Kako se može steći pravo svojine održajem?

Sticanje prava svojine odžajem

Održaj predstavlja sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je trajala zakonom određeno vreme.

Slučaj kada činjenice preovlađuju nad pravom

Radi se o specifičnom načinu sticanja prava svojine, gde postoji nesklad između faktičkog i pravnog stanja, te tako nevlasnik koji se neko vreme ponašao kao vlasnik postaje vlasnik, a vlasnik koji nije vršio pravo svojine prestaje biti vlasnik.

Ovakav način sticanja svojine je originaran, jer uzukapijent ne izvodi svoje pravo svojine iz prava prethodnika, već on svoje pravi stiče na osnovu određenih činjenica predviđenih zakonom, a to su:

  • protok vremena;
  • državina određenog kvaliteta tokom tog vremena.

Koje vrste održaja postoje?

U zavisnosti od gore pomenutih činjenica koje se vezuju za održaj, postoje dve njegove vrste, a to su redovni i vanredni održaj.

Kod redovnog održaja za sticanje prava svojine potrebna je kvalifikovana državina i određeni protek vremena.
Kvalifikovana državina podrazumeva onu koja je istovremeno zakonita svojinska, savesna i prava, odnosno ne sme biti manjiva.

Prema Zakonu o osnovama svojinskopravnih odnosa državina je zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine (npr. poklon, zajam, kupoprodaja). Savesnost državine se ceni prema držaočevom uverenju da je stvar zaista nabavio od vlasnika, dok manjivost iste podrazumeva to da ona ne sme biti pribavljena silom, prevarom ili zloupotrebom poverenja.

Drugi uslov, odnosno vreme potrebno za održaj, razlikuje se u zavisnosti od toga da li se radi o sticanju svojine na pokretnoj ili na nepokretnoj stvari.

Savesni i zakoniti držalac pokretne stvari na kojoj neko drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine održajem protekom tri godine, dok držalac nepokretne stvari ovo pravo stiče protekom deset godina.

Vanredni održaj odlikuje manja kvalifikovanost državine, kao i duži rokovi.

Budući da kod ove vrste održaja nedostaje punovažan pravni osnov, odnosno zakonitost, rokovi nakon čijih isteka se stiče svojina su duži – za pokretne stvari deset godina, dok je za nepokretne stvari to dvadeset godina.

Sticanje prava svojine odžajem

Kada počinje da teče vreme potrebno za održaj?

Vreme potrebno za održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj.

Jedno veoma značajno pravilo jeste to da se u vreme potrebno za održaj uračunaca i vreme za koje su prethodnici sadašnjeg držaoca držali stvar kao savesni i zakoniti držaoci, odnosno kao savesni držaoci, ukoliko je reč o vanrednom održaju. Ovo pravilo u stvari znači da promena ličnosti uzukapijenta ne izaziva prekid roka.

Kada dolazi do prekida vremena održaja?

Prekid održaja dovodi do toga da se smatra kao da vreme za održaj nije ni teklo, a ako bi se ponovno stvar pribavila, rok za sticanje prava svojine održajem bi krenuo da teče iz početka. On nastupa u sledećim slučajevima:

  • kada držalac prizna da nije vlasnik, jer time državina gubi karakter svojinske državine;
  • kada držalac sazna da nije vlasnik, jer time postaje nesavestan držalac;
  • kada treće lice postane vlasnik;
  • kada držalac izgubi državinu;
  • kada se propiše da stvar koju uzukapijent drži ne može više biti predmet prava svojine;
  • podizanjem tužbe za povraćaj stvari od strane trećeg protiv uzukapijenta, ukoliko tužilac uspe sa zahtevom. Ono što je bitno naglasiti jeste to da prekid nastupa momentom podizanja tužbe, a ne povraćajem stvari.

Sticanje prava svojine odžajem

Kada dolazi do zastoja održaja?

Zastoj dovodi do toga da vreme za sticanje prava svojine održajem više ne teče dok traju razlozi za zastoj. Prema tome, vreme potrebno za održaj ne teče:

  • između bračnih drugova;
  • između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo;
  • između štićenika i organa starateljstva
  • između dva lica koja žive u vanbračnoj zajednici dok ta zajednica postoji;
  • protiv vlasnika koji se nalazi na vojnoj dužnosti za vreme mobilizacije, u slučaju neposredne ratne opasnosti ili rata;
  • protiv lica zaposlenih u tuđem domaćinstvu sve dok taj radni odnos traje;
  • za vreme u kojem vlasniku nije bilo moguće, zbog nesavladivih prepreka, da sudskim putem zahteva zaštitu svog prava.

Pravo svojine putem održaja stiče se vanknjižno, dok upis u katastar nepokretnosti ima deklarativno dejstvo.
Sud na održaj ne pazi po službenoj dužnosti, već je potrebno podnošenje prigovora ili zahteva uzukapijenta.

Share on facebook
Share on twitter
Share on linkedin

Oblasti prava

krivicno-pravo-advokat

Krivično pravo

nadoknada-stete-advokat

Naknada štete

privredno-pravo-advokat

Privredno pravo

gradjansko-pravo-advokat

Opšta parnica

porodicno-pravo-advokat

Porodično pravo

nasledno-pravo-advokat

Nasledno pravo

radno-pravo-advokat

Radno pravo

ugovorno-pravo

Ugovorno pravo

kupoåçpårodajni-ugovori-novi-sad

Stvarno pravo

Potrebno vam je pravno zastupanje?