Arbitraža, kao jedan od alternativnih načina rešavanja sporova, u našem pravu zakonski je uređena 2006. godine, kada je donet Zakon o arbitraži, koji reguliše arbitražne postupke na teritoriji Republike Srbije. Ovaj zakon je uredio arbitražno rešavanje sporova bez stranog elementa (unutrašnja arbitraža) i sporova sa stranim elementom (međunarodna arbitraža).
Šta je arbitraža?
Kao što smo već napomenuli, pored toga što predstavlja način rešavanja sporova, arbitraža predstavlja i samo sudeće telo – arbitražni sud, koji čine arbitri. Sporovi se rešavaju putem arbitraže samo na osnovu sporazuma stranaka.
Ono što je karakteristično za ovakav način rešavanja sporova jeste široka autonomija volje stranaka. Pored toga, stranke su potpuno procesno ravnopravne u ovakvom sporu, a za razliku od redovnih sudova, ovde dominira odsustvo strogih i komplikovanih proceduralnih zahteva.
Takođe, ono što arbitražu čini posebnom, jeste i jednostepenost, što znači da su odluke arbitražnog suda konačne, za razliku od presuda redovnih sudova koje to nisu.
Koji sporovi su podobni za arbitražu (arbitrabilnost)?
Član 5 Zakona o arbitraži kao podobne navodi sledeće sporove:
“Arbitraža se može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda.
Svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu, uključujući i državu, njene organe, ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće.
Arbitražu može da ugovori svako ko, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje parnični postupak, ima sposobnost da bude stranka u postupku.”
Kako se pokreće arbitražni postupak?
Arbitražnu odnosno arbitražno rešavanje spora organizuje stalna arbitražna institucija. U smislu dejstva, pokretanje arbitražnog postupka izjednačava se sa pokretanjem parničnog postupka.
Postupak se pokreće različito u zavisnosti od toga o kojoj arbitraži se radi.
Kada je reč o institucionalnoj arbitraži, postupak se pokreće kada data institucija primi zahtev za arbitražu ili tužbu. Stalne arbitražne institucije mogu da osnuju privredne komore, profesionalna i strukovna udruženja i udruženja građana.
Stranke mogu da se sporazumeju o ad hoc arbitraži, koja se organizuje kada tuženi primi zahtev za arbitražu ili tužbu sa predlogom arbitra pojedinca, odnosno imenovanim članom arbitražnog veća.
Šta tužba mora da sadrži?
Ukoliko nije drugačije ugovoreno, tužba mora da sadrži tužbeni predlog, činjenični osnov, kao i sporna pitanja.
Arbitražni sporazum
Sporazumom o arbitraži stranke poveravaju arbitražnom sudu na rešavanje svoje buduće sporove ili sporove nastale iz određenog pravnog odnosa.
Sporazum o arbitraži za rešavanje budućih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru, ali mora biti u pismenoj formi.
Kada je reč o sadržini ovog sporazuma, ona mora biti dovoljno određena, što znači da se iz nje mogu raspoznati svi bitni elementi potrebni za uspešan početak arbitraže.
Sporazum o arbitraži mora biti zaključen u pismenoj formi. Može se zaključiti i naknadno, ako je nastali spor već iznet na Sud.
Ko može zaključiti arbitražni sporazum?
Svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu, uključujući i državu, njene organe, ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće.
Može da je ugovori svako ko, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje parnični postupak, ima sposobnost da bude stranka u postupku.
Kada je sporazum o arbitraži ništav?
Sporazum o arbitraži ništav je ako:
1) vrsta sporova na koji se odnosi nije podobna za arbitražu;
2) nije zaključen u pismenoj formi;
3) stranke nisu imale potrebna svojstva i sposobnost za njegovo zaključenje
4) ako je zaključen pod uticajem prinude, pretnje, prevare ili zablude.
Sporazum o arbitraži nema pravno dejstvo na sporove koji nisu podobni za arbitražu.
Arbitražni sud = državni sud?
Odgovor na gore navedenu tezu svakako je negativan, arbitražni sud konceptualno ne odgovara državnim sudskim institucijama. Iako u svom nazivu često sadrži reč “sud”, nije reč o arbitražnoj instituciji, jer je za razliku od državnih sudova koji su stalni, ovaj to nije.
Takođe, stranke su slobodne u određivanju broja arbitara arbitražnog suda i tipa suđenja, da li će biti inokosno ili zborno. Stranke odlučuju da li će suditi sudija pojedinac (jedan arbiter – arbitar pojedinac) ili veće (više arbitara / arbitražno veće). Ako se stranke odluče za arbitražno veće, broj sudija mogu da biraju sami, ali po pravilu, taj broj uvek mora biti neparan.
