Ugovor o radu je osnovni dokument kojim se zasniva radni odnos između poslodavca i zaposlenog. Njegova svrha nije samo da formalizuje početak rada, već i da jasno odredi ključna prava, obaveze i uslove pod kojima se posao obavlja. Zakon o radu predviđa da se ugovor zaključuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku, a radni odnos može biti zasnovan na neodređeno ili određeno vreme. Kada zaposleni počne da radi uz znanje poslodavca, a pisani ugovor nije zaključen na vreme, zakon polazi od toga da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Zbog toga dobro sastavljen ugovor o radu nije administrativna formalnost, već važan instrument pravne sigurnosti za obe strane. Za poslodavca on smanjuje prostor za nesporazume i proceduralne propuste, a za zaposlenog predstavlja osnov za razumevanje radnog mesta, zarade, radnog vremena i drugih bitnih uslova rada.
Šta ugovor o radu mora da sadrži
Zakon precizno navodi obavezne elemente ugovora o radu. Među najvažnijima su naziv i sedište poslodavca, lični podaci zaposlenog, vrsta i stepen stručne spreme kada su uslov za konkretne poslove, naziv i opis poslova, mesto rada, vrsta radnog odnosa, datum početka rada, radno vreme, kao i podaci o zaradi i rokovima isplate.Kod ugovora na određeno vreme mora da bude navedeno i trajanje ugovora, kao i osnov za takvo angažovanje. Važno je napomenuti da pored standardnog radnog odnosa, zakon poznaje i specifične oblike rada van radnog odnosa, kao što je ugovor o dopunskom radu.
Posebno je važno da opis posla ne bude suviše opšt. Formulacije koje ostavljaju preširok prostor za tumačenje mogu kasnije otvoriti pitanja oko stvarnih obaveza zaposlenog, odgovornosti i eventualnih izmena uslova rada. Isto važi i za odredbe o zaradi: u praksi je korisno da budu dovoljno jasne da zaposleni može da razume osnovnu zaradu, elemente za obračun i rokove isplate. Zakon dopušta da pojedini elementi budu uređeni i drugim aktima poslodavca, ali u tom slučaju ugovor treba da naznači akt na koji se upućuje.
Ugovor na neodređeno i ugovor na određeno vreme
Ugovor o radu može biti zaključen na neodređeno ili određeno vreme. Kada trajanje nije posebno navedeno, smatra se da je ugovor zaključen na neodređeno vreme. To je polazno pravilo zakona i zato je formulacija o trajanju ugovora jedna od najvažnijih stavki svakog nacrta.
Razlike, prava i obaveze koje prate ugovor o radu na određeno i neodređeno vreme često su predmet interesovanja i poslodavaca i zaposlenih, a precizna formulacija o trajanju ugovora je jedna od najvažnijih stavki svakog nacrta. To može biti potreba vezana za rok, izvršenje određenog posla ili nastupanje određenog događaja. Opšte pravilo je da se sa istim zaposlenim jedan ili više ugovora na određeno vreme mogu zaključiti za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca, pri čemu prekid kraći od 30 dana ne prekida taj kontinuitet. Zakon poznaje i izuzetke, na primer kod zamene privremeno odsutnog zaposlenog ili rada na projektu. Ako je ugovor na određeno vreme zaključen suprotno zakonu ili zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku ugovora, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
Da li postoji zvaničan obrazac ugovora o radu
U praksi se često traži „obrazac ugovora o radu“, ali zakon ne funkcioniše tako što propisuje jedan univerzalan formular za sve poslodavce. On propisuje obavezan sadržaj ugovora, a način rasporeda tih odredbi može da varira. Drugim rečima, obrazac postoji kao praktičan model dokumenta, ali njegova pravna valjanost zavisi od toga da li sadrži sve elemente koje zakon traži. To je razlog zbog kog različiti poslodavci koriste različite šablone, iako svi moraju da pokriju ista suštinska pitanja.
Dobar obrazac ugovora o radu obično prati sledeći redosled: podaci o ugovornim stranama, radno mesto i opis poslova, mesto rada, trajanje radnog odnosa, datum stupanja na rad, radno vreme, zarada i druga primanja, upućivanje na opšti akt kada je to potrebno, završne odredbe i potpisi. Ugovor se zaključuje u najmanje tri primerka, od kojih se jedan predaje zaposlenom.
Primer kako može da izgleda struktura ugovora
Naravno, svaki ugovor treba prilagoditi konkretnom poslodavcu i radnom mestu, ali pojednostavljen primer strukture može da izgleda ovako:
1. Podaci o stranama
Naziv poslodavca, sedište, matični podaci gde je primenljivo, kao i ime i adresa zaposlenog.
2. Radno mesto i opis posla
Naziv pozicije i sažet, ali jasan opis poslova koje zaposleni obavlja.
3. Mesto rada
Tačno mesto rada, odnosno način određivanja mesta rada kada priroda posla to zahteva.
4. Trajanje ugovora
Naznaka da li je ugovor zaključen na neodređeno ili određeno vreme, a kod ugovora na određeno i razlog i trajanje.
5. Početak rada i radno vreme
Datum stupanja na rad i podatak da li je radno vreme puno, nepuno ili skraćeno.
6. Zarada i isplata
Iznos osnovne zarade na dan zaključenja ugovora, elementi za obračun i rokovi isplate.
Kako se ugovor o radu popunjava
Pravilno popunjavanje ugovora počinje od jednostavne, ali često zanemarene stvari: svi podaci moraju biti međusobno usklađeni. Naziv radnog mesta treba da odgovara opisu posla, vrsta ugovora mora da prati stvarnu potrebu poslodavca, a datum početka rada ne bi smeo da prethodi potpisivanju ugovora. Pošto zakon traži da ugovor bude zaključen pre stupanja zaposlenog na rad, dobro je da se potpisivanje i primopredaja primerka reše unapred, a ne prvog dana rada „u hodu“.
Kod ugovora na određeno vreme naročito je važno da osnov ne ostane nedorečen. Nije dovoljno samo navesti da je ugovor privremen; potrebno je da postoji zakonski prihvatljiv razlog i da bude jasno zašto je trajanje unapred određeno. Slično tome, kod odredbi o zaradi nije preporučljivo ostati na nejasnim formulacijama koje zaposleni ne može praktično da razume. Što je tekst precizniji, to je manji rizik od kasnijih sporova oko tumačenja.
U praksi se često proverava i da li ugovor upućuje na pravilnik o radu, kolektivni ugovor ili drugi akt kada se na tim mestima uređuju detalji o zaradi, radnom vremenu i drugim pravima. To nije samo tehničko pitanje. Ako se ugovor poziva na drugi akt, taj akt treba da bude jasno određen i da postoji u trenutku zaključenja ugovora.
Posebnu pažnju treba obratiti i na zapošljavanje nerezidenata. Ugovor o radu sa strancem zahteva dodatnu proceduru koja uključuje pribavljanje odgovarajućih dozvola za boravak i rad, što direktno utiče na sadržaj i validnost samog ugovora.
Najčešće greške kod sastavljanja ugovora o radu
Jedna od najčešćih grešaka je oslanjanje na generički šablon bez prilagođavanja konkretnom radnom mestu. Druga je korišćenje ugovora na određeno vreme tamo gde objektivan razlog nije jasno prepoznatljiv. Česta greška je i nepotpun opis posla, kao i unošenje odredbi o zaradi koje više zbunjuju nego što objašnjavaju. Posebno je rizično da zaposleni počne da radi pre nego što je pisani ugovor zaključen, jer zakon za takvu situaciju vezuje značajne posledice.
Potrebna vam je pomoć oko ugovora o radu?
Ukoliko imate nedoumica u vezi sa sastavljanjem, tumačenjem ili popunjavanjem ugovora o radu, naš tim advokata vam stoji na raspolaganju za stručne konsultacije. Pravovremena provera ugovora može biti važna kako bi njegova sadržina bila jasno definisana i usklađena sa važećim propisima, kao i sa konkretnim potrebama i interesima ugovornih strana. Kontaktirajte nas ukoliko želite pravnu podršku prilikom pripreme ili pregleda ugovora o radu.
Često postavljana pitanja o ugovoru o radu
1. Da li ugovor o radu mora biti u pisanom obliku?
Da. Zakon o radu izričito nalaže da se ugovor o radu zaključuje u pisanom obliku pre stupanja zaposlenog na rad. Ukoliko poslodavac ne zaključi ugovor u pisanom obliku, a zaposleni stupi na rad, smatra se da je zasnovan radni odnos na neodređeno vreme.
2. Koliko najduže može trajati ugovor o radu na određeno vreme?
Opšte pravilo je da ugovor na određeno vreme može trajati najduže 24 meseca (sa prekidima ili bez njih). Postoje izuzeci, kao što su rad na projektu, zamena privremeno odsutnog lica ili zapošljavanje novoosnovanog poslodavca, gde ovaj period može biti i duži.
3. Šta je probni rad i koliko može da traje?
Ugovorom o radu može se ugovoriti probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih poslova. Probni rad može trajati najduže šest meseci. Pre isteka vremena za koji je ugovoren probni rad, i poslodavac i zaposleni mogu otkazati ugovor sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.
4. Može li poslodavac promeniti ugovorene uslove rada bez mog pristanka?
Za promenu ugovorenih uslova rada (poput promene radnog mesta, zarade ili mesta rada), poslodavac je dužan da zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu. Uz aneks se dostavlja i pismeno obaveštenje koje sadrži razloge za ponudu, rok za izjašnjavanje i pravne posledice eventualnog odbijanja.
5. Koja je razlika između ugovora o radu i ugovora o dopunskom radu?
Ugovor o radu podrazumeva zasnivanje klasičnog radnog odnosa (puno ili nepuno radno vreme), dok je ugovor o dopunskom radu specifična forma angažovanja van radnog odnosa. On se zaključuje sa licem koje već radi puno radno vreme kod drugog poslodavca, i to najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
6. Šta se dešava ako u ugovoru nije navedeno vreme trajanja?
Ukoliko u ugovoru o radu nije izričito navedeno da se zaključuje na određeno vreme, po zakonu se smatra da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.
