Poslednjih par decenija institut (pred)bračnog ugovora je počeo da se primenjuje i na našem podneblju, povlačeći za sobom brojne kontroverze. Polazeći od pretpostavke da je ljubav ono što spaja buduće mladence i razlog zbog kojeg se odlučuju na sklapanje braka, tradicionalno društvo se opravdano pita čemu tranžirati imovinska stanja svakog od njih ponaosob? Predbračni ugovor kao da izražava “Što je moje, to je samo moje” stav strane koja ga zahteva (u praksi su retko obe strane zainteresovane za sklapanje predbračnog ugovora), što za sobom povlači nepoverenje u partnera i u trajanje samog braka.
Imajući u vidu rastuću stopu razvoda braka, potpuno možemo razumeti one koji sklapanjem (pred)bračnog ugovora žele da zaštite ličnu imovinu i vode se poslovicom “Nikad se ne zna šta nosi dan, a šta noć”. U nastavku vam približavamo koncept predbračnog ugovora.
Institut bračnog ugovora u naš pravni sistem uveden je Porodičnim zakonom Republike Srbije koji je stupio na snagu 2005. godine, te je tako detaljno reguslisan odredbama člana 188, u kojima se navodi:
“Supružnici odnosno budući supružnici mogu svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urediti ugovorom (bračni ugovor).”
Važno je istaći da je Porodični zakon Republike Srbije iz 2005. godine, izbrisao razliku između pozitivnog prava Republike Srbije i praktično svih evropskih uporednih zakonodavstava u pogledu postojanja mogućnosti izmene zakonskog bračno-imovinskog režima.
Iako se retko sreće u našoj praksi, institut bračnog ugovora u našem pravu nije skorijeg datuma. Njegovo postojanje ima relativno dugu istoriju. Tako se bračni ugovor pominje još u Srpskom građanskom zakoniku iz 1884. godine. Period posle drugog svetskog rata doneo je zabranu izmene zakonskog režima zajedničke imovine supružnika, koja zabrana je potrajala znatan vremenski period do donošenja važećeg Porodičnog zakona.
Porodičnim zakonom Republike Srbije iz 2005. godine se po prvi put posle više od šest decenija, ustanovljava pravo supružnika i budućih bračnih drugova da izmene zakonski režim zajedničke imovine, i sklope pravni posla kojim će i pro futuro urediti svoje imovinske odnose kako na postojećoj, tako i na budućoj imovini.
Šta reguliše (pred)bračni ugovor?
Bračni ugovor omogućava budućim ili postojećim supružnicima da urede imovinska pitanja u braku ili vanbračnoj zajednici. Zaključenjem ovog ugovora imovina koju supružnici imaju u braku neće automatski biti posmatrana kao bračna tekovina koja se deli na ravne časti – biće podeljena na postojeću (u trenutku zaključenja braka, koja pripada svakome od supružnika lično) i buduću.
Bračni ugovor može biti potpisan pre sklapanja braka (ukoliko do sklapanja braka ne dođe ugovor će se smatrati ništavim jer nije primenjiv), ali može biti napravljen i nakon sklapanja braka. Kao što smo spomenuli, podjednako je pravosnažan u formalnim brakovima i vanbračnim zajednicama, jer su ova dva oblika ličnih odnosa pred zakonom izjednačeni.
Institut bračnog ugovora omogućava budućim i aktuelnim bračnim drugovima da ugovore režim odvojenosti imovine, i da urede svoje odnose u skladu sa načelom slobode ugovaranja, bez do tada postojećih formalnih ograničenja. Ali bitno je istaći da se postojanjem bračnog ugovora ne nastoji narušiti sklad emotivnh odnosa budućih ili aktuelnih supružnika, već se nastoji osigurati da ne dođe do nesklada i dugih, iscrpljujućih sudskih postupaka.
Dakle, (pred)bračni ugovor će definisati koja imovina se u slučaju razvoda ni pod kojim uslovima neće deliti, ali može uticati na više od toga: može promeniti zakonsku pretpostavku i precizirati da se imovina koju supružnici steknu sopstvenim radom u braku u slučaju razvoda neće deliti.
Samim tim, bračni ugovor ne predstavlja instrument zamrzavanja zatečenih imovinskih stanja supružnika u trenutku sklapanja braka, već ovaj pravni posao predstavlja instrument kojim bračni drugovi svoj brak štite, a imovinskopravne odnose u njemu regulišu sporazumno, slobodno menjajući njegov sadržaj u toku trajanja bračne zajednice, u čemu se upravo i ogleda značaj postojanja bračnog ugovora.
Šta ne može biti regulisano (pred)bračnim ugovorom?
U Republici Srbiji se predbračnim ugovorom regulišu uglavnom imovinsko-pravna pitanja, iako se ugovor može odnositi i na odredbe koje se tiču regulisanja svakodnevnog zajedničkog života.
