Ostavinski postupak ili ostavinska rasprava vodi se u cilju utvrđivanja naslednika i zaostavštine preminulog lica. U pitanju je vanparnični postupak koji je regulisan Zakonom o vanparničnom postupku i Zakonom o nasleđivanju
Ostavinski postupak – Procedura
Kada lice umre ili bude proglašeno za umrlo (po posebnoj proceduri), matičarska služba vrši upis u matičnu knjigu umrlih. Matičarska služba dužna je da u roku od 30 dana od dana sprovedenog upisa u knjigu umrlih dostavi nadležnom sudu izvod iz matične knjige umrlih.
Sastavljanje smrtovnice
Odmah po prijemu izvoda, sud donosi Rešenje kojim poverava javnom beležniku sastavljanje smrtovnice. Nadležnost javnog beležnika određuje se prema poslednjem prebivalištu preminulog lica. Treba napomenuti da za lica koja prebivalište nemaju u Republici Srbiji, nadležnost javnog beležnika odrediće se prema mestu nalaženja zaostavštine ili bar pretežnog dela zaostavštine. Javni beležnik će u roku od 30 dana sačinjenu smrtovnicu dostaviti sudu nadležnom za vođenje ostavinskog postupka.
Smrtovnica će se sačiniti na osnovu podataka dobijenih od srodnika umrlog ili od drugih lica koja mogu dati relevantne podatke. Smrtovnica će se sastaviti bez obzira na postojanje imovine.
Popis i procena imovine ostavioca
Prilikom sačinjavanja smrtovnice, javni beležnik će pronađenu imovinu preminulog lica popisati i izvršiti procenu ukoliko to naloži sud ili zahteva neko od naslednika (ili legatara i poverilaca). Popis obuhvata celokupnu imovinu koja se nalazi u posedu umrlog lica u trenutku njegove smrti, a imovinu koja nije u vlasništvu preminulog lica, a nalazi se u njegovom posedu javni beležnik će popisati i naznačiti podatke o vlasniku. Pored navedenog, javni beležnik zabeležiće sve poznate poverioce, potraživanja i dugove umrlog.
Nepokretnosti će se popisati pojedinačno, sa naznačenjem preciznim naznačenjem zemljišno-knjižnih podataka, ako su poznati. Pokretna imovina se može popisati pojedinačno ili prema vrsti, rodu, broju i dr.
Popis se vrši u prisustvu dva punoletna svedoka. U zapisnik se unosi pojedinačno sva pokretna i nepokretna imovina ostavioca i naznačava se njena vrednost. Ukoliko nije moguće tačno proceniti vrednost određenog dela imovine, može se zatražiti procena od strane veštaka. Naslednici i legatari mogu prisustvovati popisu i proceni zaostavštine, a po završetku ovog procesa svim licima koja učestvuju u ostavinskom postupku dodeljuje se primerak zapisnika, kako bi mogli da se sa istim upoznaju i podnesu eventualne prigovore.
Učesnici postupka mogu podneti prigovore na popis ili procenu u roku od osam dana od prijema zapisnika o popisu i proceni imovine. Po ovom prigovoru rešava sud nadležan za vođenje ostavinskog postupka. Nakon sačinjenja smrtovnice, popis i procene imovine koja će predstavljati predmet rasprave zaostavštine.
Trajanje ostavinske rasprave i privremene mere
Trajanje ostavinske rasprave je neizvesno. Do okončanja ostavinskog postupka ponekad mogu proći meseci ili čak godine, što može ugroziti zaostavštinu, ukoliko je u pitanju roba koja može izgubiti na kvalitetu ili je zaostavština u posedstvu osobe koja bi mogla na nju izvršiti negativan uticaj. Iz navedenih razloga Zakon o vanparničnom postupku predviđa mere kojima se zaostavština može obezbediti, kao i privremene mere kojima se mogu ostvariti prava naslednika.
Mere mogu uključivati imenovanje privremenog staraoca zaostavštine (dragocenosti mogu biti predate na čuvanje sudu ili javnom beležniku, dok se pitanje naslednika ne reši), odvajanje zaostavštine od imovine naslednika, pečaćenje nekretnine ili njenih delova i slično.
Recimo, ukoliko preminulo lice, ostavilac, ostavi u zaostavštinu maloletnom licu dragocenost, koju maloletno lice može dobiti u posed punoletstvom, određuju se privremene mere kojima će dragocenost biti zaštićena dok naslednik ne ispuni uslove da dođe u posed iste.
