Sudovi su pod velikim pritiskom da donose pravilne odluke u skladu sa zakonom, ali propusti se ipak mogu dogoditi. Na primer, nedostatak svedočenja ili nepravilno utvrđivanje činjenica u postupku mogu dovesti do nepravednih odluka.
Zato je ulaganje žalbe jedan od pravnih lekova koji strankama omogućava korigovanje nepravednih odluka u prvom stepenu.
Strankama koje nisu zadovoljne prvostepenom sudskom odlukom na raspolaganju je pravni lek koji koriguje i doprinosi donošenju zakonite odluke – žalba.
Šta je žalba i kako se koristi kao pravni lek?
Pravo na žalbu je građansko pravo zagarantovano Ustavom. Žalba protiv presude je pravni lek koji se koristi za napad na odluke donete u prvom stepenu.
Ova mogućnost je predviđena Zakonom o parničnom postupku i ima suspenzivni efekat, što znači da se pravnosnažnost presude i izvršenje ožalbene presude sprečavaju ulaganjem žalbe.
Takođe, žalba ima devolutivni efekat, a o njoj odlučuje viši sud od onog koji je presudu doneo u prvom stepenu.
Rok za ulaganje žalbe je vrlo bitan, jer propisuje zakonodavac i iznosi 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude, odnosno osam dana u meničnim i čekovnim sporovima. Nakon isteka roka za žalbu, presuda postaje pravnosnažna i nemoguće je ulaganje žalbe.
Kako podneti žalbu u parničnom postupku u Srbiji?
Žalbu mora podneti osoba sa pravnim interesom, koja se nije odrekla prava na žalbu ili je prethodno nije povukla. Sadržaj žalbe reguliše Zakon o parničnom postupku. Ako se u njoj ne navodi da li se žalba pobija u celini ili delimično, sud će pretpostaviti da se pobija u delu u kojem je žalilac neuspeo u parnici.
Nije potrebno da se u žalbi navodi da li se traži ukidanje ili izmena presude.
U žalbi se mogu predložiti novi dokazi i činjenice, ali samo ako se ne može dokazati da žalilac nije znao za njih ranije ili je sud sprečio njihovo iznošenje u prvostepenom postupku.
Na primer, ukoliko neko podnese tužbu za naknadu štete zbog udesa koji se dogodio na raskrsnici, a sud prvostepenom presudom odbije tužbu, žalbu na tu presudu može podneti samo lice koje ima pravni interes da se žali, odnosno koje je stranka u tom postupku.
U žalbi bi trebalo navesti zbog čega se smatra da je prvostepena presuda neispravna, odnosno šta je to što se osporava u toj presudi. Ako se ne navede da li se presuda pobija u celini ili delimično, sud će smatrati da se pobija samo u onom delu u kojem žalilac nije uspeo u parnici.
Žalba se koristi za kontrolu zakonitosti i tačnosti presude, ali samo uz određena ograničenja.
Koje su osnove i uslovi za podnošenje žalbe?
Zakon o parničnom postupku predviđa tri osnova za podnošenje žalbe:
- Bitna povreda odredaba parničnog postupka,
- Pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje,
- Pogrešna primena materijalnog prava.
Bitna povreda odredaba parničnog postupka se javlja kada sud nije primenio ili je pogrešno primenio odredbu Zakona o parničnom postupku.
Međutim, postoje i nebitne povrede koje sud neće uzeti u obzir jer nisu uticale na zakonitost i pravilnost presude.
Razlika između apsolutnih i relativnih povreda
Zakon o parničnom postupku razlikuje apsolutno i relativno bitne povrede postupka.
Apsolutna povreda postupka
Apsolutna povreda postoji ako je sud nepropisno sastavljen ili je sudio neko ko mora biti isključen, ako je odlučeno o zahtevu koji ne spada u sudsku nadležnost, ili je odlučeno o zahtevu koji je podignut posle roka, itd.
Sve ove povrede stvaraju neoborivu pretpostavku da je presuda nezakonita i nepravilna, i da je ništava. Drugostepeni sud takvu presudu mora da kasira, odnosno ukine.
Sud ima obavezu da po službenoj dužnosti prati sledeće povrede:
- Nepravilan sastav suda,
- Učešće sudije koji je trebalo da bude izuzet ili isključen,
- Presuda doneta od strane sudije koji nije prisustvovao glavnoj raspravi,
- Apsolutna nenadležnost suda,
- Povrede javnog poretka,
- Povrede načela kontradiktornosti.
Stranačka sposobnost i prekoračenje roka za podnošenje žalbe uključuju se u ovu listu. Ostale povrede podnosilac žalbe mora da navede u samoj žalbi.
Relativna povreda postupka
Relativno bitna povreda procesnog prava nastaje kada sud ne primeni ili nepravilno primeni neku normu, što može uticati na donošenje nezakonite presude.
Podnosilac žalbe mora dokazati da je povreda procesne norme uticala na nepravilnu presudu. Sud ne prati ove povrede po službenoj dužnosti.
U praksi se najčešće sreću povrede kod pravila o dokazivanju, kada se svedocima uskrati svedočenje ili kada sud ne odluči o svim zahtevima stranaka.
Žalba ima za cilj da se presuda dopuni u smislu tih zahteva ili kada sud prekorači tužbeni zahtev.
Uticaj pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja
Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje se odnosi na grešku suda u proceni činjenica važnih za donošenje presude. To se obično dešava zbog loše procene dokaza.
Stranke ne mogu da osporavaju činjenice ako nisu reagovale na njih tokom prvog postupka. Zbog toga sud može restriktivno da tumači žalbu.
Isto tako, sud neke činjenice može da smatra nebitnim, ali to ne znači da nisu važne.
Ova greška može biti povezana sa pogrešnom primenom materijalnog prava, kada se ne primeni odgovarajuća pravna odredba ili kada se činjenično stanje pogrešno protumači.
Kako drugostepeni sud može promeniti prvostepenu odluku?
U drugostepenom postupku, sud se obavezuje da pravilno primeni materijalno pravo, nezavisno od predloga podnosioca žalbe. Sud može odbiti žalbu, potvrditi ili promeniti prvostepenu presudu, ili je ukinuti i vratiti na ponovno suđenje.
Ako dođe do povrede materijalnog prava, činjeničnog stanja ili postupka, drugostepeni sud može ukiniti presudu i odlučiti sam ili vratiti predmet prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
U nekim slučajevima, drugostepeni sud može utvrditi drugačije činjenično stanje ili pravno pitanje. Takođe, drugostepeni sud može da preinači prvostepenu presudu, ali samo u slučaju pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja ili pogrešne primene materijalnog prava.
Kada se presuda preinači u drugostepenom postupku, donosi se nova presuda kojom se odlučuje o tužbenom zahtevu.
Međutim, drugostepeni sud ne sme da preinači presudu na štetu podnosioca žalbe koji ju je jedini podneo. Ako sud prekorači tužbeni zahtev i dosudi više nego što je traženo, prvostepena presuda se ukida samo u prekoračenom delu.
Ako se odluči o nečemu drugom, a ne o tužbenom zahtevu, prvostepena presuda se takođe ukida i predmet se vraća na ponovno suđenje. Niži sudovi se obično drže stavova viših sudova iz straha da ne budu pobijani u postupku po novoj žalbi.
Žalbeni postupak u Srbiji: Kako advokatska kancelarija može da pomogne?
Poznavanje žalbenog postupka u parničnom procesu je od velike važnosti kako bi se osiguralo donošenje odluke u skladu sa zakonom.
Ovaj proces u Srbiji može biti složen i zbunjujući, a propuštanje žalbenog roka može imati ozbiljne posledice.
Upravo zbog toga, pomoć koju pruža advokatska kancelarija je velike važnosti. Vaš advokat može uložiti žalbu protiv sudske odluke radi njene izmene ili ukidanja, čime će vam olakšati i ubrzati postupak i obezbediti da vaša prava budu zaštićena.
