Hipoteka

Šta je hipoteka?

Hipoteka, veoma značajan institut tržišne privrede, u našem pravu regulisana je Zakonom o hipoteci iz 2005. godine, koji je usvojen nakon dugog niza godina neuređenosti ovog instituta.

Šta je hipoteka?

Hipoteka predstavlja založno pravo na nepokretnim stvarima koje se stiče upisom poveriočevog prava u javne knjige, a opterećena nepokretnost ostaje i dalje u državini dužnika. Ona takođe predstavlja redovan način zalaganja nepokretnosti, s tim da se mogu hipotekirati i pokretne stvari za koje postoje javni registri (brodovi i vazduhoplovi).

Ovakav način zalaganja nepokretnosti specifičan je, jer odgovara i poveriocu, ali i dužniku. Razlog tome leži u činjenici da poverilac hipotekom dobija sigurnost da će naplatiti svoje potaživanje zajedno sa kamatama, dok dužnik dobija povoljnije uslove kredita, nižu kamatu, i, kao što smo već pomenuli, može da koristi nepokretnost koja je opterćena hipotekom- ona ostaje u njegovoj državini.

Kako nastaje?

Hipoteka nastaje upisom u nadležni registar nepokretnosti, na osnovu:

  • ugovora ili sudskog poravnanja (ugovorna hipoteka);
  • založne izjave (jednostrana hipoteka);
  • zakona (zakonska hipoteka);
  • sudske odluke (sudska hipoteka)

Šta je hipoteka?

Pravila o ugovornoj hipoteci shodno se primenjuju na jednostranu, zakonsku i sudsku hipoteku, osim ako je zakonom drugačije propisano, te ćemo ih u daljem tekstu bliže pojasniti.

Ugovor o hipoteci zaključuju vlasnik nepokretnosti i poverilac.

Može da bude zaključen kao samostalan ugovor kojim se vlasnik nepokretnosti obavezuje da u korist poverioca zasnuje hipoteku radi namirenja obezbeđenja potraživanja, ali i kao deo ugovora na osnovu kojeg nastaje potraživanje koje se obezbeđuje hipotekom (ugovor o zajmu, kreditu i dr.)

Bilo da se radi o samostalnom ugovoru ili pak delu ugovora, da bi ugovor bio punovažan, mora biti zaključen ili u obliku javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđene isprave. Koja od ove dve forme će biti uslov punovažnosti ovog ugovora, zavisi da li se želi obezbediti neposredno sprovođenje prinudnog izvršenja (sudskim ili vansudskim putem) na osnovu samog ugovora ili ne. Ukoliko je odgovor potvrdan, ugovor mora biti zaključen u formi javnobeležničkog zapisa. Zakon jasno propisuje formu ovog ugovora.

Da bi hipoteka nastala, nije dovoljno samo da postoji punovažan pravni osnov. Neophodno je da hipoteka bude upisana u nadležni registar nepokretnosti, a to je u našoj državi, katastar nepokretnosti.

Ono što je takođe neophodno, jeste postojanje tzv. klauzule intabulandi, odnosno izričite, bezuslovne izjave vlasnika o dozvoli upisa hipoteke, koja mora biti sadržana u samom ugovoru o hipoteci, odnosno založnoj izjavi ili posebnoj ispravi.

Šta sve može da bude predmet hipoteke?

Šta je hipoteka?

Zakon o hipoteci taksativno navodi šta sve može biti predmet hipoteke, te tako isti može biti:

  • nepokretna stvar (pravo svojine na zemljištu, građevinskom objektu i sl.);
  • deo nepokretne stvari, u skladu sa odlukom o deobi;
  • susvojinski udeo u nepokretnoj stvari;
  • poseban deo zgrade na kome postoji pravo svojine, odnosno drugo pravo koje sadrži pravo raspolaganja (stan, poslovne prostorije, garaža, garažno mesto i dr.);
  • pravo na zemljištu koje sadrži ovlašćenje slobodnog pravnog raspolaganja, a naročito pravo građenja, pravo preče gradnje, ili raspolaganja u državnoj, odnosno društvenoj svojini;
  • objekat u izgradnji, kao i poseban deo objekta u izgradnji (stan, poslovne prostorije, garaža, i dr.), bez obzira da li je već izgrađen, pod uslovom da je izdato pravnosnažno odobrenje za gradnju u skladu sa zakonom kojim se uređuje izgradnja objekata (na ovaj način proširuje se mogućnost uzimanja stambenih kredita, ali su se u praksi već desile brojne zloupotrebe od strane investitora pri izgradnji stambenih i poslovnih zgrada).

Šta obuhvata hipoteka?

Hipoteka obuhvata nepokretnost, i to:

  • sve sastavne delove nepokretnosti, prirodne plodove koji nisu odvojeni od nepokretnosti, osim ako je ugovorom o hipoteci drukčije određeno;
  • pripatke nepokretnosti određene ugovorom o hipoteci, ali ne i stvari u svojini trećih lica;
  • sva poboljšanja i povećanja vrednosti nepokretnosti do kojih je došlo posle zasnivanja hipoteke.

Prestanak hipoteke

Hipoteka prestaje ispisom iz registra nepokretnosti u koji je bila upisana, u skladu sa zakonom. Ispis hipoteke vrši se, na zahtev dužnika, vlasnika ili poverioca, ako obezbeđeno potraživanje prestane na način dozvoljen zakonom.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Oblasti prava

krivicno-pravo-advokat

Krivično pravo

nadoknada-stete-advokat

Naknada štete

privredno-pravo-advokat

Privredno pravo

gradjansko-pravo-advokat

Opšta parnica

porodicno-pravo-advokat

Porodično pravo

nasledno-pravo-advokat

Nasledno pravo

radno-pravo-advokat

Radno pravo

ugovorno-pravo

Ugovorno pravo

kupoåçpårodajni-ugovori-novi-sad

Stvarno pravo

Potrebno vam je pravno zastupanje?