tužilac ima prebivalište ili boravište. Ukoliko tužilac nema prebivalište, boravište ili sedište u Republici Srbiji, nadležan je osnovni sud koji se nalazi u mestu sedišta suda koji je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku.
Koliki je iznos novčanog obeštećenja za dugotrajne sudske postupke?
Prema Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, stranke koje su pretrpele štetu usled dugog trajanja sudskog postupka imaju pravo na novčano obeštećenje.
Ova nadoknada se određuje za svaki pojedinačni predmet i iznosi od 300 do 3.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan isplate, prema srednjem kursu Narodne banke Srbije. Sud nije ovlašćen da odredi veći iznos od ovog propisanog limita.
Novčanu naknadu za povredu prava na suđenje u razumnom roku isplaćuje sud ili javno tužilaštvo iz budžeta Republike Srbije.
Ovo su dobri mehanizmi koji bi trebalo da ubrzaju trajanje sudskog postupka, ali i dalje ima predmeta koji traju po više godina.
Prema nekim standardima, predmet koji traje duže od dve godine smatra se starim predmetom. Međutim, neretko se dešava da se ni nakon dve ili tri godine ne održi nijedno ročište.
