Poslovno ime – elementi, ograničenja i zaštita

Poslovno ime

Poslovno ime u našem pravu regulisano je Zakonom o privrednim društvima.

Ono predstavlja najznačajniji element individualizacije jednog privrednog društva, po kome ga javnost i ostali privredni subjekti prepoznaju u pravnom prometu. Kao takvo, mora biti registrovano u Agenciji za privredne registre.

Koji su obavezni elementi poslovnog imena?

Poslovno ime može biti puno i skraćeno, te u zavisnosti od toga razlikujemo obavezne elemente koje mora da sadrži.

Puno poslovno ime mora da sadrži:

  • naziv
  • oznaku pravne forme – u zavisnosti od toga da li se radi o ortačkom, komanditnom, akcionarskom ili društvu sa ograničenom odgovornošću – (o.d., k.d., a.d., d.o.o.)
  • sedište

Ukoliko je privredno društvo u postpku likvidacije, prinudne likvidacije ili stečaja, tada se uz poslovno ime dodaje i oznaka “u likvidaciji”, “u prinudnoj likvidaciji”, ili “u stečaju”

Kada je reč o skraćenom poslovnom imenu, ono obavezno sadrži naziv i oznaku pravne forme.

Pored gore navedenih, obaveznih elemenata, poslovno ime može da sadrži i fakultativne elemente čiji je izbor, u granicama zakona, slobodan. Čine ih opis predmeta poslovanja (delatnost), razni podaci u vidu crteža, slika i slično.

Jezik na kom će biti poslovno ime zavisi od slobodnog izbora, te tako može biti ili na srpskom, ili na stranom, ćiriličnim ili latiničnim pismom.

Ograničenja u pogledu sadržine poslovnog imena

Iako postoji široka autonomija volje u pogledu odabira i sadržine poslovnog imena, to ne znači da ne postoje i određena striktna ograničenja koja zakon propisuje.

Pre svega, poslovno ime ne može biti takvo da vređa javni moral, da sadrži službene znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta, ne sme biti neistinito, ni da izaziva zabludu u pogledu pravne forme ili delatnosti društva.

Poslovno ime

Takvo poslovno ime ne može se ni registrovati u registru privrednih subjekata.

Ukoliko je, ipak, i pored ovih zabrana, takvo registrovano, republički javni pravobranilac može tužbom protiv tog društva pred nadležnim sudom da zahteva promenu naziva istog. Ako privredno društvo u roku od trideset dana od pravnosnažnosti ne izvrši promenu naziva, registar privrednih subjekata će po službenoj dužnosti pokrenuti postupak prinudne likvidacije društva prekršioca.

U pogledu ograničenja zakon poznaje i ona poslovna imena, koja uz određene saglasnosi, postaju pravno valjana. Tu se podrazumeva poslovno ime društva koje sadrži reč “Srbija”, reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice, autonomne pokrajine, strane države, međunarodne organizacije, lično ime fizičkog lica.

Kao što smo već rekli, ukoliko postoji saglasnost gore pomenutih lica ili nadležnog organa, u nazivu društva ona mogu da ostanu.

Na koji način zaštititi poslovno ime?

Poslovno ime privrednog društva štiti se na različite načine. Po službenoj dužnosti od strane Agencije za privredne registre, po osnovu zahteva zainteresovanog lica, propisima koji zabranjuju nepoštenu tržišnu utakmicu, propisima o zaštiti industrijske svojine, kao i krivičnopravno. 

Što se tiče zaštite po službenoj dužnosti, ona podrazumeva da je Agencija za privredne registre dužna da vodi računa o tome da u svoj registar ne upiše dva ista ili slična poslovna imena, dva privredna društva i/ili preduzetnika koja obavljaju istu ili srodnu delatnost. Prednost ima ono privredno društvo koje je prvo prijavilo registraciju sa takvim imenom.

Kada je reč o zaštiti poslovnog imena po osnovu zahteva zainteresovanog lica, tada govorimo o pravu svakog privrednog subjekta koje ima opravdan interes za to.

Opravdan interes postoji u dva slučaju. Prvo, ako je naziv privrednog društva istovetan njegovom nazivu, i drugo, ako je naziv drugog privrednog društva toliko sličan da može da izazove zabludu o njegovom identitetu.

Poslovno ime

Ono što zainteresovano lice može da preduzme, jeste da podnese tužbu protiv društva prekršioca kojom će zahtevati promenu naziva i/ili naknadu štete. Pri tome, dovoljno je da tužilac samo učini verovatnim da bi upotrebom takvog poslovnog imena moglo doći do zabune na tržištu, te ne mora da dokaže da je do takve zablude o identitetu privrednog subjekta zaista već došlo.

Rok za podnošenje tužbe je tri godine od dana registracije naziva društva prekršioca u skladu sa Zakonom o registraciji, a postupak je hitan.

Poslovno ime štiti se i propisima koji zabranjuju nepoštenu tržišnu utakmicu, koja predstavlja radnju trgovca usmerenu protiv drugog trgovca, odnosno konkurenta, kojom se krše kodeski poslovnog morala i dobri poslovni običaji, i kojom se nanosi ili može naneti šteta drugom trgovcu.

Pored gore navedenih, poslovno ime štiti se i propisima o zaštiti intelektualne svojine, u slučaju kada se poslovno ime koristi kao robni ili uslužni žig. Tada poslovno ime uživa zaštitu i u skladu sa pravilima o zaštiti žiga.

Na kraju, zloupotreba poslovnog imena predstavlja i krivično delo iz člana 238 Krivičnog zakonika Republike Srbije “neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i drugih posebnih oznaka robe i usluga”, za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin