Sklapanjem Ugovora o doživotnom izdržavanju je strogo formalan posao. Šta to znači? To znači da se takav ugovor mora sastaviti u posebnoj formi koja mora ispuniti obavezne elemente koje propisuje zakon. Takav ugovor zahteva solemnizaciju kod javnog beležnika i tek nakon toga počinje da proizvodi pravno dejstvo.
Obaveze primaoca i davaoca izdržavanja
U današnjem vremenu Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključuje se često i daje određenu sigurnost osobama koje strahuju da zbog starosti, lošeg zdravlja ili nekih drugih razloga neće moći da se staraju same o sebi.
Sklapanjem ugovora o doživotnom izdržavanju primalac izdržavanja (izdržavano lice) saglasan je da davalac izdržavanja (lice koje pruža negu i pomoć) nakon smrti primaoca dobije u svojinu određenu imovinu kao naknadu za doživotno izdržavanje. Davalac se potpisivanjem ovog ugovora obavezuje da izdržava primaoca do njegove smrti i da ga posle smrti sahrani.
Ugovor o doživotnom izdržavanju regulisan je članom194. Zakona o nasleđivanju:
“Ugovorom o doživotnom izdržavanju obavezuje se primalac izdržavanja da se posle njegove smrti na davaoca izdržavanja prenese svojina tačno određenih stvari ili kakva druga prava, a davalac izdržavanja se obavezuje da ga, kao naknadu za to, izdržava i da se brine o njemu do kraja njegovog života i da ga posle smrti sahrani.”
Primalac izdržavanja ugovorom može obuhvatiti samo stvari ili prava postojeća u trenutku zaključenja ugovora. Ako šta drugo nije ugovoreno, obaveza izdržavanja naročito obuhvata obezbeđivanje stanovanja, hrane, odeće i obuće, odgovarajuću negu u bolesti i starosti, troškove lečenja i davanja za svakodnevne uobičajene potrebe.
Dakle, obaveza davaoca je da primaocu obezbedi stanovanje, hranu, odeću, obuću, lečenje ili neke druge posebne zahteve koje se nalaze u ugovoru. Takođe, davalac je u obavezi da osim ovih materijalnih stvari obezbedi primaocu i posetu prijatelja ili porodice, posetu različitim kulturnim događajima ili ustanovama, obezbedi literaturu za čitanje itd, ukoliko to primalac izdržavanja izrazi kao potrebu.
Materijalno i nematerijalno izdržavanje
Još jedna zanimljiva informacija: osnov punovažnosti Ugovora o doživotnom izdržavanju ne ogleda se u pružanju materijalnih dobara. Davalac izdržavanja može brinuti o ličnoj higijeni, mentalnom zdravlju primaoca, praviti mu društvo, pripremati jelo i piće. U brojnim slučajevima primalac izdržavanja ima zadovoljavajuće materijalne prihode, ali ne i osobu koja bi o njemu brinula. Tu nastupa uloga davaoca doživotnog izdržavanja.
Međutim, ako u Ugovoru o doživotnom izdržavanju nije jasno precizirano na kakva se davanja odnosi, podrazumeva se da se odnosi na sve stavke propisane članom 194. Zakona o nasleđivanju, o kojem je gore bilo reči. Visina izdržavanja treba da bude usklađena sa potrebama primaoca i mogućnostima davaoca doživotnog izdržavanja.
Ugovor o doživotnom izdržavanju u ime trećeg lica
Moguće je sklopiti Ugovor o doživotnom izdržavanju u ime trećeg lica, ali tada to lice, primalac izdržavanja, neće biti ugovorna strana, nego samo korisnik ugovora. Recimo, dve osobe mogu sklopiti Ugovor o doživotnom izdržavanju treće. Nakon smrti primaoca izdržavanja, ugovorne strane razmenjuju ugovorena materijalna dobra kao naknadu za izdržavanje.
Stvari koje morate znati pri sklapanju ugovora o doživotnom izdržavanju
Važna stvar koju treba znati jeste da se, uglavnom, troškovi koje je imao davalac u toku izdržavanja ne poklapaju sa stvarima koje je stekao.
Bitna stvar kod ovog Ugovora je aleatornost. Šta znači aleatornost? Aleatornost ugovora znači da se u momentu njegovog zaključenja ne zna koliko dugo će on biti na snazi, niti kolike su tačno obaveze ugovornih strana. Ukoliko aleatornosti nema kod Ugovora o doživotnom izdržavanju, on je ništavan. U praksi bismo to najbolje objasnili na dva primera.
