U Republici Srbiji nasleđivanje je pravno regulisano Zakonom o nasleđivanju koji predviđa dva osnovna načina nasleđivanja – zakonsko i testamentarno (zaveštajno) nasleđivanje.
Ostavilac svojim odlukama – punovažnim testamentom ili ugovorom o doživotnom izdržavanju može celokupnu svoju imovinu ili njen deo pokloniti drugim licima, koja nisu u naslednom redu, na taj način povređujući imovinska prava zakonskih naslednika. To su nužni naslednici. Nužni naslednici uskraćena prava na nasledstvo, odnosno nužni deo, mogu potraživati na sudu, u parničnom postupku.
Više o nužnim naslednicima i ostvarivanju prava na nužni deo vam donosimo u nastavku.
Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici, kao posebna kategorija zakonskih naslednika, predstavljaju lica kojima zbog bliskog srodstva sa ostaviocem po samoj sili zakona pripada određeni deo zaostavštine – tzv. nužni deo.
Zakonom o nasleđivanju tačno je propisan određeni krug lica koja pripadaju ovoj kategoriji, a po zakonskom redu nasleđivanja su pozvana na nasleđe, s tim da se pravi razlika između dve grupe nužnih naslednika.
- U prvoj grupi nalaze se lica kojima pravo na nužni deo pripada bez prethodno ispunjenih dodatnih uslova, a to su ostaviočevi: potomci, usvojenici i njihovi potomci, bračni drug, roditelji, usvojilac, braća i sestre, dedovi i babe i ostali preci.
- Drugu grupu ove vrste naslednika obuhvataju usvojilac iz nepotpunog usvojenja, ostaviočeva braća i sestre, njegovi dedovi i babe i njegovi ostali preci, s tim da oni, za razliku od prve grupe lica, moraju ispuniti uslov koji podrazumeva trajnu nesposobnost za privređivanje, bez da imaju nužna sredstva za život.
Šta je nužni deo?
Nužni deo predstavlja deo zaostavštine kojim ostavilac nije mogao da raspolaže.
Zakonom se prilikom određivanja nužnog dela jasno pravi razlika između naslednika koji pripadaju prvom naslednom redu i ostalih naslednika.
Prvim pomenutim nužnim naslednicima, odnosno ostaviočevim potomcima, usvojenicima i njihovim potomcima i bračnom drugu pripada polovina zakonskog dela, dok ostalima pripada trećina istog, a način izračunavanja nužnog dela zakon izričito propisuje.
Koliki je nužni deo nasledstva?
Nužni deo se određuje u odnosu na zakonski deo koji određenom nasledniku pripada. Da bi se utvrdio zakonski deo koji pripada svakome od naslednika potrebno je prvo utvrditi vrednost celokupne zaostavštine. Za vrednost zaostavštine procenjuje se celokupna ostaviočeva imovina, sva imovina koju je ostavio putem testamenta, svi pokloni koje je dodelio zakonskim naslednicima bez obzira na nasledni red, kao i svi pokloni koje je u poslednjih godinu dana života dao drugim fizičkim licima.
Dobijena vrednost zaostavštine se umanjuje za ostaviočeve dugove, kao i za troškove procene i popisa imovine.
Kako bi pravo na nužni deo uopšte postojalo, naslednik mora biti pozvan na nasleđivanje po osnovu zakona. Deo zaostavštine koji bi mu na taj način pripao je osnov za izračunavanje nužnog dela.
Kod procene visine nužnog dela takođe razlikujemo dve kategorije naslednika:
- Naslednici čiji nužni deo iznosi polovinu zakonskog dela: ostaviočevi potomci, rođeni ili usvojeni, kao i njihovi potomci, i ostaviočev bračni drug
- Naslednici čiji nužni deo iznosi trećinu zakonskog dela: svi ostali nužni naslednici
Primer izračunavanja nužnog dela:
Ostavilac ima dete, kćerku, kojoj bi trebalo da pripadne njegova celokupna imovina, ali u testamentu je sve što je imao ostavio svom bratu. Ostavilac se time oglušio na prvi nasledni red (dete) i svu imovinu prepisao srodniku iz drugog naslednog reda (brat). Kćerka je ovim činom zakinuta za nužni deo nasledstva, ali može potraživati svoja prava tužbom za povredu nužnog dela, na osnovu čega će joj pripasti polovina ostaviočeve imovine, dok će bratu takođe pripasti jedna polovina umesto celokupne imovine, kako je testamentom bilo predviđeno.
Kada dolazi do povrede prava na nužni deo?
Kao što smo već spomenuli, povreda nužnog dela može biti učinjena poklonom ili testamentom, te nastupa u slučaju ako je vrednost ostaviočevih zaveštajnih raspolaganja i poklona učinjenih nužnom nasledniku ili licu umesto koga ovaj dolazi na nasleđe manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela.
S tim u vezi, kao dužnici nužnog naslednika mogu se javiti zaveštajni (testamentalni) naslednici i isporukoprimci (legatari).
Kako ostvariti pravo na nužni deo?
Nužni naslednik svoje pravo ostvaruje nakon što su namireni ostaviočevi poverioci, a pre nego što isporukoprimci (legatari) ostvare svoje pravo.
Zaveštajni naslednici i legatari su zapravo dužni deo imovine nužnim naslednicima i oni srazmerno svojim naslednim delovima duguju nužni deo. Ukoliko njihovi srazmerni delovi nisu dovoljni da se namiri nužni deo, nužni naslednik može tražiti i vraćanje poklona kako bi se došlo do pune vrednosti nužnog dela.