Ono što bračni ugovor ne reguliše je sadržaj koji nije u skladu sa propisima, društvenim poretkom i običajima. Tako predbračni ugovor neće regulisati promenu fizičkog izgleda tokom trajanja braka ili broj intimnih odnosa koje su supružnici obavezni da imaju u datom vremenskom intervalu. Ukoliko predbračni ugovor sadrži ovakve stavke, smatraće se ništavim.
Koja je obavezna zakonska forma (pred)bračnog ugovora?
Bračni ugovor je dvostrano obavezan ugovor, dakle jednako obavezuje oba potpisnika ugovora i njime se isključuje režim zajedničke imovine.
Odredbama člana 188. st. 2. Porodičnog zakona propisano je da se bračni ugovor zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene solemnizovane isprave. A prilikom potvrđivanja ugovora od strane javnog beležnika kao organa overe isti je obavezan da pouči potpisnike ugovora da se njime isključuje režim zajedničke imovine.
Daljim zakonskim odredbama je propisano da ukoliko su ugovorom obuhvaćene nepokretnosti, zabeležba postojanja bračnog ugovora se upisuje u registar nepokretnosti.
Kako bi (pred)bračni ugovor bio punovažan neophodno je da budu ispunjeni određeni uslovi: da oba lica koja ga zaključuju imaju punu poslovnu sposobnost, slobodnu nameru da zaključe ugovor i da je zakonska forma ugovora ispunjena.
Ko može da zaključi (pred)bračni ugovor?
Što se tiče sposobnosti za zaključenje bračnog ugovora primenjuju se odredbe člana 196. Porodičnog zakona Republike Srbije. Zakonodavac je predvideo da bračni ugovor mogu zaključiti budući ili pak aktuelni bračni supružnici. Prema tome nema sumnje da bračni ugovor mogu zaključiti i vanbračni partneri i na taj način regulisati svoje imovinske odnose.
Ko ne može da zaključi (pred)bračni ugovor?
Bračni odnosno predbračni ugovor ne mogu da zaključe lica kod kojih postoje bračne smetnje koje propisuje Porodični zakon Republike Srbije. Na primer: lica koja su već u drugom braku, lica koja su nesposobna za rasuđivanje, lica koja su u krvnom, adoptivnom ili tazbinskom srodstvu, lica istog pola (istopolne vanbračne zajednice), staratelj i štićenik, maloletna lica i lica koja potpisuju predbračni ugovor pod prisilom (odnosno koja za to nemaju slobodnu volju).
Koje su prednosti (pred)bračnog ugovora?
Glavne prednosti sklapanja (pred)bračnog ugovora su sledeće:
- Transparentnost. Vi i vaš partner možete jedno drugom jasno staviti do znanja da određena imovina pripada samo vama i da se neće deliti u slučaju razvoda braka.
- Sigurnost. Vi i vaš partner imate slobodu da se na početku braka dogovorite o tome kako će vaše finansije biti podeljene ako se kasnije rastanete ili razvedete. Ovo bi trebalo da vam uštedi neizvesnost, vreme i stres oko vođenja iscrpljujućih parnica o podeli zajedničke imovine ako se kasnije razdvojite.
- Može uštedeti novac. Izrada (pred)bračnog ugovora košta, ali je znatno jeftinija nego postupak podele zajedničke imovine prilikom razvoda braka.
- Zaštita lične imovine. Vi i vaš partner možete da pristanete da „ogradite“ sentimentalnu imovinu kao što su porodično nasleđe, interes u porodičnom biznisu ili pokloni primljeni od treće strane. Ako predbračni ugovor ima za cilj da sačuva takvu imovinu, manja je verovatnoća da će sud dodeliti deo te imovine drugoj strani u slučaju budućeg razvoda.
- Smanjuje dodatne komplikacije u slučaju razvoda. Određivanje načina na koji će se imovina podeliti prilikom razvoda trebalo bi da dovede do manjeg broja rasprava o finansijama i da rezultira prijateljskim odnosom između partnera u slučaju razvoda.
Ukoliko posedujete privatni biznis (pred)bračni ugovor može zaštititi vaše i interese vaših poslovnih partnera u slučaju da dođe do razvoda braka.
Zaključak
Bračni ugovor je uveden u naš pravni sistem kako bi regulisao imovinskopravne odnose i na taj način sprečio da dođe do nelagodnih sudskih sporova prilikom mogućih nepredvidljivih i neprijatnih životnih mimoilaženja bračnih partnera. Cilj bračnog ugovora nije odraz nepoverenja, neblagodarnosti ili pak oročenja ljubavi već opreza i životnog iskustva praćenog zrelošću.
Stoga, ukoliko ste razumeli značaj bračnog ugovora naša advokatska kancelarija Vam može pomoći da namera očuvanja dobrih partnerskih odnosa i odraza zrelosti bude sprovedena.
