Kazna doživotnog zatvora da ili ne?

Kazna doživotnog zatvora da ili ne?

U poslednje vreme svedoci smo sve češćih debata da li treba ili ne treba uvesti kaznu doživotnog zatvora za lica koja su osuđena za neka od najtežih krivičnih dela predviđenim našim aktuelnim Krivičnim zakonikom. Država Srbija intenzivno radi na izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji će pored postojeće zatvorske kazne predviđati i kaznu doživotnog zatvora koja bi se izricala u izuzetnim slučajevima.

Krivični zakonik predviđa da licima osuđenim za krivična dela sud može izreći i kaznu zatvora koja ne može biti kraća od trideset dana niti duža od dvadeset godina, dok za najteže oblike teških krivičnih dela se može izuzetno propisati i kazna zatvora u trajanju od trideset do četrdeset godina zatvora.

Postavlja se pitanje da li je naša aktuelna kaznena politika adekvatna ili je treba pooštravati kako se to najavljuje? Takođe jedno od pitanja je i da li će se poošravanjem kaznene politike smanjiti broj izvršilaca krivičnih dela ili ne?

Na ova pitanja svakako da će sudska praksa u budućnosti ukoliko dođe do izmena i dopuna Krivičnog zakonika dati odgovore.

Treba napomenuti da je u našoj državi do februara 2002. godine bila na snazi i smrtna kazna koja se u zakoniku koji je tada važio nazivala kazna smrti. Smrtna kazna kao i u svim evropskim zemljama ukinuta je na osnovu protokola br. 6 iz 1983. godine, uz Evorpsku konvenciju o ljudskim pravima.

Danas smrtna kazna postoji u kaznenim sistemima SAD-a, Kine, Pakistana, Iraka, Irana, Saudijske Arabije, Libije i Singapura.

Svakako da smrtna kazna nije bila najbolja opcija za represiju države prema učiniocima najtežih krivičnih dela, te je danas u većini država izbačena iz zakonodavnog sistema. Međutim, kazna doživotnog zatvora danas postoji u većini evropskih zemalja osim u Srbiji, Hrvatskoj, BiH, Portugalu, Norveškoj i Islandu.

Aktuelne kazne zatvorom i njihovo trajanje

Ono što aktuelno zakonodavstvo predviđa jeste kazna zatvora u trajanju od trideset do četirdeset godina za najteža krivična dela i za najteže oblike teških krivičnih dela.

Ovde treba napomenuti da sva lica koja su osuđena na zatvorske kazne, pa i ona koja su osuđena na kazne zatvora u vremenskom trajanju od trideset do četrdeset godina imaju prava da budu uslovno otpuštena sa izdržavanja kazne kada izdrže dve trećine kazne, ukoliko se lice tako popravilo da se može sa osnovnom očekivati da će se na slobodi dobro vladati… (član 46 Krivičnog zakonika).

To znači da lice koje je osuđeno na kaznu zatvora u trajanju od četrdeset godina može nakon dvadeset i sedam godina zatvora da podnese sudu molbu za puštanje na uslovni otpust. Ukoliko bi se u naš zakonodavni sistem uveo institut kazne doživotnog zatvora, lica koja bi bila osuđena na takvu kaznu bi imala isto tako prava da posle određenog vremena zatraže uslovni otpust. Neka od aktuelnih zakonodavstava evropskih zemalja predviđaju da lica koja su osuđena na kaznu doživotnog zatvora mogu nakon izdržanih dvadeset i pet godina zatvora da zatraže uslovni otpust. Ovakav stav zauzeo je i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Ukoliko bi se u naš zakonodavni sistem implemetirao ovaj institut svakako bi morao da se predvidi i vremenski period do kada najkasnije mora da se osuđenicima na kaznu doživotnog zatvora omogući pravo na uslovni otpust. Taj rok ne bi smeo biti duži od dvadeset i pet godina.

Kazna zatvora ili kazna doživonog zatvora

Kada uzmemo u obzir aktuelni Krivični zakonik gde uslovni otpust osuđeno lice na najtežu kaznu zatvora od četrdeset godina može da zatraži kada izdrži kaznu od dvadeset i sedam godina zatvora postavlja se pitanje da li će kazna doživotnog zatvora biti teža u odnosu na kaznu zatvora koju predviđa naš aktuelni Krivični zakonik, ako bi osuđeno lice na takvu kaznu moglo uslovni otpust da zatraži nakon izdržanih dvadeset i pet godina zatvora? Svakako da sa ove tačke gledišta bi kazna doživotnog zatvora bila lakša u odnosu na aktuelno zakonodavstvo.

Da bi se dao adekvatan odgovor na pitanje da li je u naš budući zakonodavni sistem celishodno implementirati i kaznu doživotnog zatvora, morala bi se napraviti određena naučna studija koja bi imala za cilj da obuhvati period važenja smrtne kazne u državi, kao i period od ukidanja smrtne kazne pa sve do danas, te da se daju odgovori na postavljenu hipotezu da li je broj izvršenih najtežih krivičnih dela u  periodu od ukidanja smrtne kazne odnosno od 2002. godine pa sve do danas u porastu ili je u padu ili je ostao isti.

Dr Gvozden M. Grgur, advokat

Close Menu