Pokloni se vraćaju obrnutim redosledom od onog kojim su poklanjani – prvo se vraća poklon koji je najkasnije dat, pa ako to i dalje nije dovoljno da se namire nužni naslednici onaj koji je dat pre toga i tako redom. Ukoliko je više poklona učinjeno istovremeno oni se vraćaju srazmerno.
Zakonom o nasleđivanju je predviđeno da ako ostavilac nije testamentom ništa ostavio nužnim naslednicima, njima se isplaćuje novčana protivvrednost nužnog dela. Na zahtev nužnog naslednika sud može odrediti da mu pripadne određeni deo stvari i prava iz zaostavštine.
Ova razlika je od značaja i kada se nužni deo traži putem posebne tužbe, jer se tužbe razlikuju u odnosu na prirodu nužnog dela.
Pravo na nužni deo može se ostvariti u ostavinskom postupku isticanjem zahteva za namirenje nužnog dela, koji može biti u novčanoj protivvrednosti, te tada ima obligacionopravni karakter, ili pak zahtevati određeni udeo na stvari koja čini zaostavštinu (stvarnopravni karakter – stan, parcele, itd.). Dakle, nužni deo može biti zasnovan na obligacionom pravu ili stvarnom pravu, a značano je oceniti koji je od njih, jer utiče na sadržinu tužbe koja se može podneti ukoliko dužnik nužnog dela nužnom nasledniku ovo pravo ne prizna.
Tada će ostavinski sud pred kojim se vodio ostavinski postupak uputiti nužnog naslednika na pokretanje parničnog postupka kako bi ostvario svoje pravo.
Pokazalo se da u sudskoj praksi neretko dolazi do podnošenja posebne tužbe i pokretanja parničnog postupka radi ostvarivanja prava na nužni deo čiji je ishod u većini slučajeva usvajanje tužbenog zahteva, te redukcija zaveštanja.
Nužni naslednik ne odgovara za ostaviočeve dugove, ali samo do visine nužnog dela. Ako prima veći deo nasledstva od onog koji mu pripada po pravilima o nužnom nasleđivanju, odgovara za dugove za razliku koja prelazi nužni deo.
U kom vremenskom roku se može potraživati nužni deo?
Rokovi u kojima nužni naslednici mogu zahtevati nužni deo su sledeći:
- Ako se nužni deo isplaćuje kao novčana protivvrednost rok je 3 godine od proglašenja zaveštanja, ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem i 3 godine od ostaviočeve smrti ukoliko je povređen poklonom.
- Ukoliko se nužni deo daje kao određeni deo stvari i prava iz zaostavštine smanjenje zaveštajnih raspolaganja se može tražiti u roku od 3 godine od proglašenja zaveštanja, a vraćanje poklona u roku od 3 godine od ostaviočeve smrti.
Pravo na nužni deo se u praksi često ostvaruje sporazumom između nužnih i testamentarnih naslednika s jedne i poklonoprimaca sa druge strane, kojim se utvrđuje ostvarivanje prava na nužni deo. Međutim, ako do sporazuma ne dođe nužni naslednici mogu pokrenuti posebnu tužbu kako bi ostvarili svoja prava.
Sadržina tužbe se, kao što smo spomenuli, razlikuje u odnosu na to da li je nužni deo po svojoj prirodi obligaciono ili stvarno pravo.
Ograničenje prava na nužni deo
Zakon o nasleđivanju Republike Srbije prepoznaje dva ograničenja prava na nužni deo, a to su:
Delimično ili potpuno isključenje nužnih naslednika
Ostavilac može putem testamenta isključiti jednog ili više nužnih naslednika, ako su se nužni naslednici ogrešili o njega povredom neke zakonske ili moralne obaveze. Primer ogrešenja može biti grub i nemaran odnos, krivično delo prema ostaviocu ili članovima njegove porodice, poročan i nepošten stil života i slično.
Kako bi isključenje bilo punovažno mora biti u prikladnom obliku u testamentu, u kojem je poželjno navesti i uzrok isključenja i da uzrok za isključenje postoji u trenutku ostaviočeve smrti.
Lišenje nužnih naslednika
Lišenje se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke (kćerke i sinove) koji se pojavljuju kao nužni naslednici. Ukoliko je neki od ostaviočevih potomaka rasipnik, ili je prezadužen ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali samo u korist potomaka potomka (ostaviočevih unuka).
Da bi lišenje bilo punovažno neophodno je da bude učinjeno u formi potrebnoj za testament, kao i da u trenutku ostaviočeve smrti potomak koji je lišen prava na nužni deo ima maloletno dete (ili maloletnog unuka ukoliko je dete umrlo).
Ako je dete (ili unuk preminulog deteta) punoletno lišenje će biti punovažno isključivo ako je dete (odnosno unuk preminulog deteta) nesposobno za rad.
Zastarelost prava
Kada govorimo o zastarelosti, ukoliko je nužni deo obligaciono pravo isplata novčane protivvrednosti može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja, odnosno od smrti ostavioca, ukoliko je nužni deo povređen pored zaveštanja i poklonima.
Ukoliko je nužni deo stvarno pravo smanjenje zaveštajnih raspolaganja može se zahtevati u roku od tri godine od dana proglašenja zaveštanja, odnosno od smrti ostavioca, ukoliko se zahteva vraćanje poklona.
