Šta je susvojina?
Susvojina predstavlja oblik složene zajednice u kojoj dva ili više lica imaju pravo susvojine na nepodeljenoj stvari kada je deo svakog od njih (udeo) određen srazmerno prema celini (vrednosti cele stvari).
U našem pravu ona je regulisana Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa.
Šta je suvlasnički udeo?
Suvlasnički udeo označava alikvotni deo celine i može biti izražen razlomkom, procentualno ili u dualima, tzv. idealni deo nepodeljene stvari.
Kako nastaje susvojina?
Susvojina može nastati na osnovu ugovora o kupoprodaji, poklonu, razmeni, deobi zajedničke imovine, testamentom, sudskom odlukom…
Kakav je pravni položaj suvlasnika?
Kao što je već rečeno, svaki suvlasnik je sopstvenik udela. Ono što je bitno napomenuti, jeste to da suvlasnik može raspolagati svojim udelom (otuđiti ili opteretiti) bez saglasnosti ostalih suvlasnika.
Razlog zbog koga se saglasnost ne traži jeste taj da se prodajom udela ne menja pravni položaj ostalih suvlasnika.
Jedino u slučaju prodaje suvlasničkog dela ostali suvlasnici imaju pravo preče kupovine, ukoliko je to zakonom predviđeno.
Kada je reč o opterećenju udela, udeo se može opteretiti onim stvarnim pravima koje ne zadiru u suštinu same stvari. S tim u vezi nije dozvoljeno ustanovljavanje stvarne službenosti zbog toga što se na njih primenjuje načelo nedeljivosti.
Da li su susvojina i zajednička svojina isto?
U svakodnevnom govoru ova dva pojma se često prepliću i pogrešno upotrebljavaju, pa tako misleći na susvojinu upotrebljava se pojam zajednička svojina i obratno. Međutim, radi se o potpuno dva različita oblika svojine, te se tako postavlja pitanje u čemu se ogleda razlika između njih?
Susvojina predstavlja imovinsku zajednicu, te može da postoji kada god lica imaju interes i izmedju njih ne mora postojati bilo kakav lični odnos, dok kod zajedničke svojine mora postojati rodbinska ili neka druga povezanost, ne može nastati voljom lica, već samo u slučajevima predviđenim zakonom.
Kada je reč o udelu, dok je udeo suvlasnika određen, udeo zajedničara je odrediv, što bi značilo da suvlasnici tačno znaju koji deo vrednosti im pripada, dok zajedničari ne znaju koliko njihov udeo iznosi sve dok postoji zajednička svojina. Budući da je to tako, zajedničar ne može samostalno raspolagati svojim udelom pravnim poslom inter vivos (među živima), ali može raspolagati svojim neopredeljenim udelom testamentom.
Na koji način se može raskinuti suvlasnička zajednica?
Suvlasnici mogu zahtevati da se izvrši deoba i time izazvati prestanak susvojine.
To mogu učiniti bilo kada, sem u nevreme, kada bi ta deoba pričinila štetu ostalim suvlasnicima.
Pored sporazumne, gde se suvlasnici mogu sporazumeti o načinu deobe, postoji i sudska deoba, kada to ne uspeju, gde odluku o načinu deobe donosi sud.
