Na koji način se postiže zaštita državine?

Zaštita državine

Pojam državine regulisan je Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa, tako da se ona može definisati kao faktička vlast na stvari, nezavisno od toga da li se vrši na osnovu subjektivnog prava ili bez pravnog odnosa i nezavisno od toga da li držalac veruje da je ovlašćen da vrši tu faktičku vlast. 

U našem pravu držaocu su na raspolaganju dva puta za zaštitu od smetanja svoje državine, a to su vansudski i sudski. 

Samopomoć 

Vansudski način zaštite državine predstavlja pravo držaoca na samopomoć, odnosno pravo da sam, primenom izvesne sile, odbije smetanje svoje državine, odnosno vrati državinu koja mu je oduzeta. 

Međutim, nije svaka samopomoć dozvoljena, te tako zakon predviđa i postavlja određene uslove, kako bi ona bila pravno valjana. 

Potrebno je da je smetanje, odnosno oduzimanje državine neovlašćeno, tj. da se ne zasniva na sudskom ovlašćenju, odluci državnog organa, niti na volji samog držaoca. Nasuprot tome, oduzimanje bi bilo ovlašćeno, ukoliko bi se, na primer, na osnovu sudske presude oduzela stvar radi naplate potraživanja. 

Zatim, samopomoć se ne sme vršiti  nanošenjem telesne povrede, osim ako se držalac kreće u granicama nužne odbrane u smislu krivičnog prava. Držalac je dužan da se uzdržava od postupaka koji, prema okolnostima, nisu opravdani, što predstavlja faktičko pitanje koje sud ceni u svakom konkretnom slučaju. 

Jednostavno rečeno, držalac ne sme da prekorači granice dozvoljene samopomoći, u suprotnom, odgovara za štetu koju prouzrokuje takvim činjenjem. 

Na ovaj način držalac može štititi svoju državinu u toku samog postupka smetanja odnosno oduzimanja, a ukoliko mu je stvar oduzeta, može je povratiti u roku u kojem se može podići državinska tužba – trideset dana od dana saznanja za oduzimanje i učinioca, a najkasnije u roku od godinu dana od dana oduzimanja. 

Tužbe za zaštitu državine 

Sudski način zaštite državine predstavljaju tužbe za zaštitu državine, a to su tužba za povraćaj oduzete stvari i tužba zbog smetanja državine

Subjektivni rok za podnošenje ovih tužbi jeste trideset dana od dana kada je tužilac saznao za oduzimanje, odnosno smetanje državine i za lice koje je to učinilo, dok je objektivni rok godinu dana od dana smetanja, odnosno oduzimanja. Sud na ove rokove pazi po službenoj dužnosti. 

Zaštita državine

Međutim, ukoliko se smetanje sastoji u zasnivanju trajnog stanja, rok teče od početka zasnivanja tog stanja, odnosno od preduzimanja radnje kojom je zasnovano takvo stanje. 

Ako se smetanje vrši povremenim radnjama, postoje neusklađena mišljenja vezano za početak računanja roka za podnošenje tužbe. Prema tome, u svakom konkretnom slučaju sud treba na osnovu datih okolnosti da to oceni. 

Rokovi su veoma bitni, jer se po njihovom proteku ne može više pokrenuti državinski spor, ali držaocu ostaje na raspolaganju petitorna tužba kojom se može raspravljati o pravnim pitanjima (zakonitosti državine, savesnosti odnosno nesavesnosti…). 

Državinski sporovi rešavaju se u posebnoj vrsti parničnog postupka, veoma su kratki i brzi. Pri određivanju rokova i ročišta sud će voditi računa o potrebi hitnog rešavanja. Rok za ispunjenje dužnosti koje su naložene strankama sud određuje prema okolnostima pojedinačnog slučaja, dok je rok za podnošenje žalbe osam dana. 

Sudska odluka kojom se rešava ovaj spor donosi se u formi rešenja, protiv koga revizija nije dozvoljena. 

Rešenjem kojim se usvaja tužbeni zahtev naređuje se uspostavljanje pređašnjeg stanja, odnosno obustava smetanja i izriče zabrana daljem smetanja pod pretnjom novčane kazne. Ukoliko tuženi sam ne izvrši ove radnje, one će se realizovati prinudnim putem. 

U slučaju ponovnog smetanja državine ne podiže se nova tužba zbog smetanja, nego se ima zahtevati izvršenje ranije donetog rešenja, ma koliko puta se smetanje ponovilo.  

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin