Samohrani roditelji u Srbiji se suočavaju sa brojnim izazovima i nedostatkom adekvatnih pravnih rešenja za svoje probleme. Njihov položaj je nejasan i nedovoljno definisan iz pravne perspektive.
Neke odredbe u zakonima koje se odnose na njihova prava i obaveze postoje, ali ne postoji jedinstvena definicija, niti jasni kriterijumi po kojima bi se neko svrstao u ovu kategoriju.
Advokati ukazuju da postoji problem sa neusklađenim terminima koji se pojavljuju u pojedinim propisima. To dovodi do pravne nesigurnosti i različitih tumačenja.
Sa čime se suočavaju samohrani roditelji u Srbiji?
Samohrani roditelji se suočavaju sa mnogim problemima, kao što su:
- Nerešeno stambeno pitanje,
- Nezaposlenost,
- Diskriminacija prilikom zapošljavanja i na radu,
- Loša finansijska situacija,
- Nedostatak plaćanja izdržavanja za dete od strane drugog roditelja,
- Nedostatak pomoći drugog roditelja u procesu brige o detetu,
- Neinformisanost o njihovim pravima,
- Nedostatak društvene i institucionalne podrške.
Za većinu ovih problema zakoni i drugi propisi Republike Srbije ne predviđaju adekvatna rešenja, dok se u praksi sporovi često veoma sporo rešavaju.
Pravne neizvesnosti i izostanak zakonske zaštite
Ustav Republike Srbije u članu 66. predviđa posebnu zaštitu za porodicu, majku, samohrane roditelje i decu u skladu sa zakonom. Međutim, zakon koji bi detaljnije regulisao položaj samohranih roditelja nikada nije donet.
Jedino relativno jasno i celovito definisanje pojma samohranog roditelja pruža Pravilnik o bližim uslovima i načinu ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom, koji se odnosi na jednoroditeljske porodice.
Kako bi dokazali status jednoroditeljske porodice, roditelji moraju da prikupe dokumenta kojima potvrđuju da nisu u mogućnosti da naplate alimentaciju od drugog roditelja, uprkos korišćenju svih dostupnih pravnih sredstava.
U tu svrhu, advokati često istražuju finansijsku situaciju drugog roditelja, proveravajući da li su njegovi računi blokirani ili aktivni.
Ko je samohrani roditelj prema novom Pravilniku?
Prethodni Pravilnik je jasno definisao ko se smatra samohranim roditeljem, ali to više nije slučaj. Po starom Pravilniku, samohrani roditelj je bio roditelj koji je samostalno obavljao roditeljsko pravo u skladu sa Porodičnim zakonom.
Međutim, nakon razvoda braka ili raskida vanbračne zajednice, roditelj koji bi započeo novu zajednicu više se nije smatrao samohranim roditeljem prema tom Pravilniku.
Danas, sva pitanja u vezi jednoroditeljskih porodica regulisana su Zakonom o finansijskoj podršci porodici sa decom. Prema ovom zakonu, jednoroditeljska porodica je porodica u kojoj jedan roditelj samostalno izvršava roditeljsko pravo.
Drugi roditelj nije prisutan iz različitih razloga, kao što su nepoznatost drugog roditelja, njegova smrt ili zdravstveni problemi koji sprečavaju da realizuje roditeljsko pravo.
Porodični zakon Republike Srbije takođe definiše samostalno obavljanje roditeljskog prava. Jedan roditelj može samostalno primenjivati roditeljsko pravo u situacijama kao što su:
- Nepoznatost drugog roditelja,
- Smrt ili oduzimanje roditeljskog prava,
- Poslovne sposobnosti drugog roditelja;
- Kada samo jedan roditelj živi sa detetom, a sud još nije doneo odluku o roditeljskom pravu,
- Kada roditelji ne žive zajedno i nisu postigli sporazum o roditeljskim pravima,
- Kada su roditelji postigli sporazum o zajedničkom ili samostalnom izvršavanju roditeljskog prava, ali sud smatra da taj sporazum nije u najboljem interesu deteta.
Deca samohranih roditelja bez prava na besplatan vrtić
Deca samohranih roditelja u Srbiji nemaju pravo na besplatan boravak u vrtiću, iako bi to bila velika pomoć njihovim roditeljima.
Prema Pravilniku o uslovima i načinu ostvarivanja prava deteta u oblasti finansijske podrške porodici, besplatan boravak u vrtiću imaju samo određene kategorije dece, a ne i deca samohranih roditelja.
Iako samohrani roditelji imaju pravo na umanjenje od 50%, to nije dovoljno jer nemaju s kim da se dogovore oko čuvanja dece dok su na poslu.
Postoji još jedan problem u praksi kada je reč o vrtićima, a to je da bogati roditelji ostvaruju maksimalne popuste za decu u vrtićima jer nemaju legalnih prihoda.
Ovo predstavlja veliki problem za siromašne samohrane roditelje koji su zaista u potrebi za besplatnim boravkom dece u vrtiću. Nažalost, ne postoji pravni način da se ovo dokaže i reši.
Kako olakšati položaj samohranih roditelja u Srbiji?
Iz navedenih propisa može se videti da postoje tri termina koji se koriste kada je u pitanju roditeljsko pravo:
- Samostalno vršenje roditeljskog prava;
- Jednoroditeljska porodica;
- Samohrani roditelj.
Prva dva pojma su definisana u zakonima Republike Srbije, dok se treći pojam često koristi u svakodnevnom govoru, kako među laicima, tako i među pravnicima i advokatima, kao i u medijima i na ulici.
Međutim, važno je jasno definisati ove pojmove i razlikovati između samostalnog staratelja i samohranog roditelja. Samostalni staratelj je roditelj koji je dobio starateljstvo nad decom putem sudske odluke. S druge strane, samohrani roditelj je roditelj koji je ostao bez partnera zbog smrti ili zato što bivši partner iz objektivnih razloga nije prisutan u životu dece.
Roditelj koji samostalno obavlja roditeljsko pravo je u situaciji gde je drugi roditelj živ i plaća alimentaciju, bez obzira da li je to redovno ili ne. U tom slučaju, pravilnije bi bilo koristiti termin jednoroditeljska porodica.
Kada je u pitanju olakšavanje položaja samohranih roditelja, trebalo bi razmotriti sledeće smernice:
- Definisanje pojma samohranog roditelja;
- Definisanje kriterijuma i procedura za evidenciju samohranih roditelja zaposlenih u državnim organima, javnim ustanovama, privatnim firmama;
- Pružanje informacija i saveta samohranim roditeljima o njihovim pravima i mogućnostima;
- Promovisanje ustanova, nevladinih organizacija, udruženja građana, programa i projekata koji nude pomoć samohranim roditeljima;
- Uvođenje alimentacionih fondova;
- Besplatan vrtić za decu samohranih roditelja;
- Podsticanje zakonodavca da pruži olakšice poslodavcima koji zapošljavaju samohrane roditelje, kao i davanje prednosti samohranim roditeljima prilikom zapošljavanja i pružanje posebnih olakšica za one koji su zaposleni.
Alimentacioni fond – nova pomoć jednoroditeljskim porodicama
U prednacrtu Građanskog zakonika, koji je u najavi od 2012. godine, a koji je izradio Ministarstvo pravde Republike Srbije, stoji komentar o novinama koje bi bile uvedene u naše građanskopravno zakonodavstvo donošenjem Građanskog zakonika i uvođenjem dugoočekivanih alimentacionih fondova.
Ova novina bi pomogla deci čiji roditelji ne žive zajedno da lakše i brže ostvare svoje pravo na izdržavanje od roditelja dužnika u slučaju da roditelj dužnik izbegava izvršavanje svoje obaveze.
Roditelj kome je povereno samostalno obavljanje roditeljskog prava se sam stara o detetu i on se u takvim situacijama suočava s teškoćama oko obezbeđenja uslova za život, podizanja, vaspitanja i obrazovanja deteta, dok drugi roditelj to uspešno i nekažnjeno izbegava.
Predlozi brojnih udruženja samohranih roditelja i nevladinih organizacija koje se bave zaštitom osnovnih ljudskih prava, kao i advokata za porodično pravo sa brojnim iskustvima teškoće naplate potraživanja, doveli su do toga da se alimentacioni fond konačno unese u nacrt Građanskog zakonika.
Šta podrazumeva alimentacioni fond?
Alimentacioni fond bi bio uspostavljen kao pomoć deci koja ne dobijaju izdržavanje od roditelja dužnika. Smisao ovog fonda je da država preuzme teret prinudne naplate od roditelja dužnika, pri čemu bi dugovana sredstva bila isplaćena iz alimentacionog fonda.
Nakon toga, država bi se refundirala od roditelja dužnika, odnosno iz njegove imovine ili primanja. U tom slučaju, roditelj dužnik bi morao da plaća utvrđeni iznos izdržavanja uvećan za 10-15% na ime naknade prinudne naplate.
Uslov za isplatu izdržavanja iz alimentacionog fonda bio bi da dužnik izdržavanja ne ispunjava uredno svoju obavezu izdržavanja deteta u periodu od tri meseca uzastopno ili u roku od šet meseci sa prekidima.
Dete – poverilac izdržavanja bi trebalo da podnese dokaz da je prinudno izvršenje ostalo bezuspešno.
Obaveza izdržavanja u Srbiji: Zakonska obaveza za osnovne potrebe deteta
Slični fondovi postoje u zemljama u okruženju, a obaveza izdržavanja mora da postoji u društvu jer je usmerena na to da se podmire osnovne potrebe osoba koje nisu u stanju same da to urade.
Zakonska obaveza izdržavanja nije kao druge obaveze, jer se odnosi na osnovne potrebe osobe, u ovom slučaju dece.
Ako razvedeni roditelj ne ispunjava svoju obavezu izdržavanja, drugi roditelj može to tražiti sudskim putem u svoje i u ime deteta. Međutim, to često nosi velike troškove i stres.
