U Srbiji postoji nekoliko načina da se dug zakonski naplati. To uključuje vansudsku naplatu, sudske postupke, opomenu pred tužbu i prinudnu naplatu.
Opomena pred tužbu je alat koji se najčešće koristi za upozorenje dužnika pisanim putem. Uglavnom je upućena poslodavcu zbog neisplaćene zarade, zajmoprimcu zbog nevraćenog zajma, nalogoprimcu koji nije ispunio nalog.
Njena svrha je da obavesti dužnika o postojanju duga i podstakne ga da izmiri svoju obavezu, kako bi se izbegao sudski postupak. Među advokatima i u praksi, ova metoda se često naziva opomena pred utuženje.
Zakoni ne obavezuju poverioca da upozorava dužnika na obavezu plaćanja duga ili izvršenja drugih obaveza. Iniciranje sudskog postupka prvobitno stvara troškove, kako za tužitelja, tako i za same dužnike. Često se postavlja pitanje koliko iznose sudski troškovi, koji su definisani Zakonom o sudskim taksama.
Na kraju postupka sud bi svakako doneo odluku da tuženi, odnosno dužnik, nadoknadi sve troškove tužitelju koji je uspeo u parnici.
Kako ubrzati naplatu potraživanja?
Ukoliko, na primer, postoji neki dug, poverilac može upozoriti dužnika da će ga tužiti u roku od osam ili 15 dana ako dug ne bude izmiren u tom periodu i može sprečiti pokretanje sudskog postupka.
Uobičajeno je da svaki poverilac želi da mu dug bude isplaćen što je pre moguće. Ali, postoji problem dugotrajnosti ili odugovlačnje sudskih postupaka čime se produžava vreme za ostvarivanje potraživanja prema dužniku.
Ovo može biti obeshrabrujuće za poverioca koji želi brzu i efikasnu naplatu svog duga. Upravo zbog toga se šalje opomena pred utuženje.
U ugovoru na osnovu kojeg nastaje dug, može se dogovoriti da jedna strana uputi opomenu drugoj strani. Opomena pred utuženje je znak dužniku da mora da izmiri dug prema poveriocu ili ispuniti obavezu koja je propisana zakonom ili ugovorom.
Ako poverilac želi da ostavi snažniji utisak na dužnika, opomenu pred utuženje može poslati advokat koji zastupa poverioca. Uključivanje advokata ukazuje na ozbiljnost situacije i predstavlja korak ka podnošenju tužbe parničnom sudu ili predlogu za izvršenje.
Koji su pravni koraci nakon isteka roka za dobrovoljno izvršenje?
U okviru opomene obično se daje dodatni rok za izvršenje duga ili određene obaveze. Kada taj rok za dobrovoljno izvršenje obaveze istekne, postoje dva moguća pravna koraka koje se mogu preduzeti.
Prvi je pokretanje parničnog postupka radi zaštite prava, dok drugi podrazumeva podnošenje zahteva za izvršenje koji pokreće mehanizam izvršnog postupka.
Donošenjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postignut je značajan napredak u efikasnosti izvršnog postupka. Često se javlja pogrešno mišljenje kod dužnika koji nemaju imovinu da će izbegavanjem opomene pred utuženje izbeći obavezu plaćanja duga.
Međutim, Zakon o izvršenju i obezbeđenju predviđa rok od 10 godina za izvršenje sudskog rešenja. To znači da će dužnik, ukoliko u tom periodu stekne imovinu, počne da ostvaruje prihode ili primi penziju, ipak morati da prihvati da će ta imovina biti predmet izvršenja.
Kako se pokreće parnični postupak?
Parnični postupak se pokreće podnošenjem tužbe. Tužilac, u svom zahtevu za tužbu, traži zaštitu svog ugroženog ili povređenog subjektivnog prava ili pravnog ovlašćenja od suda.
Tužbom se može tražiti donošenje presude kojom će sud obavezati tuženog na određeno davanje, činjenje ili trpljenje. Da bi tužilac bio uspešan u svom zahtevu, potrebno je da potraživanje već dospelo, jer će u suprotnom sud odbaciti tužbeni zahtev kao neosnovan.
Ipak, postoje izuzeci od ovog pravila, posebno u slučajevima dugoročnih obaveza izdržavanja ili naknade štete u obliku rente zbog izgubljene zarade ili drugih prihoda vezanih za rad ili izdržavanje, gde će tužbeni zahtev biti opravdan iako potraživanje još nije dospelo.
