Zakon o lažnim prijavama u Srbiji: Zaštita pravde i prevencija zloupotrebe

lazno optuzivanje
Sadržaj

Čin lažnog prijavljivanja je strogo regulisan Krivičnim zakonikom Republike Srbije s jasnim ciljem: da se izbegne ometanje pravilnog funkcionisanja pravosudnih organa i osigura zaštita lica od neopravdanih optužbi za krivična dela za koja se sudi po službenoj dužnosti, a koja nisu počinili.

Osim toga, zakonik stremi i ka prevenciji vršenja krivičnih dela kroz uvođenje ozbiljnih sankcija, uključujući mogućnost zatvorske kazne do pet godina, kao sredstvo odvraćanja od ovakvog protivpravnog ponašanja.

Šta je lažno prijavljivanje krivičnog dela?

Podnošenje lažne prijave za krivično delo koje podnosilac prijave zna da nije počinjeno, kao što je lažno prijavljivanje za nasilje u porodici, protiv osobe za koju je svestan da ga nije počinila, ili lažno prijavljivanje sebe, strogo je zabranjeno. Takođe, ovaj akt obuhvata i podmetanje tragova krivičnog dela i lažno prijavljivanje krivičnog dela.

Svako može biti počinilac ovog dela, pod uslovom da je delo učinjeno svesno, sa umišljajem da se neko lažno optuži. Motivi za lažno prijavljivanje su različiti – od lične osvete do materijalne koristi.

Krivično delo lažnog prijavljivanja sastoji se iz obaveštavanja nadležnih institucija, poput policije, tužilaštva, ili suda, o navodnom izvršenju krivičnog dela. U suštini, osoba informiše ove organe o krivičnom delu, bilo da je to delo stvarno izvršeno ili ne.

Ovde je važno naglasiti da je za kvalifikaciju ovog dela kao krivičnog, neophodno da lažna prijava pokriva krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.

Pravo na naknadu štete zbog lažne prijave

Kada se neko nepravedno optuži kroz lažne prijave, to može imati ozbiljne posledice, uključujući nematerijalnu štetu kao što je pretrpljena duševna bol zbog povrede ugleda i časti.

U praksi, često se dešava da se tužba za naknadu štete zbog lažne prijave podnese tek nakon što sud donese konačnu odluku kojom se osoba proglašava odgovornom za počinjenje ovog krivičnog dela.

Bez obzira na situaciju, oštećeni ima rok od tri godine da podnese zahtev za naknadu štete, računajući od trenutka kada je postao svestan i o šteti i o počiniocu te štete. Ukoliko se ne zna za štetu i počinioca, rok se produžava na pet godina od trenutka kada je šteta prvobitno nastala.

Pri razmatranju zahteva za naknadu nematerijalne štete i određivanju njenog iznosa, sud će uzeti u obzir sve relevantne okolnosti predmeta, priložene dokaze tokom procesa, sa posebnim osvrtom na važnost povrede i namenu koju naknada ima. Takođe će se paziti da se kroz naknadu ne promovišu interesi koji su u suprotnosti sa njenom prirodom i svrhom u društvu.

Sankcije za lažno prijavljivanje prema članu 334 Krivičnog zakonika

Odredbama Krivičnog zakonika detaljno su opisane sankcije za lažno prijavljivanje u članu 334. Ovako glasi prerađeni tekst:

  • Ukoliko osoba optuži drugog za izvršenje krivičnog dela koje zahteva službenu reakciju, a pri tome je svesna da ta osoba nije počinilac, predviđena je kazna zatvora u trajanju od tri meseca do tri godine.
  • Ako neko stvori lažne dokaze ili na bilo koji drugi način prouzrokuje pokretanje krivičnog postupka protiv nekoga za delo koje zahteva službenu akciju, znajući da ta osoba nije odgovorna, zakonik predviđa zatvorsku kaznu od šest meseci do pet godina.
  • Osobe koje sebe neosnovano optuže za krivična dela koja podležu službenom gonjenju, suočavaju se sa novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
  • Isto tako, predviđena je kazna za one koji lažno prijave nepostojeće krivično delo koje zahteva službeno postupanje, svesni da delo nije izvršeno.

Značaj i posledice lažnih prijava krivičnih dela

Lažno prijavljivanje krivičnih dela predstavlja ozbiljno kršenje pravde, koje Krivični zakonik Republike Srbije strogo sankcioniše s ciljem zaštite integriteta pravosudnog sistema i nevinih lica od neopravdanih optužbi.

Takve radnje direktno ugrožavaju pravilno funkcionisanje pravosudnih organa i nanose nematerijalnu štetu optuženima, čime se podstiče potreba za njihovom odgovornošću i osiguranjem pravde.

Pravo na naknadu štete za nepravedno optužene, regulisano rokovima i uslovima za podnošenje zahteva, omogućava žrtvama lažnih prijava da traže satisfakciju i reparaciju.

Član 334 Krivičnog zakonika detaljno određuje sankcije za ovakvo delovanje, naglašavajući ozbiljnost posledica za počinioce, uključujući zatvorske kazne.

Svest o težini i posledicama lažnog prijavljivanja presudna je za očuvanje pravednosti i zaštite prava pojedinaca, naglašavajući važnost zakonskih mehanizama u borbi protiv ove nepravde.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin