Hraniteljstvo – pojam, uslovi i dejstva zasnivanja

Hraniteljstvo – pojam, uslovi i dejstva zasnivanja

U osnovnim odredbama Porodični zakon obavezuje državu da detetu bez roditeljskog staranja obezbedi zaštitu u porodičnoj sredini uvek kada je to moguće. 

Jedan od oblika takve zaštite je hraniteljstvo, koje se definiše kao odnos između deteta (hranjenika) i odrasle osobe koja se o njemu stara (hranitelj). 

Na strani hranjenika može se naći dete bez roditeljskog staranja, ali i dete koje je pod roditeljskim staranjem, u slučajevima kada postoji posebna potreba da dete živi u drugoj porodici (ako “prirodna” porodica nije u stanju da se brine o detetu sa smetnjama u psiho-fizičkom razvoju ili sa poremećajima u ponašanju). 

Uslovi za zasnivanje hraniteljstva 

Uslovi za zasnivanje regulisani su Porodičnim zakonom, ali bliže uslove za zasnivanje hraniteljstva propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu. 

 

Dele se na materijalne, koji obuhvataju uslove koji treba da se ispune na strani hranjenika (deteta) i hranitelja, i formalne, koji se tiču postupka za zasnivanje hraniteljstva. 

Materijalni uslovi 

Kada je reč o opštoj podobnosti hranjenika, ona obuhvata njegov interes, zatim njegovo maloletstvo, porodični status hranjenika i potrebnu saglasnost sa hraniteljstvom. 

Kao prvi i najvažniji gore navedeni uslov je najbolji interes deteta, iz razloga što je svrha hraniteljstva upravo zaštita deteta, a ona se može ostvariti samo ako je hraniteljstvom zadovoljen gore navedeni uslov.

Hraniteljstvo - Advokat Novi Sad 

Što se tiče uslova na strani hranitelja, odnosno njihove opšte podobnosti, ona obuhvata lična svojstva hranitelja i pripremu za hraniteljstvo. 

Porodični zakon negativnom formulacijom određuje lična svojstva hranitelja, te tako taksativno navodi da hranitelj ne može biti lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava; lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti; lice obolelo od bolesti koja može štetno delovati na hranjenika; lice osuđeno za određena krivična dela (iz grupe krivičnih dela protiv braka i proodice, protiv polne slobode i protiv života i tela). 

Jasno je da ovakva lica nisu sposobna da delaju u najboljem interesu deteta, te je logično zašto ih je zakonodavac izuzeo iz kruga lica koja mogu biti hranitelji. 

Kao drugi uslov na strani hranitelja, kao što je već gore pomenuto, javlja se priprema hranitelja, koju propisuje ministar nadležan za porodičnu zaštitu. 

Formalni uslovi

Formalnim uslovima propisan je postupak zasnivanja hraniteljstva. Nadležan organ za zasnivanje hraniteljstva je organ starateljstva. 

Dejstva hraniteljstva 

Dejstva hraniteljstva kao takva obuhvataju prava i dužnosti hranitelja, kao i prava i dužnosti roditelja.

Hranitelj ima pravo i dužnost da čuva, podiže, vaspitava i da se posebno stara da se dete osposobi za samostalan život i rad. 

Osim gore nevedenih prava, hranitelj ima pravo koje izvire iz njegovog staranja o hranjeniku, a to je pravo na naknadu u skladu sa zakonom. 

Sa druge strane, roditelji deteta koje je na hraniteljstvu, i pored zasnovanog hraniteljstva ostaju u pravnim i faktičkim odnosima sa svojim detetom. 

To podrazumeva zastupanje svog deteta, upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, izdržavanje deteta, kao i održavanje ličnih odnosa sa detetom i odlučivanje o pitanjima koja bitno utiču na život deteta, zajednički i sporazumno sa hraniteljem, slično roditelju koji ne vrši roditeljsko pravo. 

Hraniteljstvo - Advokat Novi Sad

Kako bismo što više približili ustanovu hraniteljstva, podvući ćemo neke osnovne razlike u odnosu na usvojenje, koje je bilo jedna od prethodnih tema o kojoj je bilo reči. 

Suštinska razlika između hraniteljstva i usvojenja je u njihovim dejstvima. 

Hraniteljstvom se ne formiraju roditeljski i srodnički odnosi, dete ne ulazi potpuno u porodicu hranitelja, oni se ne smatraju roditeljima hranjenika, jer dete zadržava uske veze sa roditeljima. 

Dok su kod hraniteljstva prava i dužnosti koje čine sadržinu roditeljskog prava, kao što smo već rekli, podeljene između hranitelja i roditelja, kod usvojenja se prekidaju sve veze između usvojenika i njegovih prirodnih roditelja. 

Još jedna značajna razlika u odnosu na usvojenje jeste prestanak. Dok je usvojenje trajno (može prestati samo poništenjem), hraniteljstvo je privremeno i traje, po pravilu, do punoletstva deteta (osim ako se radi o licu sa psiho-fizičkim smetnjama ili licu na redovnom školovanju), može prestati i raskidom, smrću hranitelja ili deteta, ili pak zasnivanjem usvojenja. 

Nakon prestanka hraniteljstva, o deteta nastavljaju da se staraju roditelji, ukoliko za to postoje uslovi, kada oživljavaju njihova prava i dužnosti. 

Na kraju, želeli bismo da ukažemo na veliki broj slučajeva u praksi u kojima dolazi do zloupotrebe hraniteljstva. 

Neretko se dešavaju situacije u kojima dolazi do zlostavljanja hranjenika, podvođenja, te seksualnog uznemiravanja od strane hranitelja, što se kosi sa osnovnim ciljem hraniteljstva, koji ni u kakvom slučaju ne bi smeo biti povređen i ne bi trebao da se zaboravi, a to je upravo najbolji interes hranjenika, odnosno deteta.