Stranka u pravnom postupku može da bude svako fizičko i pravno lice, a ista može ovlastiti zastupnika da parnični postupak vodi u njeno ime.
Razlikujemo tri vrste zastupnika, koje se razlikuju prema pravnom osnovu ovlašćenja:
- Zakonski zastupnik
- Zastupnik pravnog lica
- Punomoćnik
U nastavku članka ćemo objasniti koja zastupnička ovlašćenja ima svako od njih.
Ko može biti zakonski zastupnik?
Sud po službenoj dužnosti procenjuje da li lice koje se pojavljuje kao stranka može da bude stranka u postupku i da li je parnično sposobna. Ukoliko sud proceni da je stranka parnično nesposobna, zastupaće je zakonski zastupnik.
Zakonski zastupnik zastupa stranke koje nemaju parničnu sposobnost – lica koja su lišena poslovne sposobnosti i maloletna lica mlađa od 14 godina, kao i lica koja imaju parničnu sposobnost, ali su odsutna i ne mogu da se pojave na parnici, niti da imenuju punomoćnika.
Zakonski zastupnik je dužan da prilikom preduzimanja prve radnje u parničnom postupku dokaže svoju ulogu u istom i podnese posebno ovlašćenje ako je za preduzimanje određenih radnji u postupku to potrebno.
Zakonski zastupnik može u ime stranke da preduzima sve radnje u parničnom postupku.
Ako je za određene pravne radnje posebnim propisima predviđeno da zastupnik mora da ima posebno ovlašćenje, on može te radnje da preduzima samo ako ima ovlašćenje. Te pravne radnje mogu biti podnošenje ili povlačenje tužbe, priznanje, odnosno za odricanje od tužbenog zahteva, zaključenje poravnanja, izjavljivanje, povlačenje ili odricanje od pravnog leka, navodi član 78 Zakona o parničnom postupku.
Ukoliko sud proceni da se zakonski zastupnik ne zalaže dovoljno i da može naneti štetu licu koje zastupa, ili ako nema potrebna ovlašćenja odnosno punomoć za zastupanje, dodeliće drugog zakonskog zastupnika parnično nesposobnom licu, kako bi isto bilo pravilno zastupano.
Postavljanje privremenog zastupnika
Ako utvrdi da će postavljanje zakonskog zastupnika redovnim postupkom trajati predugo, što bi moglo da uzrokuje štetne posledice po obe stranke, sud parnično nesposobnom licu može da dodeli privremenog zastupnika.
Privremeni zastupnik može da bude samo advokat, a uzima se ime koje je prvo na redu na spisku koji dostavlja advokatska komora.
Zakon o parničnom postupku navodi slučajeve u kojima se postavlja privremeni zastupnik:
- Tuženi nije parnično sposoban, a nema zakonskog zastupnika;
- Postoje suprotni interesi tuženog i njegovog zakonskog zastupnika;
- Obe stranke imaju istog zakonskog zastupnika;
- Ako je prebivalište ili boravište, odnosno sedište tuženog nepoznato, a tuženi nema punomoćnika;
- Ako se e tuženi ili njegov zakonski zastupnik, koji nemaju punomoćnika, nalaze u inostranstvu, a dostavljanje nije moglo da se izvrši.
Sud može da postavi privremenog zastupnika i pravnom licu, odnosno preduzetniku, ako nije parnično sposoban i nema zakonskog zastupnika ili ako sa svojim zakonskim zastupnikom ima suprotne interese.
Privremeni zastupnik u postupku za koji je zadužen ima sva prava i obaveze zakonskog zastupnika i preduzima parnične radnje u postupku sve dok se stranka, njen zakonski zastupnik ili punomoćnik ne pojavi pred sudom ili dok organ starateljstva ne obavesti sud da je postavio staratelja.
Zastupnik za prijem pismena
Ako se stranka ili njen zakonski zastupnik nalaze u inostranstvu, gde imaju boravište ili prebivalište, a nemaju punomoćnika u Republici Srbiji, sud će da pozove da u roku od 30 dana od dana dostavljanja poziva odrede punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji.
Ukoliko tužilac koji se nalazi u inostranstvu nema punomoćnika za prijem pismena, njegova tužba će biti odbačena.
Ako stranka ili njen zakonski zastupnik ne punomoćnika za primanje pismena, sud će na trošak stranke da postavi privremenog zastupnika ovlašćenog za primanje pismena i o tome će da obavesti stranku, odnosno njenog zakonskog zastupnika.
