Često smo bili u situaciji da pomislimo da nas možda neko prati ili da nas je na javnom mestu fotografisao ili snimao da li slučajno ili namerno bez naše dozvole.
Postavlja se pitanje da li je praćenje, snimanje, fotografisanje lica na javnim mestima dozvoljeno ili nije?
Na ovo pitanje postoji i potvrdan, a i odričan odgovor, a koji je primenjiv na određenu situaciju zavisiće od okolnosti slučaja. A evo i zašto.
Nikome nije dozvoljeno da prisluškuje ili snima razgovore bez pristanka svih lica koji su učesnici u razgovoru da budu snimljeni. Takođe, nikome nije dozvoljeno da fotografiše, pravi video zapise ili bilo kakve druge snimke bez znanja ili saglasnosti lica koje se snima.
Ukoliko lice napravi i objavi ili na drugi način distribuira tuđe spise, portrete, fotografije, audio ili video snimke, bez znanja i pristanka lica koje je prikazano na datom materijalu, on time zadire u privatnost tog lica i za to snosi krivičnu odgovornost.
Otkrivanje privatnih podataka iz ličnog života ljudi je krivično delo, jer je takva aktivnost zabranjena zakonom, bez obzira na nameru počinioca ovog krivičnog dela. Recimo – ako vas neko snimi bez vašeg pristanka, čak i ako nije imao nikakvu lošu nameru narušavanja privatnosti, snosiće odgovornost. U takvim situacijama najbolje je kontaktirati advokata za krivično pravo.
Za narušavanje privatnosti i zadiranje u lični život predviđene su novčane i kazne zatvora u trajanju do dve godine. Ako delo učini službeno lice u vršenju službe, predviđena je kazna zatvora do tri godine.
Kada je nadzor ili snimanje drugih lica dozvoljeno?
Kao što smo objasnili u uvodu, neovlašćeno prisluškivanje, snimanje i praćenje ljudi u cilju narušavanja privatnosti je strogo zabranjeno i kažnjivo. Međutim, postoje slučajevi kada je nadzor bez saglasnosti lica koje se snima ili prati zakonski dozvoljen:
Državni organi zakonski smeju da snimaju privatna lica, bez njihove saglasnosti, ali samo u jasno definisanim slučajevima i uz nalog nadležnog Suda.
Zakon o krivičnom postupku daje mogućnost Sudu da na predlog javnog tužioca odredi nadzor i praćenje svih vidova komunikacije optuženog (e-pošta, društvene mreže, pisma, pošiljke). Sud takođe može odrediti tajno praćenje i snimanje optuženog, kako bi se došlo do saznanja o njegovom kretanju i kontaktima. Snimanje se vrši na javnim mestima i prostorima gde je pristup ograničen, sem stana optuženog.
Ove mere se vrše kada postoji sumnja da je lice učinilo krivično delo, kako bi se prikupili dokazi za krivično gonjenje, ako drugi način za prikupljanje ovih podataka ne postoje. Nadzor i prisluškivanje Sud može odobriti i u slučajevima kada postoji osnovana sumnja da se lice sprema da izvrši krivično delo, koje se na drugi način ne bi moglo otkriti, sprečiti ili dokazati.
Ko sprovodi mere dozvoljenog nadzora?
U slučajevima kada Sud odobri mere nadzora lica, iste sprovodi policija, BIA (bezbednosno informativna agencija) i vojnobezbednosna agencija. Nadzor može potrajati do tri meseca, ali po Zakoniku o krivičnom postupku isti može biti produžen ako za to postoje uslovi.
Kako ne bi došlo do zloupotrebe ovog zakona, Ustav Republike Srbije garantuje tajnost svih vidova privatne komunikacije, a odstupanja su dozvoljena samo na osnovu odluke Suda u ograničenom vremenskom periodu, u cilju dokazivanja ili sprečavanja krivičnih dela. Ustav takođe garantuje nepovredivost stana i zaštitu podataka o ličnosti.
Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta ili snimka
Svakodnevno svedočimo prizorima fotografisanja ili snimanja mobilnim telefonima na javnim mestima. Da li na javnim mestima možemo da snimimo bilo koga, bez njegove saglasnosti, ili je saglasnost za snimanje neophodna uvek i svuda?
Krivično delo neovlašćenog objavljivanja sadržaja (fotografija, portreta, video zapisa, spisa, fonograma) na društvenim mrežama jedno je od najčešćih iz ovog domena. Svako ko načini fotografiju ili video zapis sa vašim likom bez vašeg pristanka vrši krivično delo neovlašćeno fotografisanje, a ako takvu fotografiju ili video zapis objavi javno vrši i krivično delo neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka.
Lice koje objavi neki od navedenih sadržaja, bez pristanka lica koje je spis sastavilo ili se nalazi na fotografijama i video zapisima, na taj način zadire u lični život i privatnost tog lica. Krivični zakonik za ovo krivično delo predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora do dve godine, a ako je delo počinilo službeno lice tokom vršenja službe predviđena je kazna zatvora u trajanju do tri godine.
Ako vas neko fotografiše ili objavi bilo kakve vaše privatne sadržaje na društvenim mrežama ili generalno na Internetu, ovo krivično delo se procesuira po privatnoj tužbi.
Bitno je naglasiti da lice koje vrši krivično delo neovlašćenog objavljivanja ne mora nužno lično da fotografiše ili snimi sadržaj. Okrivljeni sadržaj može primiti i od drugog lica, pa čak i od oštećenog, pri čemu je veoma važno da oštećeni nije dao saglasnost da se sadržaj objavi.
Iako se ova krivična dela često dešavaju u svakodnevnom životu, malo njih završi pred Sudom, jer ljudi nisu upoznati sa činjenicom da je objavljivanje privatnih sadržaja krivično delo i da uz advokatsku pomoć mogu podneti privatnu tužbu protiv počinioca.
Dakle, zakonodavac je nastojao da maksimalno zaštiti privatnost svakog građanina kako bi se svako osećao sigurnijim i bezbednijim.
Neovlašćeno snimanje razgovora
Ukoliko je sadržina razgovora, fotografije, filma ili saopštenja snimljena neovlašćeno govorimo o krivičnom delu neovlašćenog snimanja. Krivični zakonik za lica koja snimaju razgovore, izjave ili saopštenja za čije snimanje nemaju saglasnost i koji njima nisu namenjeni predviđa novčanu kaznu ili kaznu zatvora od tri meseca do tri godine.
Krivično delo neovlašćeno snimanje krši Ustavom zaštićeno pravo građana na tajnost opštenja, odnosno nepovredivosti privatnosti i ljudskog integriteta.
Dakle, izričito je zabranjeno prisluškivanje ili snimanje razgovora bez znanja i pristanka lica koja u njemu učestvuju, ako razgovor ili izjava nisu namenjeni licu koje snima ili prisluškuje.
Snimanje i prisluškivanje se najčešće vrši bubicama, mobilnim telefonima, prisluškivačima i sličnim uređajima, dok lice koje snima nije fizički prisutno u prostoriji.
Za krivična dela neovlašćenog snimanja i objavljivanja sadržaja odgovorna su i lica koja snimaju, kao i lica koja dobijeni ili viđeni sadržaj distribuiraju.
Kod navedenih krivičnih dela postoji osnovni oblik, koji se goni po privatnoj tužbi i teži oblik (ako je počinilac krivičnog dela službeno lice) koje se goni po službenoj dužnosti.
Ukoliko bi vas neko lice neovlašćeno pratilo uporno u određenom vremenskom periodu radilo bi se o krivičnom delu proganjanja o kojem smo pisali u jednom od naših blogova.
