Zakon o privrednim društvima određuje više pravnih formi privrednih društava. Jedna od formi jeste i ortačko društvo. Ono se prema Zakonu o privrednim društvima definiše kao društvo dva ili više ortaka koji su neograničeno solidarno odgovorni celokupnom svojom imovinom za obaveze društva.
Navedena definicija podrazumeva da kada ortačko društvo stupa u odnose sa trećim licima na tržištu i tom prilikom stvara određene obaveze ono svojom imovinom odgovara za te obaveze, ali pored ovog, i članovi društva celokupnom svojom imovinom odgovaraju za obaveze društva. To znači da ukoliko imovina društva nije dovoljna kako bi se ispunile preduzete obaveze od strane društva, ortaci odgovaraju svojom ličnom imovinom za te obaveze društva.
Ovo je razlog zašto se ovaj tip društva osniva samo u onim situacijama kada je ova forma propisana zakonom, ali ne i kada je moguć slobodan izbor osnivača bez propisivanja dodatnih uslova u pogledu forme.
Pored toga, potrebno je ukazati i da imovina ortačkog društva jeste odvojena od imovine ortaka, pa se stoga poverioci ortaka ne mogu namiriti iz imovine ortačkog društva.
Ko mogu biti ortaci?
Osnivači mogu da budu dva ili više fizičkih ili pravnih lica. Važno je da osnivača ima najmanje dvoje, dok gornja granica u pogledu broja članova ortačkog društva zakonom nije predviđena.
Još jedna specifičnost ovog oblika privrednog društva je da između ortaka kao članova društva postoje određeni lični odnosi saradnje i visoki stepen poverenja, te je veoma često slučaj da su članovi iste porodice ili prijatelji upravo oni koji su i članovi jednog ortačkog društva.
Članstvo u ovom društvu može da se stekne zaključenjem ugovora o osnivanju (osnivački akt), pristupanjem društvu, sticanjem udela ortaka ili pravnim sledbeništvom.
Kada ortačko društvo otpočne sa svojim poslovanjem, ortaci će tokom njegovog rada donositi određene odluke. Te odluke se, po pravilu, donose jednoglasno, osim ukoliko osnivačkim aktom nije drugačije propisano. Ukoliko je to slučaj, pa je za donošenje odluke potrebna većina glasova, svaki ortak ima jedan glas, ali se i to osnivačkim aktom može drugačije urediti. Odluke o redovnoj delatnosti društva se donose većinom glasova od ukupnog broja glasova ortaka. Međutim, ukoliko postoji sukob interesa kod nekog od ortaka, a u odnosu na odluku koja se donosi, taj ortak neće učestvova u glasanju za donošenje takve odluke.
Pored prava na odlučivanje svakom ortaku pripada i pravo na naknadu troškova za vođenje društva, pravo na dobit, pravo da samostalno zastupa društvo, kao i pravo na informisanje.
Što se tiče uloga ortaka, oni mogu biti u obliku novca, stvari, rada, prava i usluga. Uneti ulozi čine posebnu imovinu društva, izdvojenu od lične imovine ortaka.
Ortak momentom unošenja uloga u društvo stiče pravo na određeni udeo u društvu, koji je srazemeran njegovom unetom ulogu.
Zakonodavac ne predviđa minimalni novčani kapital zbog činjenice da ortaci za obaveze društva odgovaraju neograničeno i solidarno, i to celokupnom ličnom imovinom.
Kada ortačko društvo prestaje da postoji?
Ortačko društvo prestaje u slučaju:
- likvidacije društva
- zaključenje stečaja društva
- statusnih promena
Razlozi za prestanak svojstva ortaka:
- ako društvo prestane da postoji
- smrt ortaka
- brisanje ortaka koji je pravno lice iz registra usled likvidacije ili stečaja
- isključenjem ortaka
- istupanjem ortaka
- u drugim slučajevima određenim osnivačkim aktom
