Ugovor o delu regulišu dva zakona – Zakon o radu i Zakon o obligacionim odnosima. To je tip ugovora koji se sklapa između poslenika (preduzimača, izvođača radova) i naručioca posla.
Karakteristike ugovora o delu
Ugovor o delu je pismeni sporazum koji obavezuje obe strane. Naručilac je dužan da plati odgovarajuću naknadu za obavljeni posao, dok je izvršilac obavezan da ispuni dogovorene zadatke za naručioca.
Da bi se ovaj ugovor sklopio, neophodno je da obe strane budu saglasne o ključnim elementima ugovora. Prilikom potpisivanja ugovora o delu, jasno se definišu ugovorne strane i njihove obaveze.
Koje su obaveze poslenika i naručioca prema zakonu?
Prema Zakonu o obligacionim odnosima, poslenik preuzima obavezu da obavi određeni posao kao što je izrada ili popravka nečega ili obavljanje fizičkog/intelektualnog rada, dok se naručilac obavezuje da plati naknadu.
Da bi ugovor bio smatran ugovorom o delu, potrebno je da izvršilac obavlja specifičan rad.
Prema Zakonu o radu, poslodavac ima pravo da zaključi ugovor o delu sa određenim pojedincem radi obavljanja poslova koji su van delatnosti poslodavca. Ovo se primenjuje i na osobe koje se bave umetničkim ili drugim kulturnim delatnostima.
Važno je napomenuti da poslodavac mora da se pridržava posebnog kolektivnog ugovora za samostalne umetnike i radnike u kulturi, ukoliko je takav ugovor zaključen.
Koji su bitni elementi ugovora o delu?
Bitni elementi ugovora o delu obuhvataju podatke o ugovornim stranama i opis poslova koji će se obaviti. Takođe, treba navesti rok za izvršenje posla i visinu naknade za obavljeni rad.
Naknada za obavljeni posao se određuje u ugovoru o delu, osim ako postoji obavezna tarifa ili drugi obavezujući akt koji je utvrđuje.
Ako naknada nije posebno definisana, može se odrediti na osnovu:
- Vrednosti rada,
- Normalnog vremena potrebnog za taj posao ili
- Uobičajene naknade za tu vrstu posla.
Uobičajeno je da naručilac posla pregleda i odobri rad pre isplate naknade, osim ako nije drugačije dogovoreno.
Ugovorna strana koja prihvata da obavi ugovoreni posao ima obavezu da ga izvrši u skladu s dogovorom i pravilima posla. Ova obaveza treba da se ispuni u razumnom roku koji je potreban za izvršenje posla.
Na koji način ugovor može da prestane?
Naručilac može prekinuti ugovor kad god želi, sve dok posao nije dovršen. Međutim, u tom slučaju mora izvršiocu da plati dogovorenu naknadu, koja se umanjuje za nepodmirene troškove i izgubljenu zaradu.
Razlozi za raskid ugovora o delu mogu biti sledeći:
- Ako izvršeni posao nije upotrebljiv ili se obavlja suprotno uslovima ugovora, naručilac može odmah prekinuti ugovor i zahtevati nadoknadu štete, bez zahteva za ispravkom nedostataka.
- Ukoliko izvršilac ne poštuje uslove ugovora ili ne obavlja posao na dogovoren način, naručilac ima pravo da prekine ugovor o delu.
- Ako takvo postupanje rezultira nedostacima u izvršenom delu, naručilac može upozoriti izvršioca i dati mu rok za ispravku. U suprotnom, naručilac ima pravo da prekine ugovor i traži naknadu štete.
- Ako je ugovoren rok za završetak posla, a izvršilac kasni ili je očigledno da neće završiti na vreme, naručilac ima pravo da prekine ugovor i zahteva naknadu štete. Ovo pravo važi i kada rok nije ključni element ugovora, ako zakašnjenje očigledno šteti interesima naručioca.
