Oportunitet – odlaganje krivičnog gonjenja

Umesto novačnom i zatvorskom kaznom, krivični postupci se sve češće završavaju naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja, odnosno primenom Oportuniteta.

Oportunitet je relativno nov institut krivičnog prava u pravnom sistemu Republike Srbije, koji predstavlja olakšanje za celokupni pravosudni sistem zemlje. Sudovima smanjuje broj predmeta, a okrivljenima omogućava da izvršenjem određenih obaveza ili plaćanjem novčanih iznosa izbegnu kaznenu evidenciju za krivično delo koje su počinili.

Nužno je da se načelo oportuniteta sprovodi u skladu sa zakonom i da što manje zavisi od proizvoljnosti tužilaštva, odnosno lica koje o njemu odlučuje.

Primenom ovog instituta krivičnog procesnog prava, ispunjenjem određenih uslova učinilac krivičnog dela izbegava podizanje optužnice protiv njega, celokupan krivični postupak pred sudom, izricanje kazne, a samim tim i uvođenje u kaznenu evidenciju.

Za koja krivična dela se primenjuje Oportunitet?

Odlaganje krivičnog gonjenja, odnosno primena instituta Oportuniteta moguća je za određen broj krivičnih dela za koje je predviđena novčana kazna, odnosno kazna zatvora do pet godina. 

Oportunitet, odnosno odlaganje krivičnog gonjenja, se u praksi prilično često primenjuje. Posebno je opravdana primena Oportuniteta kod lica koja nisu prethodno bila osuđivana i koja nisu sklona počinjenju krivičnih dela, ali su se usled sticaja određenih okolnosti našla kao optužena u krivičnom postupku. Upravo ovim licima i jeste namenjen institut Oportuniteta ili odlaganja krivičnog gonjenja, koji im omogućava, uslovno rečeno, “oprost počinjene greške”.

Predlog za primenu Oportuniteta može izneti Tužilaštvo ili optuženo lice – odnosno njegov pravni zastupnik (branilac). Ukoliko branilac iznosi predlog o primeni odlaganja krivičnog gonjenja, on treba da ubedi Tužilaštvo u opravdanost ovog čina.

Za koja krivična dela se ne može primeniti Oportunitet krivičnog gonjenja?

Oportunitet se nikada ne primenjuje kod počinjenja težih krivičnih dela, što je i logično, jer nakon ispunjenja zakonom predviđene obaveze (novčane kazne, humanitarnog rada i sličnog, o čemu će biti reči u nastavku), optuženo lice ne snosi nikakve dalje posledice i izjednačeno je sa licima protiv kojih nikada nije vođen krivični postupak.

Oportunitet krivičnog gonjenja se ne primenjuje kod osumnjičenih za izvršenje težih krivičnih dela iz još jednog objektivnog razloga – za primenu instituta Oportuniteta treba da se usaglase Tužilaštvo i osumnjičeni – nije potrebna saglasnost oštećenog lica. Dakle, ako Tužilaštvo i osumnjičeni daju pristanak za primenu Oportuniteta, nakon što osumnjičeni izvrši zakonom predviđenu obavezu, krivična prijava se odbacuje. Oštećeno lice na takav čin nema pravo prigovora ili žalbe, koje inače ima u drugim slučajevima kada tužilac odbaci krivičnu prijavu, što je u slučajevima izvršenja težih krivičnih dela nepravedno prema oštećenom licu.

Koje obaveze okrivljeni treba da ispuni zarad sticanja Oportuniteta?

Oportunitet u krivičnom postupku je uslovljen ispunjenjem jedne ili više obaveza koje predviđa čl. 283 Zakona o krivičnom postupku, a na koje okrivljeni mora pristati i ispuniti ih kako bi izbegao krivični progon.

Član 283. ZKP propisuje sledeće mere kojima javni tužilac može usloviti odlaganje krivičnog gonjenja (jednu ili više alternativno ili kumulativno):

1. Otklanjanje štetne posledicu nastale izvršenjem krivičnog dela ili naknada štete oštećenom;
2. Plaćanje određenog novčanog iznosa u korist humanitarne organizacije, fonda ili javne ustanove;
3. Obavljanje društvenokorisnog ili humanitarnog rada;
4. Ispunjenje dospele obaveze obaveznog izdržavanja;
5. Odvikavanje od alkohola ili opojnih droga;
6. Podvrgavanje psihosocijalnoj terapiji;
7. Izvršenje obaveza ustanovljenih odlukom suda

Ukoliko se Tužilaštvo i branilac optuženog usaglase o primeni instituta Oportuniteta, branilac ima zadatak da za svog klijenta izbori što bolje uslove uslove. Pod “što boljim uslovima” podrazumevamo izvršenje obaveze koja u najvećoj meri odgovara ličnosti optuženog. Obaveze koje predviđa Oportunitet se mogu kombinovati, te tako branilac može tražiti određenu novčanu naknadu (koliko je okrivljeni u mogućnosti da plati) kombinovanu sa određenim brojem sati društveno korisnog ili humanitarnog rada.