Donošenje rešenja od strane suda
Ostavinski sud može doneti rešenje kojim će vođenje postupa poveriti javnom beležniku. U tom slučaju, ukoliko za to ne postoje smetnje, dalju raspravu sprovešće javni beležnik koji je sačinio smrtovnicu. Ovde ćemo istaći da će se postupak obustaviti u slučaju da se utvrdi da ne postoji imovina koja bi predstavljala zaostavštinu ili ukoliko postoji samo pokretna imovina – a niko od zakonskih naslednika ne zahteva vođenje postupka. Lica koja su zakonski naslednici mogu kasnije tražiti pokretanje ostavinske rasprave.
Ostavinska rasprava – ročište i izjave naslednika
Ostavinski postupak, narodski poznat i kao ostavinska rasprava, predviđen je da bude brz i efikasan, kako bi naslednici što pre došli u posedstvo nasleđenih dobara.
Za raspravljanje zaostavštine odrediće se ročište za koje će se učesnicima lično dostaviti pismeni poziv. Sud će pozvati učesnike da na zakazano ročište donesu pismeno zaveštanje (testament) ili ispravu o usmenom testamentu ukoliko postoje. Ujedno, ukoliko je postojalo deponovano sudsko zaveštanje sud će u pozivu obavestiti učesnike o postojanju istog.
Lica koja su pozvana kao zakonski naslednici mogu se do kraja rasprave izjasniti da li biraju prihvatanje ili neprihvatanje nasledstva.
Nasleđe se ne može prihvatiti delimično ili pod uslovom – ili se prihvata ili se odbija. Ukoliko jedan od naslednika odluči da se odrekne nasledstva u korist drugog, smatra se da je prihvatio nasledstvo i ustupio svoj deo drugom naslediku, što predstavlja ugovor o poklonu. Ako naslednici prihvate nasleđe, oni samim tim prihvataju i dugove ostavioca, ali samo do visine iznosa nasleđene imovine.
Naslednici se o prihvatanju ili odbijanju nasleđa mogu izjasniti i pismeno, pre ročišta. U slučaju nedolaska ili izostanka izjašnjenja uzeće se zakonska pretpostavka da su se nasledstva prihvatili. Jedan naslednik se ne može u ime drugog odreći nasleđa.
Odbijanje nasleđa u prvom ostavinskom postupku se ne odnosi na naknadno pronađenu imovinu – naslednik se o istoj ponovno izjašnjava.
Izjave naslednika ne mogu da se opozovu, ali ako se tokom ostavinskog postupka sazna za nove okolnosti, koje naslednik u momentu davanja izjave nije znao, on može izmeniti svoju izjavu. Ako je naslednička izjava data pod pretnjom ili je naslednik na drugi način ucenjen da se odrekne nasledstva, izjavu može pobiti parničnim postupkom.
U slučaju da su među strankama sporne činjenice od kojih zavise njihova prava, prekinuće se raspravljanje zaostavštine. U tom slučaju, stranke će biti upućene da u određenom roku pokrenu parnični postupak pred sudom, odnosno poseban postupak pred državnim organom.
Ovo naročito važi (i najčešće se u praksi dešava) u slučaju kada se osporava validnost testamenta, kada se osporava validnost ugovora o doživotnom izdržavanju ili drugog pravnog posla kojim je ostavilac raspolagao svojom imovinom, veličina naslednog dela, nedostojnost naslenika, nužni deo, i drugo.
Na kraju, kada se konačno utvrdi zaostavština i naslednici, ta lica će se proglasiti za naslednike Rešenjem o nasleđivanju. Rešenje o nasleđivanju ne može biti delimično, uvek mora biti potpuno i odnosi se samo na naslednike koji su prihvatili zaostavštinu i učestvovali u postupku. Naslednici koji su se iz bilo kog razloga odrekli zaostavštine mogu pokrenuti parnični postupak kojim će ostvariti prava koja im pripadaju.
Žalba na rešenje ostavinske rasprave
Bez obzira da li je zaostavština raspravljana na sudu ili kod javnog beležnika, naslednici koji su prihvatili svoj deo nasledstva, ukoliko nisu zadovoljni raspodelom odnosno ishodom ostavinske rasprave, mogu podneti žalbu nadležnom sudu.
Rok za žalbu na ostavinsku raspravu je 15 dana od dana kada je dostavljeno rešenje o ostavinskom postupku.
Kome pripada zaostavština bez naslednika?
Zaostavština bez naslednika dodeljuje se Republici Srbiji. Nakon smrti ostavioca, ukoliko naslednika nema, biće objavljen oglas u Službenom glasniku i na tabli suda, da se jave sve osobe koje smatraju da imaju pravo na zaostavštinu. Ukoliko se u vremenskom roku od godinu dana ne javi niko, nakon isteka roka naslednik je Republika Srbija.
Kada se ostavinski postupak ne održava?
Ostavinski postupak se neće održati ili će biti obustavljen ako se ispostavi da ostavilac u svom posedu nije imao nepokretnu imovinu – ili ukoliko je imao na korišćenje ugovorom o doživotnom izdržavanju. Takođe, ako je ostavilac imao samo pokretnu imovinu, a niko od naslednika ne želi raspravu zaostavštine, ostavinski postupak neće biti održan.
Sastavljanje testamenta
Ostavilac može svoj testament sačiniti samostalno i on će proizvoditi pravno dejstvo, bez obzira da li su o sačinjenom zaveštanju navedeni svedoci. Ipak, ukoliko se u jednom pismenom zaveštanju navedu i dva svedoka, taj testament može biti podoban da se deponuje u sud.
Zašto je važno deponovati testament u sud? Sud će primljeni testament čuvati u svojoj arhivi, i po obaveštenju o smrti ostavioca, testament će biti izvađen iz arhive i proglašen (pročitan) u prisustvu dva punoletna svedoka, kada postaje punovažan. Na ovaj način se isključuje bojazan da bi testament mogao da bude izgubljen, oštećen i slično. S druge strane, testament koji je ostavilac čuvao na mestu po svom izboru može biti izgubljen, sakriven ili u određenim okolnostima i zloupotrebljen.
Testamentom se pobraja imovina, kao i naslednici kojima će ona pripasti nakon otvaranja testamenta. Naravno, naslednici su ti koji imaju poslednju reč u pogledu prihvatanja testamentalnih delova zaostavštine.
Usmeni testament
Takođe treba navesti i da testament može biti i usmen! Ovo samo u izuzetnim prilikama, kada je opravdana nemogućnost sastavljanja pismenog zaveštanja. Ostavilac svoju poslednju volju izražava usmeno, pred tri prisutna svedoka. Svedoci sačinjavaju dokument koji se sastoji od izražene volje ostavioca, a dokument se čita na sudu. Ukoliko dokument ne postoji svedoci će biti saslušani pojedinačno na sudu, gde pod zakletvom treba da ponove poslednju volju ostavioca.
Posebno ćemo istaći da se u slučaju postojanja Ugovora o doživotnom izdržavanju, sva imovina koja je predmet tog ugovora – neće raspravljati. Drugim rečima, ta imovina ne predstavlja zaostavštinu, davalac izdržavanja po Ugovoru o doživotnom izdržavanju slobodan je da se uknjiži kao novi vlasnik nepokretnosti. Naslednici imaju pravo da ovaj ugovor poništavaju prema zakonom predviđenim uslovima.
Validnost testamenta
Validnost testamenta zavisi od brojnih faktora. Kao najvažniji jeste uslov sposobnosti za rasuđivanje ostavioca. U slučaju kada postoji sumnja u sposobnost rasuđivanja ostavioca, pre sačinjenja testamenta on se može podvrgnuti psihijatrijskom veštačenju, kojom prilikom će veštak potvrditi njegovu testamentalnu sposobnost – odnosno sposobnost da ostavi punovažan testament.
Određene vrste testamenta, ipak, zahtevaju zakonom propisanu formu (usmeno zaveštanje), te ukoliko se ta forma ne ispuni, ono će biti nepodesno za proizvođenje dejstva. Takođe, testament se može osporavati i ukoliko se sumnja u njegovu autentičnost. U tom slučaju, najčešće se angažuje veštak olografske struke koji veštači autentičnost potpisa ostavioca.
Ko plaća troškove ostavinskog postupka?
Troškove ostavinskog postupka plaćaju naslednici ostavioca. Ukoliko se ostavinski postupak vodio pred sudom, plaća se sudska taksa na Rešenje o nasleđivanju, kada rešenje postane punopravno. Ako se ostavinski postupak vodio kod javnog beležnika, naplaćuje se fiksna taksa prema utvrđenoj tarifi, koja predstavlja naknadu za rad javnog beležnika.
Budući da je nasledno pravo kompleksno, savet naše kancelarije je da se svi učesnici ostavinskih postupaka ili lica koja nameravaju da sačine svoj testament, najpre informišu o svojim pravima, obavezama, kao i pravima drugih učesnika u postupku. Stručna pravna pomoć svakako je najefikasniji način obezbeđenja vaših pravnih interesa.