Sud obično postavlja advokata kao zastupnika za prijem pismena, ali na ovoj dužnosti može biti bilo koje punoletno i poslovno sposobno lice koje se nalazi na teritoriji Republike Srbije. Ovlašćenje zastupnika za prijem pismena je isključivo prijem svih pismena koja pristižu na ime otsutnog tuženog.
Ako punomoćnik za primanje pismena otkaže punomoćje, a stranka ne odredi drugog punomoćnika u roku od 30 dana od prijema obaveštenja o otkazu punomoćja, sud će na trošak stranke da postavi zastupnika za primanje pismena i da vrši dostavljanje preko njega, dok ne primi obaveštenje stranke o određivanju novog punomoćnika.
Zastupnik pravnog lica: funkcija i ovlašćenja
Agencija za privredne registre prilikom registracije pravnog lica propisuje obavezu navođenja zastupnika pravnog lica. To lice se uvek smatra zastupnikom pravnog lica, a to i potvrđuje izvodom iz APR-a.
Privredna društva ne mogu samostalno komunicirati sopstvena prava i obaveze, već umesto njih to čini zastupnik pravnog lica, na način kako je definisano zakonom. Pored zastupnika privrednog društva, postoje lica koja su osnivačkim aktom društva ovlašćena da zastupaju društvo, kao i lica koja su zaposlenjem dobila funkciju pravnog zastupanja i preduzimanja pravnih radnji koje se tiču privrednog društva.
Kako bi zaključili ugovor, bilo u svoje ili tuđe ime, zastupnicima pravnog lica je neophodno posebno ovlašćenje. U suprotnom je ugovor ništav.
Ko može biti punomoćnik i koja ovlašćenja ima?
Stranke u parničnim postupcima mogu da preduzimaju radnje lično ili umesto njih to može činiti punomoćnik.
Prema Članu 85 Zakona o parničnom postupku punomoćnik može biti:
- Punomoćnik fizičkog lica može biti advokat, krvni srodnik u pravoj liniji, brat, sestra ili bračni drug, kao i predstavnik službe pravne pomoći jedinice lokalne samouprave koji je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
- Punomoćnik zaposlenog u sporu iz radnog odnosa može biti i predstavnik sindikata čiji je zaposleni član, pod uslovom da je diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom.
- Punomoćnik pravnog lica može biti advokat, kao i diplomirani pravnik sa položenim pravosudnim ispitom koji je u radnom odnosu u tom pravnom licu.
Punomoćnik mora biti potpuno poslovno sposobno lice, a stranka koju punomoćnik zastupa u svakom momentu ima pravo da pristupi sudu, daje izjave i preduzima radnje uključene u pravni postupak. Radnje koje preduzima punomoćnik imaju isto pravno dejstvo kao da ih preduzima sama stranka.
Stranka izdaje punomoćje advokatu kao dokument, u pisanom obliku.
Punomoćje advokatu je moguće vremenski ograničiti.
Obim punomoćja takođe određuje stranka – punomoćnik može biti ovlašćen da preduzima sve radnje u postupku (opšte punomoćje advokatu) ili samo određene radnje (posebno punomoćje advokatu).
Ako je stranka izdala punomoćje advokatu, ali nije naglasila za koje je radnje punomoćnik ovlašćen, podrazumeva se da je u pitanju opšte punomoćje i ima pravo na sledeće radnje:
- Vrši sve radnje u postupku – da podnese tužbu, da je povuče, prizna ili se odrekne tužbenog zahteva, zaključi poravnanje, izjavi pravni lek i da se odrekne ili odustane od njega, kao i da predlaže izdavanje privremenih mera obezbeđenja.
- Podnosi predlog za izvršenje ili obezbeđenje i preduzima potrebne radnje u postupku povodom takvog zahteva.
- Prenese punomoćje na drugog punomoćnika ili ovlasti drugog punomoćnika da preduzme samo pojedine radnje u postupku.
- Od protivne strane primi i naplati dosuđene troškove.
Ako punomoćnik preduzme radnju koja proizvodi pravno dejstvo, a koja nije navedena u punomoćju, a sa kojom stranka nije saglasna, stranka može potraživati naknadu štete.
Stranka ima pravo da otkaže punomoćje advokatu i da ga zameni drugim punomoćnikom. Punomoćnik takođe ima pravo da u svakom trenutku parničnog postupka otkaže punomoćje, o čemu je dužan da obavesti stranku i sud.
