Institut probijanja pravne ličnosti regulisan je Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019).
Ustanovljen je radi zaštite poverilaca u slučaju zloupotrebe pravnog lica od strane komanditora, članova društva sa ograničenom odgovornošću ili akcionara, koji inače ne odgovaraju za obaveze društva.
Ipak, u njegovoj primeni, naša sudska praksa je i dalje nedovoljno razvijena, ali budući da je reč o efikasnom načinu zaštite poverilaca, pokušaćemo što više da pojasnimo ovaj institut.
Koja lica odgovaraju za zloupotrebu?
Komanditor, član DOO, akcionar koji zloupotrebi pravilo o ograničenoj odgovornosti odgovara za obaveze društva.
U kojim slučajevima dolazi do probijanja pravne ličnosti?
Zakon propisuje kakvo ponašanje gore navedenih lica će se smatrati zloupotrebom, te se navodi da će ona postojati ukoliko to lice:
- Upotrebi društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen;
- Koristi imovinu društva ili njome raspolaže kao da je njegova lična imovina;
- Koristi društvo ili njegovu imovinu u cilju oštećenja poverilaca društva;
- Radi sticanja koristi za sebe ili treća lica umanji imovinu društva, iako je znalo ili moralo znati da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze.
Podnošenje tužbe
Primena ovog instituta ostvaruje se podnošenjem tužbe nadležnom sudu, prema sedištu društva, od strane aktivno legitimisanog lica – poverioca, na čijoj je strani teret dokazivanja.
Što se tiče rokova za podnošenje tužbe, poznajemo subjektivni i objektivni rok. Kao subjektivni, uzima se rok od šest meseci od dana saznanja za zloupotrebu, a objektivni podrazumeva pet godina od dana zloupotrebe.
Dakle, eventualnu odgovornost pomenutih lica može uspostaviti samo nadležni sud svojom odlukom, kojom određuje i iznos naknade štete koju je to lice dužno da plati poveriocima.
“Probijanje pravne ličnosti” kao krivično delo
Ranijim odredbama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS”, br. 85/05, 88/05 – ispravka, 107/05 – ispravka, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 i 108/14), njegovim članom 238, bilo je predviđeno krivično delo Zloupotreba ovlašćenja u privredi, kako u osnovnom, tako i u kvalifikovanom obliku.
Međutim, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakona („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016) ovo krivično delo je prestalo da postoji, ali iz većinskog stava sudova, nalazimo da ranije krivično delo nije dekriminalizovano, jer su njegova bitna obeležja sadržana u krivičnom delu Prevara u obavljanju privredne delatnosti iz čl. 223. Krivičnog zakonika.
