Starateljstvo – pojam, pravila, dejstva i prestanak

Starateljstvo pojam, pravila, dejstva i prestanak
Sadržaj

Starateljstvo predstavlja deo porodičnog prava, s obzirom da je regulisano zakonom koji reguliše porodičnopravnu oblast (poseban deo Porodičnog zakona iz 2005. godine).

Šta je starateljstvo?

Starateljstvo predstavlja oblik zaštite lica koja ne mogu samostalno da se staraju o sebi. U kategoriju ovih lica spadaju maloletnici bez roditeljskog staranja, kao i punoletna i/ili stara lica koja ne mogu da se brinu o sebi, te su zbog toga lišena poslovne sposobnosti.

Ljudi često koriste termin “starateljstvo” za vršenje roditeljskog prava. Iako su ova dva pojma prilično slična, ipak imaju i značajne razlike. Starateljstvo podrazumeva brigu i zaštitu maloletnog lica bez roditeljskog staranja ili punoletnog lica bez poslovne sposobnosti, dok je kod roditeljskog prava predmet brige i zaštite dete koje ima jednog ili oba roditelja (samostalno ili zajedničko sprovođenje roditeljskog prava o kojem se odlučuje prilikom razvoda braka).

Ko može biti staratelj?

Staratelj može biti samo ono lice koje ima lična svojstva i sposobnosti koje ga kvalifikuju za pravilno obavljanje dužnosti staratelja. Lična svojstva i sposobnosti u svakom pojedinačnom slučaju proverava nadležni Centar za socijalni rad, koji donosi odluku o podobnosti lica. Prednost se uvek daje srodnicima i supružnicima. Da bi neko lice bilo staratelj, potreban je njegov izričit pristanak.

Starateljstvo pojam, pravila, dejstva i prestanak

Porodični zakon ne propisuje konkretno koje osobine treba da poseduje staratelj, ali zato jasno naglašava ko ne može biti staratelj:

  • Lice koje je potpuno ili delimično lišeno poslovne sposobnosti
  • Lice koje je potpuno ili delimično lišeno roditeljskog prava
  • Lice čiji su interesi u suprotnosti sa interesima štićenika
  • Lice od koga se, s obzirom na njegove lične odnose sa štićenikom, roditeljima štićenika ili drugim srodnicima, ne može očekivati da će pravilno obavljati poslove starateljstva.

Kada govorimo o vrstama staratelja, one su određene prema broju lica koja su pod starateljstvom, te tako postoje individualni ili kolektivni staratelj, prema trajanju starateljske dužnosti može biti stalan i privremen, dok se prema tome da li je staratelj posebno postavljeno lice ili je staratelj sam organ starateljstva, oni dele na posredne i neposredne.

Staratelj je dužan da organu starateljstva (Centar za socijalni rad) podnosi redovne izveštaje o svom radu početkom svake kalendarske godine za prethodnu kalendarsku godinu.

Koje su dužnosti staratelja?

Starateljstvo stvara određena prava i obaveze. Staratelj je dužan da se odgovorno i savesno brine o štićeniku, a staranje obuhvata sledeće aspekte:

  • Staranje o ličnosti – čuvanje, podizanje, vaspitavanje i priprema štićenika za samostalni život. Ukoliko ne žive zajedno, staratelj je dužan da redovno posećuje štićenika i informiše se o uslovima u kojima štićenik živi.
  • Zastupanje – Staratelj je dužan da zastupa štićenika na isti način na koji roditelj zastupa dete. O bitnim pitanjima, kao što su školovanje, medicinski zahvati i pravna pitanja, staratelj se konsultuje sa organom starateljstva.
  • Pribavljanje sredstava za izdržavanje – Staratelj je dužan da pribavi i obezbedi sredstva za izdržavanje štićenika. Sredstva mogu dolaziti iz štićenikovih prihoda i imovine, od lica koja su dužna da izdržavaju štićenika, sredstava socijalne zaštite.
  • Upravljanje i raspolaganje imovinom štićenika – Staratelj raspolaže imovinom štićenika koju ovaj nije stekao radom, ali uz prethodnu saglasnost organa starateljstva.

Starateljstvo pojam, pravila, dejstva i prestanak

Prilikom preduzimanja ovih radnji od strane staratelja, kao glavno uporište treba da stoji, iznad svega, njegova savesnost.

Kada staratelj biva razrešen starateljstva?

Starateljstvo može prestati i razrešenjem dužnosti, bilo da je inicijativa Centra za socijalni rad ili samog staratelja. 

Staratelj se može i razrešiti svoje dužnosti, ako je iz bilo kog razloga ne obavlja ili ako zloupotrebljava prava – odnosno grubo zanemaruje dužnosti staratelja, ili da je nastupila neka okolnost zbog koje on ne bi mogao biti postavljen za staratelja. Organ starateljstva (Centar za socijalni rad) dužan je da razreši staratelja u roku od 30 dana od dana kada utvrdi da on obavlja dužnost staratelja nesavesno ili da bi za štićenika bilo korisnije da mu se za staratelja postavi drugo lice. Staratelj i sam može zatražiti da bude razrešen dužnosti, a razrešenje će nastupiti u narednih 60 dana od momenta podnošenja zahteva.

Ko može biti štićenik?

Štićenik može biti lice koje je maloletno ili punoletno, u zavisnosti od toga o kojoj vrsti starateljstva je reč. On se prvenstveno, ako je to moguće, smešta u srodničku porodicu, s obzirom da postoji pretpostavka da je to u njegovom najboljem interesu.

Starateljstvo pojam, pravila, dejstva i prestanak

Ukoliko ima imovinu, potrebno je izvršiti popis i procenu vrednosti, što čini stalna komisija organa starateljstva.

Maloletni štićenik je dete bez roditeljskog staranja, a po Porodičnom zakonu smatra se da je dete bez roditeljskog staranja u sledećim slučajevima:

  • Ako dete nema žive roditelje.
  • Ako su roditelji nepoznati ili je njihova adresa prebivališta nepoznata.
  • Ako su roditelji lišeni roditeljskog prava i/ili poslovne sposobnosti.
  • Ako roditelji nemaju poslovnu sposobnost jer su i sami maloletni.
  • Ako su roditelji lišeni prava na čuvanje i odgajanje deteta.
  • Ako se roditelji ne staraju o detetu ili se staraju na neodgovarajući način.

Štićenik koji je navršio 10. godinu života i koji je sposoban za rasuđivanje ima pravo da predloži lice koje će mu biti postavljeno za staratelja.

Pored maloletnog postoji i punoletni štićenik – lice koje je pravosnažnom sudskom odlukom delimično ili u potpunosti lišeno poslovne sposobnosti, što se reguliše Zakonom o vanparničnom postupku

Stavljanje pod starateljstvo

Organ nadležan za postupak stavljanja pod starateljstvo jeste organ starateljstva. On pokreće postupak po službenoj dužnosti. Inicijativu za pokretanje ovog postupka mogu podneti bilo ustanove, državni organi ili građani.

Mesno je nadležan organ starateljstva prema mestu prebivališta, odnosno boravišta štićenika, a ako se štićeniku ne mogu utvrditi ni prebivalište, ni boravište, mesna nadležnost se određuje prema mestu gde je štićenik nađen (u slučaju napuštenih beba).

Odluku o stavljanju pod starateljstvo donosi organ starateljstva. Odluka sadrži plan staranja, a njome se odlučuje o izboru staratelja i smeštaju štićenika. Ako štićenik ima imovinu, popis i procenu vrednosti imovine štićenika vrši stalna komisija organa starateljstva.

Postupak stavljanja pod starateljstvo karakterišu naručita hitnost, tajnost i isključenje javnosti.

Kada starateljstvo prestaje?

Starateljstvo prestaje kada prestane potreba štićenika za starateljstvom.

Kada se radi o maloletnom štićeniku, starateljstvo prestaje u sledećim slučajevima:

  • Kada maloletni štićenik navrši osamnaestu godinu života
  • Kada štićenik stekne potpunu poslovnu sposobnost pre punoletstva (zaključenjem braka ili kada postane roditelj)
  • Kada bude usvojen
  • Kada bude doneta pravnosnažna sudska odluka o vraćanju roditeljskog prava, odnosno o sticanju ili vraćanju poslovne sposobnosti roditelju maloletnog štićenika. 

Starateljstvo takođe može prestati i kada roditelj koji se nije starao o detetu ili se starao na neodgovarajući način promeni ponašanje i počne da se stara na način koji je odgovarajući.

Sa druge strane, kada je reč o punoletnom štićeniku, starateljstvo prestaje kada se licu vrati poslovna sposobnost, odnosno kada se donese pravnosnažna odluka o vraćanju poslovne sposobnosti.

Pored gore navedenih, u oba slučaja, starateljstvo prestaje kada štićenik umre.

Prestankom starateljstva prestaju prava i dužnosti staratelja.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin