Šta je ugovor o lizingu?
Ugovor o lizingu predstavlja ugovor zaključen između davaoca lizinga sa jedne strane i primaoca lizinga sa druge strane, kojim se davalac lizinga obavezuje da na primaoca lizinga prenese ovlašćenje držanja i korišćenja predmeta lizinga, na određeno vreme, u kome primalac lizinga uživa sve koristi, ali i snosi sve rizike u vezi sa vlasništvom, a primalac lizinga se obavezuje da mu za to plaća ugovorenu naknadu, tzv. lizing naknadu u ugovorenim rokovima.
Ovaj ugovor zaključuje se u pisanoj formi, i njime se utvrđuju vrednost zakupljenih dobara, rok lizinga (iznajmljivanja), visina i način plaćanja zakupnine (dinamika plaćanja i obročnost otplate i visina rata).
U daljem tekstu bliže će biti reči o finansijskom lizingu, čija specifičnost u odnosu na ostale vrste lizinga se ogleda u tome što nakon isteka ugovora korisnik finansijskog lizinga postaje vlasnik predmeta, ukoliko je tako naznačeno u ugovoru, kao i to što korisnik finansijskog lizinga snosi sve troškove i rizike u vezi s predmetom lizinga (održavanje, osiguranje i registracija). Pored navedenog, ono što ovu vrstu lizinga čini “posebnom” jeste to da je on u nadležnosti NBS i utiče na kreditnu sposobnost primaoca lizinga.
Koje obaveze ima davalac finansijskog lizinga?
Davalac lizinga ima obavezu da pribavi predmet lizinga od isporučioca koga odredi primalac lizinga, a može ga odrediti i sam davalac lizinga. Radi izvršenja ove obaveze davalac lizinga sa isporučiocem lizinga zaključuje ugovor o isporuci.
Takođe, davalac lizinga ima obavezu da predmet lizinga zaštiti od evikcije, odnosno da oslobodi predmet lizinga svih mogućih pravnih nedostataka, kako bi državina primaoca lizinga bila neometana.
Koje su obaveze primaoca finansijskog lizinga?
Kao osnovna obaveza primaoca lizinga javlja se obaveza plaćanja naknade koja predstavlja iznos koji primalac lizinga plaća davaocu za korišćenje predmeta lizinga.
Šta kada primalac lizinga zadocni sa isplatom rata?
U slučaju zadocnjenja od strane primaoca lizinga Zakon o finansijskom lizingu pravi razliku u odnosu na to da li se radi o zadocnjenju sa isplatom prve ili isplatom kasnijih rata.
Te tako ukoliko primalac lizinga zadocni sa isplatom prve rate, davalac lizinga može da raskine ugovor.
Ukoliko posle isplate prve rate zadocni sa isplatom jedne ili više rata čiji ukupan iznos doseže četvrtinu ukupne naknade, davalac može da raskine ugovor ili da zahteva isplatu ostatka naknade zajedno sa kamatom.
Ako želi raskid ugovora davalac lizinga je dužan da primaocu lizinga ostavi primeren rok za izvršenje obaveze plaćanja lizing naknade. U slučaju da on ni tada ne izvrši svoju obavezu, ugovor se raskida po sili zakona.
U slučaju raskida zbog neplaćanja naknade, davalac lizinga ima pravo na povraćaj predmeta, kao i pravo na naknadu pretrpljenje štete koja treba da bude takva da davaoca lizinga dovede u položaj u kome bi bio da je primalac lizinga ispunio obavezu u skladu sa ugovorom.
Pored plaćanja lizing naknade, primalac lizinga ima obavezu preuzimanja predmeta lizinga na način i u vreme i na mestu predviđenim ugovorom.
Zatim, predmet lizinga mora da koristi sa pažnjom dobrog privrednika, što bi značilo da je primalac lizinga dužan da predmet lizinga koristi u skladu sa ugovorom i namenom predmeta lizinga.
U obavezi je da održava predmet lizinga u ispravnom stanju i na njemu da vrši potrebne popravke, kao i da osigura predmet lizinga od rizika koji su predviđeni ugovorom, ukoliko nije drugačije određeno.
