Vršenje i lišenje roditeljskog prava; postupci u ovakvim sporovima

Vršenje i lišenje roditeljskog prava; postupci u ovakvim sporovima

Vršenje roditeljskog prava 

Vršenje roditeljskog prava, u odnosu na to da li ono vrši samo jedan ili pak oba roditelja, može biti zajedničko i samostalno

Oblici vršenja roditeljskog prava 

Zajedničko vršenje roditeljskog prava, kao oblika staranja, karakterističan je za roditelje koji vode zajednički život, dok drugi ovakav oblik, odnosno samostalno vršenje roditeljskog prava, karakteriše promena bračnog statusa nakon razvoda braka ili slučaj prekida zajednice života. 

Daleko kompleksnije posledice javljaju se kada ja reč o drugom gore pomenutom obliku, odnosno kada dođe do slučaja gde jedan roditelj sam vrši roditeljsko pravo. 

Vršenje roditeljskog prava

Članom 77 Porodičnog zakona propisano je u kojim to situacijama dolazi do samostalnog vršenja roditeljskog prava, te tako predviđa da će do toga doći ukoliko je drugi roditelj nepoznat, ili je umro, ili je potpuno lišen roditeljskog prava odnosno poslovne sposobnosti, te ukoliko samo on živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o vršenju roditeljskog prava. 

Zatim na osnovu odluke suda kada roditelji ne vode zajednički život, a nisu zaključili sporazum o vršenju roditeljskog prava ili su ovakav sporazum zakljucili, ali sud smatra da isti nije u najboljem interesu deteta.   

Lišenje roditeljskog prava 

Do lišenja roditeljskog prava dolazi u situacijama kada je potrebno zaštititi dete od postupaka roditelja. Ovo je mera koju može izreći jedino sud. 

Da li će sud odlučiti hoće li ono biti potpuno ili delimično zavisi od okolnosti slučaja, odnosno u zavisnosti od stepena i težine povrede roditeljskog prava.  

Potpuno lišenje roditeljskog prava jeste najstroža mera, a Porodični zakon kao razloge za izricanje ovakve mere navodi zloupotrebu prava ili grubo zanemarivanje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. 

Koja se ponašanja ubrajaju pod gore pomenutim navedenim zakonom je striktno propisano. 

Krivična dela koja, ako su izvršena, predstavljaju razlog za lišenje roditeljskog prava propisana su Krivičnim zakonikom, a to su krivično delo Zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica (čl. 193 KZ-a) i krivično delo Kršenje porodičnih obaveza (čl. 196 KZ-a). 

Vršenje roditeljskog prava

Lišenje roditeljskog prava, bilo ono potpuno ili delimično, nije trajna mera, te ono može biti vraćeno kada prestanu razlozi zbog kojih je roditelj bio lišen roditeljskog prava. 

Postupci u sporu za vršenje i lišenje roditeljskog prava 

Ovi postupci su parnični, pokreću se tužbom. 

Aktivno legitimisana lica za pokretanje ovih postupaka jesu dete, roditelji deteta i organ starateljstva, kada se radi o tužbi za vršenje roditeljskog prava, dok tužbu za lišenje može podneti i javni tužilac, a za vraćanje roditeljskog prava i roditelj koji je bio lišen istog. 

Neke od naročitih karakteristika ovih postpaka jesu hitnost, te da je javnost isključena, a sud nije vezan granicama tužbenog zahteva. 

Sve gore izneto jeste u cilju zaštite interesa i prava slabije strane, jer nam, nažalost, sudska praksa pokazuje da postoji veliki broj slučajeva u kojima roditelji zloupotrebljavaju svoja prava i zanemaruju svoje dužnosti, a sve to nauštrb svog deteta.