Kazna rada u javnom interesu kao alternativna sankcija

Kazna rada u javnom interesu kao alternativna sankcija

Šta predstavljaju alternativ ne sankcije u našem krivičnom zakonodavstvu?

Alternativne krivične sankcije možemo definisati kao zakonom predviđene represivne mere koje se primenjuju kao zamena kazni zatvora, sa ciljem suzbijanja kriminaliteta, prema učiniocu protivpravnog dela koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo, na osnovu odluke suda donete nakon sprovedenog krivičnog postupka, a prilikom čijeg izvršenja je neophodno vršenje nadzora od strane za to nadležnog organa.

Koje su vrste alternativnih krivičnih sankcija?

Kada govorimo o vrstama alternativnih krivičnih sankcija, naše krivično zakonodavstvo poznaje pet takvih, a to su:

  • Kazna zatvora u prostorijama u kojima osuđeni stanuje – “kućni zatvor” (o ovoj sankciji detaljnije smo pisali u nekom od prethodnih tekstova na našem blogu, te možete pročitati klikom na sledeći link …)
  • Kazna rada u javnom interesu
  • Kazna oduzimanja vozačke dozvole
  • Poravnanje učinioca i oštećenog
  • Uslovna osuda sa zaštitnim nadzorom

U odnosu na zakonodavstva drugih evropskih zemalja u kojima se ove vrste krivičnih sankcija dakako primenjuju u praksi, u našem zakonodavstvu znatno je manji procenat primene istih, tačnije oko jedan posto na godišnjem nivou na kompletno presuđenom kriminalitetu, dok za pojedine gotovo da i ne postoji, ili veoma retko, primena u sudskoj praksi.

U daljem tekstu bliže će biti reči o kazni rada u javnom interesu, kao veoma specifičnoj i jednoj od gore pomenutih sankcija.

Kazna rada u javnom interesu prvi put je uvedena u naš zakonodavni sistem Krivičnim zakonikom iz 2006. godine, a izmenama i dopunama Krivičnog zakonika iz 2009. godine, kazna rada u javnom interesu je mogla biti primenjena i kao sporedna kazna. Takođe u čl. 54 st. 4 Krivičnog zakonika predviđena je mogućnost da novčana kazna ukoliko se ne plati može da se zameni kaznom rada u javnom interesu, tako što će se 1000 dinara zameniti sa 8 časova rada, s tim što rad u javnom interesu ne može biti duži od 360 časova.

Šta predstavlja rad u javnom interesu?

Rad u javnom interesu, kao takav, pre svega podrazumeva društveno koristan rad koji ne vređa ljudsko dostojanstvo, a ne vrši se u cilju sticanja dobiti.

Tumačeći navedenu definiciju dolazimo do zaključka da postoje tri uslova koja moraju da se ispune da bi se radilo o alternativnoj krivičnoj sankciji.

kazna-rada-u-javnom-interesu-kao-alternativna-sankcija-advokat-novi-sad-001.jpg

Prvi uslov, odnosno postojanje društveno korisnog rada, odnosi se na rad koji se vrši u korist društvene zajednice u kojoj učinilac živi, da bi njime učinilac doprineo i otklonio štetu koju je naneo društvu (rad u staračkim domovima, domovima zdravlja, drugim profitnim i neprofitnim ustanovama…).

Drugi uslov da rad ne sme biti takav da vređe ljudsko dostojanstvo, postavljen je tako da štiti lično dostojanstvo kao univerzalno ljudsko pravo koje ni u kom slučaju ne sme biti povređeno.

Treći i poslednji uslov, jeste taj da za rad učinilac ne sme dobiti nikakvu nadoknadu, u suprotnom, izricanje ove sankcije bi izgubilo smisao, jer – rad u javnom interesu predstavlja određeno “vraćanje duga društvu”.

Uslovi primene kazne rada u javnom interesu

Da bi se kazna rada u javnom interesu, kao alternativna krivična sankcija, mogla primeniti u konkretnom slučaju mora se raditi o učinjenom krivičnom delu za koje je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna. Samim tim vidimo da je reč o najlakšim krivičnim delima.

Zatim, pored pomenutog, neophodan je i pristanak učinioca, kojim se isključuje postojanje prinudnog rada. On svoj pristanak može dati pre zaključenja glavnog pretresa.

kazna-rada-u-javnom-interesu-kao-alternativna-sankcija-advokat-novi-sad-001.jpg

Krivičnim zakonikom je izričito propisano da će sud prilikom izricanja ove kazne, imajući u vidu svrhu kažnjavanja, uzeti u obzir vrstu učinjenog krivičnog dela (težinu istog), ličnost učinioca (njegove lične i porodične prilike), kao i njegovu spremnost da obavi rad u javnom interesu.

Trajanje kazne

Zakonodavac je propisao da rad u javnom interesu ne može trajati kraće od šezdeset časova, niti duže od trista šezdeset časova.

Takođe se određuje da rad mora biti obavljen u periodu ne kraćem od mesec dana, a ni dužem od šest meseci.

Bitno je naglasiti da sud svojom odlukom, na osnovu toga što učinilac ispunjava sve svoje obaveze vezane za rad, može skratiti vreme trajanja izrečene kazne za jednu četvrtinu ukupnog trajanja.

Na kraju, želeli bismo da ukažemo na važnost primene alternativnih sankcija, te želju da se u naš pravosudni sistem u budućnosti u većoj meri uvrsti primena pomenutih sankcija, značajnije i kvalitetnije nego što je to do sada bio slučaj, a razloga za to ima mnogo – smanjenje zatvorske populacije, smanjenje troškova, humaniji odnos prema osuđenom licu, šire učešće društvene zajednice prilikom njihove realizacije…