Silovanje kao krivično delo ili kao manipulacija?

Silovanje kao krivično delo ili kao manipulacija?

Ovih dana smo svedoci sve učestalijih naslova u medijima u kojima se kao tema provlači prijavljivanje lica da su navodno izvršila jedno od najtežih krivičnih dela zastupljenih u našem pozitivnom zakonodavstvu, krivično delo silovanja iz čl. 178 Krivičnog zakonika.

Upravo iz tog razloga javila se i potreba da napišem ovaj tekst, te da pokušam da objasnim građanima šta zapravo predstavlja sam pojam ovog krivičnog dela, koliko je zapravo ovo krivično delo društveno opasno, a i na koji način se može manipulisati sa ovim krivičnim delom zarad sticanja određene dobiti, odnosno nanošenja štete licu koje se prijavljuje.

Za postojanje krivičnog dela silovnje neophodno je da izvršilac prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnje da će neposredno napasti na život ili telo to lice ili njemu blisko lice.

Silovanje kao krivično delo

Pored ovog osnovnog oblika krivičng dela silovanje postoje i kvalifikovani oblici ovog krivičnog dela, te je zakonodavac predvideo da će se učinilac teže kazniti ukoliko je krivično delo učinjeno od strane više lica ili je nastupila teška telesna povreda lica koje je oštećeno ovim krivičnim delom. Najteži oblik ovog krivičnog dela je predviđen ukoliko je prilikom izvršenja krivičnog dela nastupila smrt oštećenog ili je krivično delo učinjeno prema detetu, u tom slučaju učinilac ovog krivičnog dela će se kazniti zatvorom u trajanju od najmaje 10 (deset) godina ili doživotnim zatvorom.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela sastoji se od sile ili pretnje koja mora da prethodi samoj obljubi ili sa njom izjednačenog čina od strane izvršioca ovog krivičnog dela. U praksi su zastupljeni različiti stavovi, pa je tako i moguće da krivično delo silovanje postoji i ako izvršilac u nameri da izvrši krivično delo pre toga omami žrtvu sedativima, drogama ili drugim vrstama opijata koja imaju za cilj da žrtva ne pruža otpor ili da se dovede u besvesno stanje.

Međutim, postavlja se pitanje da li je za postojanje ovog krivičnog dela dovoljan i sam nepristanak žrtve, a bez odsustva radnje koja se ogleda primenom sile ili pretnje od strane izvršioca?

Odgovor na ovo pitanje je svakako negativan. Da bi krivično delo silovanje postojalo neophodno je da je izvršilac preduzeo radnju koja se ogleda u primeni sile nad pasivnim subjektom ili pretnje da će neposredno napasti na život i telo pasivni subjekt ili njemu blisko lice.

Dokazivanje silovanja

Ovo krivično delo samo po sebi je relativno lako dokazivo ako pasivni subjekt odmah po izvršenju krivičnog dela prijavi sam događaj nadležnim državnim organima. Imajući u vidu da se radi o jednom od najtežih krivičnih dela zastupljenih u našem pozitivnom zakonodavstvu gde je zaprećena visoka kazna zatvora, pa čak i doživotni zatvor, tužilaštvo u ovakvim slučajevima obezbeđuje materijalne dokaze kroz razne dokazne radnje kao što su uvidjaj, medicinska veštačenja i dr…

Međutim značajne poteškoće za dokazivanje, kao i za krivični progon izvršioca ovog krivičnog dela se ogledaju u tome što pasivni subjekt nad kojim je krivično delo izvršeno ovo ne prijavi u relativno kratkom roku. Sa gubitkom vremena dolazi se do potpunog odsustva materijalnih dokaza, te ostaje samo reč pasivnog subjekta i prijavljenog lica.

Silovanje kao krivično delo

U tim slučajevima ukoliko i dodje do suđenja, sudovi su prinuđeni da poklone veru ili okrivljenom ako negira navode inkriminisane radnje koja mu se stavlja na teret ili oštećenom. Tada sudovi imaju veliki problem, a presudu uvek donose nakon sprovedenog suočenja i na osnovu slobodnog sudijskog uverenja.

U ovakvim konkretnim slučajevima, gde pasivni subjekti ovako teško krivično delo koje je navodno učinjeno na njihovu štetu prijavljuju posle dužeg vremenskog perioda, koji se nekada ogleda i u decenijskom razmaku od navodnog događaja, državni organi bi trebali da preispitaju sa posebnom pažnjom, te da samo kada postoje čvrsti materijalni dokazi, jasno i nedvosmisleno kazivanje pasivnog subjekta, uverljivo obrazloženje zbog čega događaj nije ranije prijavljen, donesu odluku da li će pokrenuti krivični progon.

 

Ukoliko bi tužilaštvo u konkretno ovim slučajevima krivični postupak pokretalo samo na osnovu iskaza pasivnog subjekta, posle toliko vremena, stvorila bi se pravna nesigurnost u kaznenom pravu, a što bi dalo podsticaj i nekim dugim licima koja zapravo nisu oštećena da zarad svog ličnog interesa, averzije prema nekom licu ili nanošenja štete drugom krenu masovno da prijavljuju da su žrtve silovanja, i ne samo to, već bi se na ovaj način bacila i senka na one prave žrtve silovanja koje prolaze kroz ogromne fizičke i psihičke posledice sa kojima se suočavaju čitavog života.

Silovanje kao krivično delo Advokat u Novom Sadu

Naša zemlja je ratifikovala Konvenciju o sprečavanju i borbi nasilja nad ženama i nasilja u porodici ( Istanbulska konvencija), a koja konvencija u čl. 36 definiše da je krivično delo izvršeno ako ne postoji pristanak pasivnog subjekta čak i u odsustvu sile ili pretnje, međutim naše pozitivno zakonodavstvo još uvek nije promenilo zakonske odredbe čl. 178 Krivičnog zakonika u kojima je kao radnja izvršenja ovog krivčnog dela jasno usmerena na primenu sile ili pretnje od strane izvršioca.

Stava sam da bi sama promena bitnog obeležja ovog krivčnog dela, odnosno odstupanje od sadašnjeg zakonodavnog rešenja, a u cilju prilagođavanja sa Istanbulskom konvencijom u praksi stvorila mnogo problema jer bi sudovi sa poteškoćama donosili odluke da li je okrivljeni zaista izvršio krivično delo ili nije.

Sigurno je da će u dogledno vreme doći do izmena i dopuna Krivičnog zakonika i u ovom delu koje se odnosi na Krivična dela protiv polnih sloboda, a kako bi se naše zakonodavstvo prilagodilo sa ratifikovanom konvencijom. U ovom konkretnom slučaju, zakonodavac treba da predvidi neko potpuno novo krivično delo, ili da postojećem krivičnom delu doda jedan blaži, privilegovani oblik krivičnog dela koji bi predviđao mogućnost obljube ili sa njom izjednačenog čina bez prisustva sile ili pretnje, uz prisustvo nevoljnog elementa od strane pasivnog subjekta.

Dr Gvozden M. Grgur, advokat