Izdrzavanje između supružnika predstavlja vid zakonskog izdrzavanja, sastoji se u redovnom obezbeđivanju sredstava za zadovoljenje osnovnih životnih, kao i drugih potreba izdržavanog lica.
Predstavlja institut porodičnog prava i regulisano je Porodičnim zakonom („Sl. glasnik RS“, br. 18/2005, 72/2011 – dr. zakon i 6/2015).
Naime, između supružnika postoji uzajamna obaveza izdržavanja dok brak traje, u slučaju prekida zajednice života, te posle prestanka braka.
Za vreme trajanja braka, supružničko izdržavanje se u najvećem broju slučajeva obezbeđuje prećutnim sporazumom supružnika, a o izdržavanju se ne vodi sudski postupak.
Međutim, postoje situacije u kojima je neobezbeđeni supružnik primoran da sudskim putem traži izdržavanje. To su slučajevi kada drugi supružnik troši novac, na primer, na kocku, alkohol, narkotike… i iz tog razloga ne obezbeđuje supružnika i decu.
U drugom slučaju, posle prekida zajedničkog života, odnosno posle razvoda braka supružnik ovo pravo ima i može ga ostvariti sudskim putem.
Uslovi za nastupanje izdržavanja
Porodičnim zakonom propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima.
Prvi uslov koji zakonodavac postavlja obuhvata kako situacije kada supružnik uopšte nema sredstava, tako i kada sredstva koja ima nisu dovoljna, te nije u stanju da zadovolji sve egzistencijalne potrebe.
Što se tiče nesposobnosti za rad, ona može biti trajna ili privremena, potpuna ili delimična, posledica neke bolesti ili starosti, dok nezaposlenost mora biti bez krivice supružnika koji traži izdržavanje (maksimalno angažovanje na nalaženju posla).
Uslov na strani dužnika izdržavanja, odnosno lica od kog se izdržavanje traži, jeste njegova mogućnost da daje izdržavanje, pa se u obzir uzimaju njegovi prihodi, imovina, lične potrebe, obaveze da izdržava druga lica, mogućnost zaposlenja i sticanja zarade, kao i druge okolnosti koje mogu biti od značaja.
Ko nema pravo na izdržavanje?
Zakon predviđa zaštitnu odredbu po kojoj pravo na izdržavanje nema supružnik čiji bi ovakav zahtev predstavljao očiglednu nepravdu za drugog supružnika, kao i onaj supružnik koji je u vreme sklapanja ništavog ili rušljivog braka znao za uzrok ništavosti odnosno rušljivosti.
Kada je reč o očiglednoj nepravdi, na njeno postojanje može ukazivati pojava nasilničkog ponašanja u odnosu na drugog supružnika, kratkotrajnost braka, napuštanje supružnika, kao i mnoge druge situacije koje zavise od konkretnih okolnosti, te navodimo samo neke koje sudska praksa poznaje.
O očiglednoj nepravdi sud ne vodi računa po službenoj dužnosti, već samo ukoliko se stranka pozove na ovu činjenicu.
Trajanje izdržavanja
Trajanje izdržavanja je vremenski ograničeno na pet godina, s tim da se može tražiti da se ono produži, ali jedino pre isteka ovog roka.
Razlozi za produženje izdržavanja mogu biti teška bolest, te starost primaoca izdržavanja, koje mu onemogućavaju da radi. Takođe, ukoliko se razvede dugotrajan brak, a jedan od supružnika nikada nije radio(češće će to biti žena), a nalazi se u godinama kada se stiče pravo na penziju, ili se brine o detetu sa invaliditetom… kao i u drugim situacijama za koje sud utvrdi da su opravdane.
Razlozi moraju postojati u trenutku kada se o ovom zahtevu odlučuje.
Postupak u sporu za izdržavanje pokreće se tužbom, radi se o parničnom postupku kog karakteriše naročita hitnost, a stvarno nadležan je osnovni sud.