Ovakvo rešenje ima za cilj da zaštiti tužioca od pada u lošu finansijsku situaciju tokom čekanja dospeća potraživanja koja obično dospevaju sukcesivno i u kraćim rokovima.
Takođe, kod tužbi za povraćaj stvari datih u zakup ili zahteva za naknadu nematerijalne štete koju će tužilac sigurno pretrpeti u budućnosti, nije potrebno da potraživanje već dospe.
Postupak izdavanja platnog naloga
U slučaju da se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje koje nije sporno, sud donosi odluku na osnovu tužbe, a ročište se ne održava, a sve to kroz postupak izdavanja platnog naloga.
Kako bi se dokazalo dugovano potraživanje, tužbi je potrebno priložiti verodostojnu ispravu u izvorniku ili overenom prepisu (kopija nije prihvatljiva).
U Zakonu o parničnom postupku se navodi neki primeri verodostojnih isprava, ali taj spisak nije konačan. To mogu biti:
- Javne isprave,
- Privatne isprave koje je overio ovlašćeni organ,
- Menice i čekovi sa protestom i povratnim računom ako su potrebni kao dokaz,
- Izvodi iz overenih poslovnih knjiga,
- Fakture i isprave koje imaju značaj javnih isprava prema posebnim propisima.
Tužilac je dužan da pruži dokaze o postojanju pravnog interesa za izdavanje platnog naloga. Posebno je važno da tužilac priloži dokaz da je pre podnošenja tužbe pisanim putem uputio opomenu tuženom da plati dospelo novčano potraživanje.
U slučaju opomene pred utuženje, dužniku se pruža prilika da pregovara sa poveriocem o različitim opcijama, kao što su:
- Moguće produženje roka,
- Postepeno ispunjavanje obaveze,
- Plaćanje duga u ratama,
- Delimični otpis duga ili zamena jedne obaveze drugom.
Ova opomena, koja se pismeno predaje kao opomena pred utuženje obrazac, predstavlja povoljnu priliku za uspostavljanje novog dogovora i saradnje između poverioca i dužnika.
Uloga medijacije u vansudskom rešavanju sporova
Kada govorimo o upotrebi opomene pred utuženje, važno je napomenuti da ona može da uključuje predlog za mirno rešavanje sporova putem medijacije.
Ovo se primenjuje samo u slučajevima kada sud nije jedina nadležna institucija, a dužnik koji je dobio opomenu pred utuženje može predložiti ovaj način rešavanja spora.
Medijacija je neformalan proces koji se završava sporazumom između stranaka, a taj sporazum ima istu snagu kao i vansudsko poravnanje, pod uslovom da nije u suprotnosti sa javnim poretkom.
Bitno je naglasiti da medijacija nije sudski postupak i da odluku ne donosi sudija, već treća neutralna osoba – medijator.
Slanje opomene pred utuženje ima veliki značaj, posebno za dužnika. Iako je u većini slučajeva odluka o slanju opomene prepuštena poveriocu, ona pruža dužniku važno upozorenje o njegovoj obavezi i priliku da poboljša svoj položaj u kasnijim pregovorima sa poveriocem.
S druge strane, poverioci koji uspeju da naplate dug bez pokretanja sudskog ili izvršnog postupka izbegavaju troškove, neizvesnost i pravne i finansijske komplikacije.
Kako se nositi s nepoštovanjem rokova plaćanja?
Nekoliko godina unazad u Srbiji se, na žalost, javlja problem nepoštovanja rokova plaćanja, iako zakon propisuje da prosečan rok za plaćanje iznosi 60 dana.
Ova loša praksa se primenjuje češće nego pravovremeno izmirenje dugova kroz produžavanje rokova ili odugovlačenja s plaćanjem.
Nasuprot tome, oni koji su suočeni s neplaćanjem, često se odlučuju da pokušaju direktno da reše problem i zatraže novac od dužnika. Međutim, iskustvo je pokazalo da to retko kada daje rezultate. Ovakva poslovna politika nije mudra, jer se u takvim slučajevima gube i novac i vreme.
Zbog toga je preporuka da se u ovakvim situacijama obavezno angažuje pravni zastupnik kako bi se na miran, zakonit i efikasan način izmirilo dugovanje.