- Kada aleatornost postoji, Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je sa licem koje je relativno dobrog zdravlja skladno njegovim godinama. Za to lice se ne zna koliko dugo će živeti niti kolike će njegove potrebe biti u budućnosti, već se može pretpostaviti da će vrednost davanja izdržavanja moći da dostigne približnu vrednost imovine koju davalac izdržavanja treba da dobije nakon smrti primaoca izdržavanja.
- Kada aleatornost ne postoji, Ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen je npr. sa licem koje je teško bolesno ili pred smrt. Tu je jasno da ne postoji srazmera između davanja koje davalac izdržavanja treba da pruži i vrednosti imovine koju će steći nakon smrti primaoca izdržavanja. Ovakav Ugovor o doživotnom izdržavanju se lako može poništiti.
Aleatornost je zapravo neizvesnost. Dakle, može se desiti da primalac izdržavanja sačini ugovor u svojoj 70. godini kao primalac izdržavanja i da narednih 5, 10 ili 15 godina nema potrebe za staranjem o njemu, niti da ima nekih posebnih troškova. U tom slučaju davalac je mnogo više stekao od onoga što je dao ali to nije mogao znati u momentu zaključenja Ugovora.
Međutim, situacija može biti i obrnuta. Neko sačini ugovor u svojoj 60. godini kao primalac izdržavanja i nakon kratko vremena se razboli. Davalac će u tom slučaju imati troškove lečenja primaoca izdržavanja, moraće svakodnevno da se stara o njemu i da ga neguje, do kraja njegovog života iako u momentu zaključenja nije bilo naznaka da će do ovakvog stanja doći nakon kratkog vremena od zaključenja Ugovora. U tom slučaju je davalac može imati više troškova od vrednosti stečenih dobara.
Pored uslova Aleatornosti, koji je najčešće pitanje prilikom zaključenja ovakvih Ugovora, uslovi nekada mogu biti i odobrenje organa starateljstva ili utvrđenje psihičke sposobnosti primaoca izdržavanja putem veštačenja koje prethodi i kasnije čini sastavni deo Ugovora o doživotnom izdržavanju.
Za sačinjenje Ugovora o doživotnom izdržavanju najbolje je angažovati stručnu pomoć kako bi se sprečile eventualne nepravilnosti i ugovor uspešno mogao održati na snazi. Isto tako, ukoliko se smatra da je Ugovor sačinjen na štetu primaoca izdržavanja, od najveće važnosti je reagovati pravovremeno i adekvatnim radnjama u cilju poništenja takvog ugovora, kako bi se zaštitili interesi primaoca izdržavanja
Poništenje ugovora o doživotnom izdržavanju
Dakle, ugovor se može poništavati iz više razloga, a to je najpre izostanak jednog ili više bitnih uslova koji se po zakonu smatraju obaveznim za važenje Ugovora o doživotnom izdržavanju.
Ovaj Ugovor u praksi najčešće poništavaju naslednici primaoca izdržavanja nakon ostavinskog postupka, kao lica sa pravnim interesom ili poverioci. Isto tako, i same stranke mogu zahtevati poništenje ili raskidanje Ugovora.
Davaocu izdržavanja će pripasti imovina koju primalac izdržavanja ima u momentu sklapanja Ugovora o doživotnom izdržavanju. Primaocu je zabranjeno da preciziranu imovinu otuđi, pokloni drugoj osobi, optereti ili uništi. Ukoliko to učini može uslediti tužba za raskid ugovora o doživotnom izdržavanju od strane davaoca izdržavanja. Davalac u tom slučaju može zahtevati da mu se vrati sve što je do tog momenta dao na ime davanja izdržavanja.
Do raskida ugovora, takođe, može doći ukoliko odnosi izmedju ove dve strane postanu nepodnošljivi ili poremećeni. Tada obe strane imaju pravo da zahtevaju poništenje ugovora.
Ako dođe do punovažnog raskida Ugovora o doživotnom izdržavanju, primalac izdržavanja je dužan da plati naknadu za do tog momenta primljena davanja i usluge. Ako se Ugovor o doživotnom izdržavanju raskida isključivo zbog postupaka jedne ugovorne strane, druga ima pravo da dobije pravičnu naknadu.
Ukoliko je davalac izdržavanja fizičko ili pravno lice, koje se u okviru svog zanimanja brine o primaocu izdržavanja (medicinska ili gerontološka sestra, doktor, agencija i slično), a prethodno nije dobilo saglasnost nadležnog organa starateljstva, Ugovor će se smatrati ništavim. Saglasnost se daje u formi Rešenja.
Da li je Ugovor o doživotnom izdržavanju prenosiv?
Ugovor o doživotnom izdržavanju je neprenosiv. Primalac izdržavanja nema pravo da prenese obavezu doživotnog izdržavanja na drugo lice, dok davalac izdržavanja može ovlastiti druge osobe da preuzmu deo ili kompletne obaveze vezane za potrebe primaoca izdržavanja.
U slučaju smrti davaoca izdržavanja ova obaveza prelazi na njegovog bračnog partnera ili na potomke ukoliko oni pristanu na izvršavanje ove obaveze i produženje Ugovora o doživotnom izdržavanju. Ukoliko ne pristanu ugovor se raskida ali u tom slučaju oni nemaju pravo da traže naknadu za izdržavanje. Ako bračni partner ili potomci nisu sposobni za izvršavanje ove obaveze oni mogu tražiti naknadu za izdržavanje od primaoca. Sud određuje visinu naknade, sagledavajući imovno stanje primaoca.
Kada primalac izdržavanja umre, davalac izdržavanja može da uknjiži na svoje ime nepokretnost koja je bila predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju. Od dokumentacije je potreban dokaz o smrti primaoca izdržavanja i primerak Ugovora o doživotnom izdržavanju.
Davalac izdržavanja ne nasleđuje dugove primaoca izdržavanja. Oni pripadaju naslednicima. Predmet Ugovora o izdržavanju nije i ne može biti deo zaostavštine (nasleđa).
Naslednici preminulog primaoca izdržavanja mogu tražiti raskid Ugovora ukoliko davalac izdržavanja ne ispuni svoje obaveze i ne snosi troškove sahrane, kao što je Ugovorom dogovoreno.
Kada je ugovor o doživotnom izdržavanju ništav?
Ugovor o doživotnom izdržavanju može biti ništav u jednom od sledećih slučajeva: ako je Ugovor fiktivan, ako je predmet Ugovora neodređen ili nepostojeći (ili zakonski nedozvoljen), ukoliko je jedna od ugovornih strana pristala na sklapanje Ugovora pod prisilom ili ucenom, ukoliko ne postoji Rešenje organa starateljstva, zbog izvesne smrti primaoca izdržavanja i sl.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je takođe ništav ako nije jednaka razmera razmene dobara između primaoca i davaoca izdržavanja. Ukoliko jedno od njih daje drastično više nego druga ugovorna strana, umesto Ugovora o doživotnom izdržavanju bolje je sklopiti Ugovor o poklonu.
Ugovor o doživotnom izdržavanju mogu poništiti isključivo naslednici primaoca izdržavanja. Vremenski rok za poništenje Ugovora je godinu dana od datuma saznanja za njegovo postojanje ili najkasnije tri godine nakon smrti primaoca izdržavanja.
Ugovor o doživotnom izdržavanju sa srodnicima
Ugovor o doživotnom izdržavanju se može zaključiti i sa srodnicima – deca, roditelji, unuci – u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležničke solemnizovane isprave. Između ova dva pravna akta postoji razlika.
Javnobeležnički zapis je ugovor koji javni beležnik sklapa na osnovu instrukcija koje dobija od ugovornih strana. Javnobeležnička solemnizovana isprava podrazumeva unapred napisan Ugovor o doživotnom izdržavanju, koji javni beležnik solemnizuje.
Javni beležnik proverava Ugovor o doživotnom izdržavanju i utvrđuje da li su ispoštovani svi uslovi sklapanja ovog Ugovora. Javni beležnik upozorava ugovorne strane da imovina koja je predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju ne može biti deo zaostavštine i ne može je naslediti niko, čak ni nužni naslednici. Upozorenje se unosi u solemnizacionu klauzulu javnobeležničke solemnizovane isprave.
Ako je predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju nepokretnost, Zakon o javnom beležništvu predviđa da je za sklapanje Ugovora nadležan javni beležnik na čijem teritorijalnom području se nepokretnost nalazi. Ukoliko je veći broj nepokretnosti predmet Ugovora o doživotnom izdržavanju, veći broj beležnika će biti uključen – odnosno svaki beležnik sa područja na kojem se nekretnina nalazi.
Naposletku, ističemo da je Ugovor o doživotnom izdržavanju jedan od najčešće sklapanih pravnih poslova. Za ovaj Ugovor vezuju se brojni parnični postupci, kao i glasine oko njegove česte upotrebe radi izigravanja zakona i sl. Međutim, sačinjen pravilno i sproveden savesno, on predstavlja jedan od najsolidnijih Ugovora u današnjem pravnom sistemu iz kog obe ugovorne strane imaju benefite.
