Naknada štete za povredu na radu: Prava i obaveze zaposlenih i poslodavaca

naknada stete povreda na radu
Sadržaj

Tokom obavljanja poslovnih obaveza, zaposleni može biti izložen riziku od povreda na radu ili povreda u vezi sa radom.

U praksi se često dešava da zaposleni ne znaju dovoljno o svojim pravima i propuštaju priliku da dobiju naknadu štete za povredu na radu.

Sa druge strane, poslodavci neretko krše propise zbog neznanja i mogu čak biti krivično gonjeni zbog nepravilnog postupanja u ovakvim situacijama.

U ovom tekstu ćemo se potruditi da pomognemo kako zaposlenima, tako i poslodavcima.

Zaposlenima ćemo objasniti propise koji se primenjuju i situacije u kojima mogu da ostvare pravo na naknadu štete, dok ćemo poslodavcima pružiti savete za brigu o zaposlenima u skladu sa zakonskim regulativama.

Šta je povreda na radu?

Povreda na radu je događaj u kom zaposleni biva povređen tokom obavljanja posla, u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj povezanosti sa tim poslom.

Postoje različiti slučajevi u kojima zaposleni može biti povređen na radu, a to su:

  • Kada obavlja posao na koji nije direktno raspoređen, ali ga radi u interesu poslodavca kod koga je zaposlen, iako nije u sklopu uobičajenog posla.
  • Kada biva povređen tokom putovanja od kuće do posla, ili obrnuto, dok se nalazi na redovnom putu.
  • Kada biva povređen tokom službenog putovanja.
  • Kada se desi povreda na radu na putu do posla, radi stupanja na rad.

Takođe,  Zakon o zdravstvenom osiguranju kaže da se i profesionalno oboljenje smatra povredom na radu, ako je nastalo usled nesrećnog slučaja ili više sile, tokom obavljanja posla po osnovu zaposlenja.

Povreda na radu, prema zakonu, obuhvata i povrede koje zaposleni pretrpi u okviru drugih aktivnosti, kao što su spašavanje od elementarnih nepogoda ili nesreća, učešće u vojnim vežbama, takmičenjima koje organizuje poslodavac, kao i povrede koje nastanu tokom obavljanja poslova od opšteg interesa.

Šta je profesionalno oboljenje i kako se utvrđuje?

Pored klasičnih povreda na radu, profesionalno oboljenje se često javlja kao osnov za naknadu štete. Određene bolesti se prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju definišu kao one koje su nastale usled dugotrajnog neposrednog uticaja uslova rada na radnom mestu ili poslu koje je osiguranik obavljao tokom perioda osiguranja.

Koja radna mesta i poslovi se smatraju rizičnim za pojavu profesionalnih bolesti i pod kojim uslovima regulisana su Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Procedura za utvrđivanje profesionalne bolesti se sprovodi pred organom veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ovaj organ koristi izveštaj o ekspertizi radne sposobnosti i druge medicinske dokumente kako bi se utvrdilo da li se radi o profesionalnoj bolesti.

Ako zaposleni sumnja da ima profesionalno oboljenje, preporučuje se da celu proceduru prati advokat za radno pravo kako bi se izbegle greške u postupku koje mogu otežati kasniji zahtev za naknadu štete.

Važno je znati da ekspertiza radne sposobnosti predstavlja samo jedan od dokumenata potrebnih za utvrđivanje profesionalnog oboljenja pred nadležnim organom.

Koje su obaveze poslodavca u slučaju povrede na radu?

Kada zaposleni pretrpi povredu na radu, poslodavac ima nekoliko obaveza, mešu kojima su i sledeće:

Prijava povrede nadležnim organima

Jedna od primarnih obaveza poslodavca jeste da odmah, a najviše u roku od 24 sata od trenutka nastanka, usmeno i pismenim putem obavesti nadležnu inspekciju rada i nadležni organ za interne poslove o svakom slučaju koji se tiče:

  • Smrti, kolektivne ili teške povrede na radu,
  • Povrede na radu usled koje zaposleni ne može da radi duže od tri uzastopna radna dana,
  • Potencijalno rizične situacije koje ugrožavaju bezbednost i zdravlje radnika.

Poslodavac je takođe obavezan da prijavi profesionalno oboljenje nadležnoj inspekciji rada u roku od tri uzastopna radna dana od dana kada sazna za oboljenje.

U slučaju da poslodavac propusti da izvrši ove obaveze, predviđena je prekršajna odgovornost i novčana kazna od 800.000 do milion dinara za pravno lice, 400.000 do 500.000 dinara za poslodavca koji je preduzetnik i 40.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u pravnom licu.

Sačinjavanje izveštaja o povredi na radu

Druga obaveza poslodavca je da sačini izveštaj o povredi na radu ili profesionalnom oboljenju i dostavi ga zaposlenom koji je pretrpeo povredu ili kod kojeg je utvrđeno profesionalno oboljenje, kao i organizacijama za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje.

Ukoliko poslodavac propusti da izvrši ovu obavezu, takođe se predviđa prekršajna odgovornost i ista novčana kazna.

Da li poslodavac snosi odgovornost za povrede na radu?

Ako povreda na radu ili profesionalna bolest kod zaposlenog nastanu zbog poslodavčeve krivice, tada je poslodavac dužan da nadoknadi štetu koju je zaposleni pretrpeo, osim ako zaposleni svojim ponašanjem nije doprineo nastanku povrede.

Ukoliko zaposleni delimično doprinese nastanku povrede, visina naknade štete biće smanjena u skladu sa njegovim udelom.

Ipak, postoji situacija kada poslodavac neće biti odgovoran za povredu na radu. To može biti u situaciji kada se povreda dogodi zbog neuobičajenih i nepredvidivih okolnosti koje su van kontrole poslodavca ili zbog događaja čije se posledice nisu mogle izbeći, uprkos preduzetim merama od strane poslodavca.

Kolika je naknada zbog povrede na radu?

Ako se desi da zaposleni bude privremeno sprečen da radi zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, prema Zakonu o radu ima pravo na naknadu zarade do 30 dana. Visina naknade iznosi 100% prosečne zarade ostvarene u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je došlo do privremene sprečenosti za rad.

Zakonom je propisano da ova isplata ne može biti manja od minimalne zarade.

Ako poslodavac ima osiguranje za slučaj povrede na radu kod neke osiguravajuće kuće, zaposleni koji je povređen može direktno da podnese zahtev za naknadu štete toj osiguravajućoj kući.

Međutim, ako poslodavac nema ovakvo osiguranje, tada je poslodavac sam odgovoran za nadoknadu štete svom zaposlenom.

Kada se podnosi odštetni zahtev poslodavcu, bitno je znati da postoji dva osnova odgovornosti za nastalu štetu:

  • Subjektivni: Odnosi se na situaciju u kojoj je zaposleni dužan da dokaže da je povreda koju je pretrpeo na radu posledica propusta poslodavca.
  • Objektivni: Primenjuje se kada je šteta nastala od opasne stvari ili opasne delatnosti.

U tom slučaju, teret dokazivanja leži na poslodavcu koji mora da dokaže da opasna stvar ili delatnost nije uzrok štete.

Koje vrste štete postoje kod povrede na radu?

Postoje dve vrste štete kod povreda na radu – materijalna i nematerijalna šteta. U zavisnosti od okolnosti, zaposleni može potraživati naknadu samo za jednu vrstu štete ili za obe zajedno.

Materijalna šteta kod povrede na radu

Poslodavac ima obavezu da zaposlenom isplati materijalnu štetu koja se odnosi na troškove lečenja ili izgubljenu zaradu tokom perioda lečenja.

Ako je zaposleni ostao trajno ili privremeno nesposoban za rad, zbog čega je izgubio zaradu ili mu je otežano napredovanje u karijeri, poslodavac mora da isplati novčanu rentu kao naknadu za pretrpljenu štetu.

Nematerijalna šteta kod povrede na radu

Zaposleni ima pravo na naknadu nematerijalne štete, koja uključuje naknadu za pretrpljeni strah, fizičke i duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti ili naruženosti, kao i za ožiljke koji su ostali nakon povrede.

Ako zaposleni premine kao posledica povrede na radu, članovi njegove porodice imaju pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog gubitka voljene osobe.

Kako ostvariti pravo na naknadu štete i rešiti spor?

Način ostvarivanja prava na naknadu štete zavisi od konkretnih okolnosti u svakom pojedinačnom slučaju. U prethodnom delu teksta smo opisali postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete u slučaju da poslodavac ima ugovor sa osiguravajućim društvom.

Ukoliko ovakav ugovor ne postoji, zaposleni i poslodavac mogu pribeći mirnom rešenju spora u vidu dogovora o vansudskom poravnanju. Ovo je najbolje rešenje jer ne uključuje dodatne troškove i sudsku proceduru, a pravni efekat je jednak kao kod sudske presude.

Zbog kompleksnosti svakog pojedinačnog slučaja, preporučuje se da se angažuje advokat za naknadu štete koji će savetovati i brinuti o najboljem interesu oštećenog.

Ukoliko ne uspete da se dogovorite o vansudskom poravnanju, zaposleni koji je pretrpeo štetu može podneti tužbu sudu i pokrenuti parnični postupak.

Tema spora u ovom slučaju je naknada štete, pa je važno obratiti pažnju na rokove zastarelosti.

Imajte na umu da rok od tri godine od saznanja o povredi predstavlja krajnji rok za podnošenje tužbe, nakon čega nastupa zastarelost. Krajnji rok za podnošenje tužbe za naknadu štete je pet godina od dana nastanka štete.