Odlaganje krivičnog gonjenja

Naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja najčešće se određuje otklanjanje štetne posledice nastale izvršenjem krivičnog dela, odnosno nadoknada štete oštećenom i plaćanje određenog iznosa u korist humanitarnih organizacija, fonda ili javne ustanove. 

Najmanji iznos koji se može odrediti jeste 30.000,00 dinara ukoliko se plaćanje vrši odjednom, dok je u drugim slučajevima minimum 40.000,00 dinara.

Kada se govori o „odlaganju“ krivičnog gonjenja,  to zapravo znači da Javni tužilac odlaže krivično gonjenje i ostavlja rok okrivljenom da izvrši preuzete obaveze. Rok za ispunjenje obaveza koje nalaže Oportunitet određuje Tužilaštvo, a on ne može biti duži od godinu dana. Ukoliko okrivljeni u zakonom predviđenom roku ispuni sve preuzete obaveze određene Naredbom o odlaganju krivičnog gonjenja, tužilac će podnetu krivičnu prijavu odbaciti. Ako obaveza ne bude ispunjena u zakonom predviđenom roku, ne dužem od godinu dana, Tužilaštvo će nastaviti krivični postupak protiv optuženog lica.

Šta je sporazum o priznanju krivičnog dela?

Sporazum o priznanju krivičnog dela je relativno nov institut krivično procesnog prava, koji je uveden u naš pravosudni sistem kako bi krivična dela bila što pre i što efikasnije procesuirana. Obzirom na svrsishodnost ovog instituta, koji je značajno skratio trajanje krivičnog postupka, danas je zastupljen u širokoj primeni. 

Sporazum postoji od 2009 godine, kada je nosio drugačiji naziv – Sporazum o priznanju krivice, ali usled izmena koje su usledile 2011. godine promenjen mu je i naziv, te danas glasi Sporazum o priznanju krivičnog dela.

Sporazum je regulisan Zakonom o krivičnom postupku, članovima 313 do 319. 

Bitno je naglasiti da Oportunitet i sporazum o priznanju krivičnog dela isključuju jedno drugo. 

Institut Oportuniteta optuženom omogućava da plati kaznu ili odradi određeni broj sati društveno korisnog rada, nakon čega je oslobođen daljeg procesuiranja. Sporazumom o priznanju krivičnog dela se priznaje krivično delo nakon čega okrivljeni podleže krivičnoj sankciji.

Kada se oportunitet može primeniti?

Prema najšire prihvaćenoj praksi institut oportuniteta moguće je primeniti do određivanja glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku. Nakon ovog trenutka, nije više moguće primeniti institut odloženog krivičnog gonjenja, tj. oportuniteta.

Javni tužilac u svakom konkretnom slučaju procenjuje da li su ispunjeni zakonski uslovi, kao i da li postoji celishodnost odlaganja krivičnog gonjenja. Tom prilikom, javni tužilac posebno vodi računa o ranijoj osuđivanosti okrivljenog, postojanje ranijih prekršajnih kazni, te okolnosti pod kojima je učinjeno krivično delo čije se odlaganje traži. S tim u vezi, ukoliko okrivljeni ispunjava zakonske uslove neophodne za odlaganje, javni tužilac će odrediti koje Zakonom propisane obaveze mora prihvatiti kako bi se sprovelo odlaganje krivičnog gonjenja.

Smatramo da je od posebne važnosti istaći i to, da bi pokrenuo odlaganje krivičnog gonjenja okrivljeni mora detaljno biti poučen o tom pravu koje ima. Međutim, javni tužilac to često ne čini budući da nije obavezan da predloži odlaganje čak ni kada okrivljeni i njegovo delo ispunjavaju neophodne uslove. U tim slučajevima, angažovanje advokata – branioca, osigurava okrivljenom da pravovremeno iskoristi pravo na odlaganje krivičnog gonjenja, te izbegne eventualno suđenje i izricanje kazne. 

Dakle, primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja okrivljeni izbegava i provođenje kroz kaznenu evidenciju budući da mu se kazna ne može izreći, kao što smo već ranije naveli.

Da li se Oportunitet može primeniti više puta?

Institut odlaganja krivičnog gonjenja – oportuniteta, u načelu se može iskoristiti samo jednom, međutim, često uz pomoć advokata, ovo pravo se u određenim slučajevima može iskoristiti i više puta. Ono što treba imati u vidu jeste da je mogućnost odlaganja gonjenja predviđeno za tzv. „bagatelna“ krivična dela gde okolnosti kod kojima je ono učinjeno nisu naročito teške i gde ne postoje teške posledice učinjenih radnji.

Institut odlaganja krivičnog gonjenja ne treba mešati sa institutom Sporazuma o priznanju krivičnog dela, o čemu će biti posvećen poseban tekst.