Изборник
U praksi se često javljaju sporovi vezani za stvarno pravo, tj. imovinsko ili svojinsko pravo. To podrazumeva zakonska i ustavna pravila koja regulišu odnose između ljudi, ili države i pravnih/fizičkih lica, a tiču se prava svojine ili srodnih prava nad nepokretnim odnosno pokretnim stvarima.
Ovi sporovi stvaraju veliku potrebu da se angažuje stručnjak u oblasti stvarnog prava, odnosno advokat za nekretnine.
Izvornim zakonom oblasti stvarnog prava smatra se Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa. Osnovni cilj ovog prava je da se odredi kome pripadaju ta prava.
Stvarno pravo ili pravo vlasništva je grana prava koja se bavi pravima i obavezama vezanim za vlasništvo nad imovinom i nekretninama.
Uloga advokata za stvarno pravo je da pruža pravnu pomoć i savete na pitanja koja se tiču vlasništva nad imovinom i nekretninama, kao što su:
Pored toga, stvarno pravo se odnosi na prava i obaveze vezane za nekretnine kao što su zemljište, zgrade, kuće i druga imovina. To uključuje i prava koja se odnose na upotrebu i korišćenje nekretnina, te prava koja se odnose na vlasništvo nad nekretninama.
Stvarno pravo je područje prava koje reguliše ono što ljudi imaju u vlasništvu. To je područje zakona koje govori ko može da poseduje zemljište i lične stvari, kako može da ih koristi i pod kojim uslovima.
Pravo vlasništva i korišćenja imovine primenjuje se kako na nekretnine, tako i na pokretnine. Ovo je oblast prava koja ima važan uticaj na sve aspekte društva.
Pored toga, predstavlja ključni segment prava nasledstva, porodičnog prava i opštinskog prava.
U stvarnom pravu važi princip numerus clausus. Ovo implicira da su vrste i sadržaj stvarnih prava definisani obavezujućim propisima, a subjekti ne mogu samostalno da kreiraju nove forme stvarnih prava.
Međutim, prema nekim mišljenjima, nema načelne zapreke da subjekti ustanovljavaju nove vrste stvarnih prava u skladu sa pravnim načelima i moralnim normama.
Glavno stvarno pravo je pravo svojine. To je najšire pravo držanja, korišćenja i raspolaganja jednom stvari u granicama zakona.
Ovo pravo se primenjuje na sva treća lica i u njemu je sadržana kompletna pravna moć koja se može ostvariti nad određenom stvari.
Pravo privatne svojine predstavlja ključni element građanskog prava, dajući vlasniku najširu mogućnost da upravlja određenom imovinom.
Postoje posebni oblici prava privatne svojine:
Pravo susvojine se odnosi na situaciju kada dva ili više lica imaju pravo vlasništva nad istom stvari, svako prema svom udelu.
To znači da svaki suvlasnik ima pravo na deo stvari proporcionalan njegovom udelu u vlasništvu.
Suvlasnici mogu slobodno raspolagati svojim delom svojine, ali ne mogu ometati prava drugih suvlasnika.
Pravo zajedničke svojine je pravni koncept koji se odnosi na situaciju kada dva ili više lica imaju pravo vlasništva nad istom stvari, pri čemu svako od njih ima pravo na određeni deo ili udeo te stvari.
Ovaj udeo ne mora biti fizički deo stvari, već je to pravo koje se može preneti, prodati ili ostaviti u nasledstvo.
Udeo svakog suvlasnika je neodređen, što znači da nijedan suvlasnik ne može tvrditi da ima pravo na specifični deo stvari. Umesto toga, svaki suvlasnik ima pravo na deo vrednosti cele stvari.
Pravo etažne svojine je pravo vlasništva nad određenim, fizički odvojenim delom zgrade (najčešće stanom), koje se tretira kao posebna nepokretnost. Ovo pravo omogućava vlasniku da slobodno raspolaže svojom etažom (npr. da je prodaje, iznajmljuje, hipotekuje), nezavisno od drugih vlasnika u istoj zgradi.