Uz navedene uslove, ugovor može biti prekinut sporazumno ili u slučaju smrti izvršioca, ali samo ako je ličnost izvršioca bila značajan faktor prilikom zaključivanja ugovora.
Koji su nedostaci rada na osnovu ugovora o delu?
Osobe koje obavljaju poslove prema ugovoru o delu nemaju zaposlenički status. Iz tog razloga, nemaju prava koja se pružaju zaposlenima u radnom odnosu, kao što su pravo na godišnji odmor, bolovanje, definisano radno vreme i pauze.
Neki od objektivnih nedostataka rada prema ugovoru o delu su i:
- Nepostojanje naknade za prekovremeni rad.
- Neplaćanje poreza i doprinosa za penzijsko i zdravstveno osiguranje.
- Nedostatak garancije protiv otkaza ugovora o delu prema zakonskim odredbama propisanim u Zakonu o radu.
Takođe, osobe angažovane prema ugovoru o delu nemaju pravo da se udružuju u sindikate niti da kolektivno pregovaraju sa poslodavcem.
Da li se porezi i doprinosi plaćaju po ugovoru o delu?
Naknada koju izvršilac dobija po ugovoru o delu predstavlja ugovorenu naknadu, na koju se obračunavaju porezi i doprinosi.
Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, prihodi ostvareni po ugovoru o delu spadaju u ostale prihode, a ne zaradu. To znači da fizička lica koja ostvaruju takve prihode postaju poreski obveznici.
Osobama koje se angažuju po ugovoru o delu imaju pravo na uplaćivanje doprinosa za zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje.
Međutim, doprinosi za socijalno, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje, se ne plaćaju za izvršioce kojima su ti doprinosi već uplaćeni u istoj kalendarskoj godini.
Pored toga, za osobe koje su već osigurane po drugom osnovu, kao što su penzioneri ili zaposlena lica, nije potrebno plaćati zdravstveno osiguranje.
Da li ugovor o delu utiče na radni staž?
Uobičajeno je da postoji zbunjenost u vezi sa tim da li se rad po ugovoru o delu računa u penzioni ili radni staž.
Budući da je ugovor o delu oblik rada van redovnog zaposlenja, on utiče na penzioni staž, ali ne i na radni staž.
Kaja je razlika između ugovora o delu, prodaji i radu?
Kada je reč o ugovorima, važno je razumeti razlike između ugovora o prodaji i ugovora o delu, kao i između ugovora o radu i ugovora o delu. Ovi ugovori imaju svoje specifičnosti koje se odražavaju na obaveze strana ugovora i način izvršenja posla.
Ugovor o prodaji se primenjuje kada se jedna strana obavezuje da napravi određeni predmet koristeći sopstveni materijal. Fokus ovog ugovora je na samom proizvodu, a ne na pružanju usluga.
S druge strane, ugovor o delu ima drugačiji pristup. Ovaj ugovor se koristi u situacijama kada naručilac obezbeđuje bitan deo materijala potrebnog za izvršenje posla ili kada se posebno vrednuje rad izvršioca.
Razlike između ugovora o radu i ugovora o delu su takođe značajne. Ugovor o radu angažuje radnika na opšti način, gde radnik pruža svoje usluge poslodavcu u okviru redovnih radnih obaveza.
Nasuprot tome, ugovor o delu obavezuje poslenika da izvrši tačno određeni posao i postigne odgovarajući rezultat.
Ipak, važno je napomenuti da neki poslodavci pokušavaju da izbegnu dodatne obaveze tako što sklapaju ugovore o delu sa radnicima za poslove koji su zapravo deo redovne delatnosti njihove firme. Ovakva praksa se smatra zloupotrebom i predstavlja prekršaj koji može biti podložan visokim kaznama.
U tim situacijama, radnik ima pravo da se obrati inspekciji rada, da zatraži pravno zastupanje radi pokretanja sudskog postupka, putem kojeg se može utvrditi da je takav ugovor ništavan, budući da ne proizvodi pravne posledice.
