Krivično delo proganjanja 138 KZ
Krivično delo Proganjanje iz čl. 138a Krivičnog zakonika relativno je novo u krivičnom zakonodavstvu Srbije, a na snagu je stupilo 1. Juna 2017. godine. Naime, Istanbulska konvencija koristi termin engleskog jezika “stalking” koji se doslovno ne može prevesti u srpskom jeziku. Budući da termin “uhođenje” kao jezički najbliži ne sadrži dovoljno širok spektar radnji, zakonodavac se opredelio za termin “proganjanje” iako nije prezican u dovoljnoj meri.
Ko u toku određenog vremenskog perioda:
- Drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;
- Protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;
- Zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga;
- Preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;
- Preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica rema kome se radnje preduzimaju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.
Ako preduzimanje ovih radnji izazove opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. Ako zbog pomenutih radnji nastupi smrt drugog lica ili njemu bliskog lica, počinilac krivičnog dela će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.
Iz zakonske definicije jasno se vidi da ovo delo obuhvata nesagledivo veliki broj mogućih radnji koje bi se mogle svrstati u radnju krivičnog dela proganjanja. To je dakle svako neovlašćeno, nedozvoljeno ili neželjeno praćenje i približavanje (što podrazumeva i uspostavljanje komunikacije) nekom licu protivno njegovoj/njenoj volji, pri čemu se kod proganjanog lica stvara osećaj straha za sopstvenu bezbednost.
Već na prvi pogled zakonske definicije uočava se kao neophodan uslov ponavljanje inkriminisanih radnji neovlašćenog, što navodi na zaključak da krivično delo proganjanje neće postojati ako je neka od navedenih radnji izvršena samo jednom, odnosno ako između dve preduzete radnje ne postoji kontinuitet izvršenja.
Dalje, međutim, činjenica da se ovakve radnje preduzimaju “protivno volji” oštećenog lica nije dovoljno kako bi se odredilo koje tačno radnje predstavljaju element krivičnog dela budući da bi u ovu definiciju potpale i mnoge radnje koje zapravo predstavljaju samo nedolično ponašanje pojedinaca, a ne i radnje koje su dovoljne društvene štetnosti da bi se smatrale krivičnim delom.
Najčešći oblik proganjanja
Jedna on najčešćih radnji izvršenja ovog krivičnog dela je nastojanje uspostavljanja komunikacije sa progonjenim licem koje ne želi da ostvari kontakt niti komunikaciju sa licem koje ove radnje preduzima. U slučajevima kada lice želi ili odobrava kontakt krivično deo neće postojati, ali u suprotnom reč je o uznemiravanju.
To podrazumeva radnje kao što su npr. direktno obraćanje u cilju ostvarivanja kontakta (presretanje na ulici, posete na random mestu, kretanje na mestima gde zna da se žrva kreće itd), obraćanje putem sredstava komunikacije (telefon – sms poruke ili aplikacije za slanje poruka, kao što su WhatsApp, Viber, Telegram, Signal i druge), kontaktiranje putem društvenih mreža (Facebook, Twitter, Instagram, LinkedIn ili bilo koja druga), obraćanje preko trećeg lica i dr.
Ovo krivično delo je usko povezano sa neovlašćenim praćenjem koje za cilj ima stupanje u fizičku blizinu žrtve. Počinilac krivičnog dela pokušava da stupi u fizički kontakt sa žrtvom bilo konkretno praćenjem ili drugim oblicima ponašanja – na primer, približavanjem na ulici, sedanjem za susedni sto u kafiću ili restoranu, plansko pojavljivanje na mestima na koja žrtva odlazi i slično. Sva nabrojana ponašanja počinilac krivičnog dela vrši protivno volji žrtve.
Kod krivičnog dela uznemiravanja sporne su situacije u kojima su dva lica imala dobrovoljni kontakt, gde je nakon nekog vremena jedno od njih poželelo da kontakt prekine i izričito to naglasilo. Ako se druga osoba oglušila o izričitu izjavu prve, te u kontinuiranom vremenskom periodu nastavila da je uznemirava na jedan ili više goreopisanih načina, govorimo o krivičnom delu proganjanja odnosno uznemiravanja.
Treba napomenuti da izvršenjem više faktičkih radnji npr. nedozvoljenog praćenja, može postojati isključivo jedno krivično delo proganjanja. Dakle, ne možemo govoriti o produženom krivičnom delu, niti o više krivičnih dela. Ovde takođe treba imati u vidu da je potreban i određeni vremenski kontinuitet u vršenju pojedinih inkriminisanih radnji. Radnja koja je preduzeta samo jednom ili ukoliko između dve radnje ne postoji naročiti vremenski kontinuitet, ne smatra se izvršenjem krivičnog dela proganjanja po čl. 138a Krivičnog zakonika.
Takođe, posebno ističemo da za navedene radnje koje su izvršene putem posebnih internet aplikacija i društvenih mreža spadati u nadležnost Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal, dok će sa druge radnje izvršenja krivičnog dela proganjanja učinjene neposredno, slanjem običnih pisama, telefonom ili SMS porukama spadati u nadležnosti redovnih tužilaštava i sudova.