Ukoliko stranke ne odluče same broj arbitara, organ imenovanja, lice ili institucija koje su stranke sporazumom odredile, će to učiniti umesto njih. U slučaju da ni organ imenovanja ne uradi svoj zadatak ili da organ imenovanja nije ni određen, kao zadnja mogućnost javlja se državni sud koji će doneti odluku o broju sudija. Ako arbitražu organizuje stalna arbitražna institucija, ona vrši funkciju organa imenovanja.
Ko može biti arbitar?
Arbitar može biti lice koje je potpuno nepristrasno i nezavisno u odnosu na stranke i predmet spora, u suprotnom doći će do izuzeća. Radi se o svakom poslovno sposobnom licu, bez obzira na državljanstvo, dok, načelno, stručna sprema, starost, pol nisu od značaja.
Arbitar ne može biti lice koje je osuđeno na kaznu zatvora dok traje izvršenje kazne.
Arbitar daje pismenu saglasnost o prihvatanju dužnosti arbitra, kojom potvrđuje da će istu izvršavati savesno i efikasno.
Kako se imenuju arbitri?
Stranke se mogu sporazumeti o postupku imenovanja arbitara. Ako spor treba da reši arbitar pojedinac, njega sporazumno imenuju stranke u roku od 30 dana od pozivanja na imenovanje arbitra. Ako takvog sporazuma nema, imenovanje vrši organ imenovanja, a u nedostatku organa imenovanje vrši sud.
Ako spor rešavaju tri arbitra, svaka stranka imenuje jednog arbitra u roku od 30 dana. Trećeg arbitra, koji predsedava arbitražnim sudom (predsednik arbitražnog suda), biraju imenovani arbitri u roku od 30 dana od dana njihovog imenovanja. Ako ga ne izaberu, imenovanje vrši organ imenovanja, a ako tog organa nema, imenovanje vrši nadležni sud.
Protiv odluke suda kojom se imenuje arbitar nije dozvoljena žalba.
Ko snosi troškove arbitraže?
Troškove arbitraže snose stranke, a iznos troškova utvrđuje arbitražni sud. Stranke su dužne da unapred plate arbitražne troškove ukoliko arbitražni sud tako nalaže.
Arbitražni postupak
Stranke same sporazumno odlučuju o pravilima arbitražnog postupka, a ako samostalno to ne učine, o pravilima po kojima će voditi postupak odlučuje arbitražni sud. Stranke takođe mogu sporazumno da odluče mesto arbitraže, kao i jezik na kojem će postupak biti vođen.
U arbitražnom postupku stranke su ravnopravne pred arbitražnim sudom, koji omogućava obema strankama da iznesu svoje stavove i dokaze, i da se izjasne o radnjama i predlozima protivne stranke.
Arbitražni postupak može biti pismen i usmen. Ako se stranke nisu drukčije sporazumele, arbitražni sud odlučuje da li će da održi usmenu raspravu ili će da vodi postupak na osnovu pismenih dokumenata. Ako jedna od stranaka zatraži održavanje usmene rasprave, arbitražni sud će izaći u susret njenim zahtevima.
Arbitražna odluka i njeno izvršenje
Arbitražni sud donosi odluku o predmetu spora kojom rešava sve zahteve stranaka, to je konačna arbitražna odluka. Arbitražni sud može da donese delimičnu odluku ili međuodluku. Odluka se donosi u pismenoj formi i mora biti potpisana od strane arbitra ili arbitara.
Odluka sadrži uvod, izreku o predmetu spora, troškove arbitraže i obrazloženje ako ga stranke sporazumom nisu isključile. U odluci moraju da budu navedeni datum i mesto njenog donošenja.
Ono što je veoma značajno, arbitražna odluka doneta u Srbiji, za razliku od sudske, može se prinudno izvršiti u gotovo svim zemljama sveta, zahvaljujući činjenici da je Srbija članica Njujorške konvencije o priznanju i izvršenju stranih arbitražnih odluka koja važi u 166 zemalja sveta.
Poništaj arbitražne odluke
Arbitražna odluka se može poništiti podnošenjem tužbe za poništaj, ali samo ako je u pitanju domaća arbitražna odluka, koja je doneta u unutrašnjoj ili međunarodnoj arbitraži u Republici.
Tužba za poništaj arbitražne odluke će biti prihvaćena ako:
- sporazum o arbitraži nije punovažan
- stranka protiv koje je arbitražna odluka doneta nije mogla da iznese svoje stavove usled neobaveštenosti ili nekog drugog razloga
- je arbitražnom odlukom rešen spor koji nije bio obuhvaćen sporazumom o arbitraži ili su odlukom prekoračene granice tog sporazuma
- sastav arbitražnog suda ili arbitražni postupak nisu bili u skladu sa sporazumom o arbitraži
- se arbitražna odluka zasniva na lažnom iskazu svedoka, veštaka ili falsifikovanoj ispravi ili je do odluke došlo usled krivičnog dela arbitra ili stranke.
Rok za podnošenje tužbe za poništaj je tri meseca od dana kada je tužilac primio arbitražnu odluku.