Pravo etažne svojine obuhvata i suvlasnički udeo na zajedničkim delovima zgrade (npr. ulaz, stepenište, krov), kao i pravo korišćenja zemljišta na kojem se zgrada nalazi, u skladu sa svojim udelom u ukupnoj površini zgrade.
Pravo etažne svojine se obično uspostavlja etažiranjem, odnosno izradom etažnog elaborata i upisom u katastar nepokretnosti.
Katastar nepokretnosti funkcioniše kao javni registar koji sadrži osnovne informacije o svim nepokretnostima i pravima vezanim sa njima.
U njemu se upisuju pravo svojine i druga stvarna prava na nepokretnostima, određena obligaciona prava koja se odnose na nepokretnosti, realni tereti i ograničenja u raspolaganju nepokretnostima.
Apsolutnost prava svojine ne važi jednako za sve vrste stvari. Pravo svojine nad stvarima manje vrednosti ili onima koje su široko dostupne je apsolutno i obuhvata svu moguću pravnu vlast.
Međutim, za veliki broj stvari, uključujući one najvažnije, zakoni postavljaju ograničenja, koja ponekad mogu ići do zabrane menjanja supstancije stvari.
Ostala stvarna prava uključuju:
Apsolutno dejstvo stvarnih prava omogućava vlasniku da odbaci svaki pokušaj mešanja koji bi mogao da ometa njegovu faktičku kontrolu nad pravom.
Takođe, postoji pravo sledovanja kao mehanizam koji omogućava vlasniku stvarnog prava da deluje protiv bilo koje treće strane koja trenutno poseduje predmetnu stvar.
Advokatska kancelarija u Novom Sadu “Grgur & Partneri” pored usluga koje se odnose na privredno pravo, svojim klijentima pruža i efikasnu uslugu u domenu stvarnog prava.
Naš advokatski tim je spreman da vas savetuje i zastupa u svim postupcima zaštite prava svojine, državine, službenosti, založnog prava.
Pored toga, nudimo i usluge u postupcima legalizacije nepokretnosti, konverzije i svojinske transformacije.
Ostale usluge advokata za nekretnine podrazumevaju i:
Susvojina, zajednička i etažna svojina su oblici vlasništva. Susvojina podrazumeva deljenje prava vlasništva nad stvari, svako prema svom udelu. Zajednička svojina daje pravo na udeo u stvari, ne nužno fizički deo. Etažna svojina se odnosi na vlasništvo nad odvojenim delom zgrade, kao što je stan.
Pravo susvojine omogućava suvlasnicima da slobodno upravljaju svojim delom imovine, proporcionalno udelu, bez ometanja prava drugih. Suvlasnici su takođe obavezni da dele troškove održavanja u skladu sa svojim udelom.
Pravo vlasništva nad nekretninom se obično menja kroz kupoprodaju, nasleđivanje ili donaciju. U svim slučajevima, promena vlasništva mora biti registrovana u katastru nepokretnosti kako bi postala pravno važeća.
Prilikom kupovine, prodavac i nepokretnost se proveravaju u Agenciji za privredne registre, Narodnoj banci Srbije, katastru nepokretnosti i nadležnim sudovima. Cilj je utvrditi postojanje izvršnih postupaka protiv prodavca i tereta na nepokretnosti, obezbeđujući visok nivo pravne sigurnosti.
Zakonsko pravo preče kupovine omogućava određenim licima prednost u kupovini nekretnine. Odnosi se na suvlasnike, zakupce ili susede i primenjuje se pri prodaji nekretnine. Oni s pravom preče kupovine mogu je kupiti po istim uslovima kao ponuđeni kupac, ali u zakonskom roku nakon obaveštenja o prodaji.
Legalizacija nepokretnosti se sprovodi putem postupka koji podrazumeva ispunjavanje određenih zakonskih zahteva, dostavljanje potrebne dokumentacije, i proveru zakonitosti i regulisanosti statusa nepokretnosti. Nakon uspešne provere, nekretnina se upisuje u katastar, čime se stvarno stanje nepokretnosti dovodi u sklad sa zakonom.
Copyright © Advokatska kancelarija Grgur & Partneri | Sva prava zadržana
